Прочитај ми чланак
Браћо и сестре, саборци, пријатељи. Због одговорности коју осећам према својим ближњима и према свима са којима сам учествовао у разним подухватима, како би помогли или бар покушали да помогнемо србскоме народу у невољи, подносим јавну оставку на све функције такозваног „управног одбора“ организације „Српски Сабор Заветници“.
Желим да изјавим да сам поносан на многа дела у којима смо заједно учествовали. У тренутку када је државни врх спроводио велеиздају продајом националних интереса (укидањем институција Републике Србије) на Косову и Метохији, а националне снаге ослабљене са мало преостале енергије. Појавили смо се, организовали десетине скупова у престоници и показали да конкретан бунт издаји постоји!
Касније су се многе националне организације или прикључиле или су организовале у сопственој режији разне скупове, које смо увек са доста енергије, подржали.Што се тиче борбе на косовским барикадама, у којој сам више него активно учествовао, нико из садашњен такозваног „управног одбора“ се не може хвалити нити китити тиме. Такође, све акције које смо заједно спроводили у јужној покрајини до марта 2014. (разне хуманитарне пројекте, бојкот шиптарских избора, колективне посете…) сам углавном лично организовао и предводио.
Док се председник организације углавном бавио политичким темама, попут вождовачких избора, који су имали смисла у патриотској коалицији, као и политичким уздизањем. Заједно смо за само две године постојања створили јаку и утицајну родољубиву организацију, која је имала широку подршку међу национално освешћеним људима. Перспектива је била велика, а самим тим и искушења, као и опасност. Трпели смо велике притиске од стране режима – и приватно и као организација.
Међусобни проблем настаје изласком на парламентарне изборе у марту 2014 год. у слабој националној коалицији „Патриотски Фронт“, чија је перспектива унапред била отписана. Лично се кајем што нисам био агресивнији како би спровео идеју о озбиљном бојкоту избора.
Да се нападну билборди и избаце штандови који би позивали људе на бојкот унапред режираних избора, јер ни једна национална листа није могла да се пореди са листама које су ушле у парламент због неупоредиво мањих буџета и мањег медијског простора. Такође сам предлагао да се пошаље јавно писмо молбе СРС-у, ДСС-у и Дверима да изађу на заједничку патриотску листу, иначе би били приморани и њих да бојкотујемо.
На жалост, председник организације је инсистирао по сваку цену излазак на изборе, због наводног политичког напредовања, што је вратило организацију много корака у назад и исцрпело много људи који су искрено учествовали у раду покрета, не због политике него првенствено због конкретних дела која смо имали. Сазнавши за не принципијалну сарадњу са појединим странкама у току избора (које су данас и у Влади), поставио сам отворена питања, на која је одговор био „то је класична трампа крушке за јабуке“. Искрено, разумем да неко има познанства и сарадњу на приватном плану са неким са ким се политички сукоби, али организација се не сме увлачити у такве ствари, ма колико је тај неко учинио за организацију.
Касније се кренуло у стварање „управног одбора“, чији је циљ био слабљење мог утицаја унутар организације, јер ме је наводно организација прерасла и да сам политички незрео, што и признајем ако је ово што сам до сада видео „политика“. Искрено, нисам спреман са свима да мењам крушке за јабуке.
Пре више од месец дана сам смењен на састанку са места потпредседника организације, на чему се радило 6 месеци. Од 28 чланова „управног одбора“ од којих је 15 било на састанку, њих 11 је дигло руке да ме смене. Оптужен сам, такође, да се нисам довољно залагао у предходних 6 месеци, иако сви знају где сам био када је требало и у мају и у јуну.
Данас организација више нема отворене састанке за чланство, нема канцеларију, претворило се у затворен круг од 10-15 људи. Објављујем ово писмо такође револтиран сликом флајера коју сам видео на друштвеним мрежама како „Заветници“ и „Трећа Србија“ заједно спроводе акцију против пиротехнике. Сви у националном свету знају ко је и шта је финансијска организација „Трећа Србија“.
Нећу дозволити да се име иза кога је много људи стајало и које је представљало борбу за свету земљу прља у којекаквим коалицијама. Господо из управног одбора, оснујте политичку странку па сарађујте са киме год хоћете! Завети се дају на јуначким гробницама,а не у политичким говорима!Поручио бих свим младим људима да је часно борити се за националне интересе и да треба подржати групације које то раде, поготову ако преко њих можете урадити нешто конкретно. Међутим, од политике и национализма се не живи. Нико не треба приступати организацијама из личног интереса.
Такође, не смете запоставити приватан живот (факултете, послове), колико год да вас испуњава рад и труд у организацији, али ни организација не може напредовати уколико људи који је представљају и који се за њу залажу не напредују приватно. У супротном су незадовољни, опасни, поткупљиви.
Увек ћу подржати сваку добру акцију. Подржавам борбу за правду Капетана Драгана и нека ми Бог опрости ако грешим, али цинично је и равно издаји уздизати се на патриотским темама ради личних интереса, али како кажу моји моји саборци и моји бивши саборци:
“Како ми радили, тако нам Бог помогао !!!
Дамњан Кнежевић
