Прочитај ми чланак
Данас се навршило 75 година од успостављања Независне Државе Хрватске /НДХ/, која је имала расне законе и у којој су убијани и прогоњени Срби, Јевреји и Роми, али и сви они које је усташки режим сматрао непријатељима.
НДХ, која је формирана 10. априла 1941. године, у саставу је имала систем концентарционих логора. Јасеновац је убројан међу најужасније логоре у овом дијелу Европе. Ту су довођени припадници прогањаних народа, чак и дјеца.
Посебну голготу у НДХ, која је била чланица пакта нацистичког вође Адолфа Хитлера, прошли су српски малишани са козарског и поткозарског подручја. Цијеле породице из крајишке области у данашњој БиХ, али и из већинских српских дијелова у тадашњој НДХ збрисане су са лица земље или су растурене.
Деценијама након завршетка рата преживјели су тражили једни друге и успостављали контакте.
Геноцид који су проводиле усташе, махом над Србима, те Јеврејима и Ромима, и начини мучења и убијања људи шокирали су чак и њемачке окупаторе, што се види из историјске грађе – свједочења и писама надлежних официра командама.
НДХ је била пуна логора: Јасеновац, Вила „Лубурић“, Даница, Ливно,
Доња Градина, Ђаково, Госпић, Јадовно, Јастребарско, Керестинец, Крушчица, Лепоглава, Лобор, Паг, Стара Градишка, Ступачиново, Тења, Цапраг…..
Анте Павелић, поглавник НДХ, био је фашистички политичар и ратни злочинац. Основао је и водио усташки покрет. Послије нацистичке окупације Југославије постављен је на чело НДХ. Послије пораза у рату Павелић је побјегао у иностранство.
Умро је у Мадриду 1959. од рана задобијених у атентату двије године раније. Војни суд СФР Југославије осудио га је у одсуству за ратне злочине.
Један од најжешћих заговорника прогона Срба био је Миле Будак, министар образовања и вјере у НДХ. Након јавно изречених ставова о српском народу – покатоличавање, протјеривање и убијање Срба постаје национална политика.
Након што је НДХ престала да постоји у мају 1945. године, партизани су заробили Будака. Послије суђења стријељан је у Максимирској шуми.
Почетком деведесетих година прошлог вијека, након осамостаљивања Хрватске, многе улице у разним градовима носиле су Будаково име, а нека позоришта у Хрватској играла су његове комаде.
Врховни надзор над свим логорима у Јасеновцу Павелић је повјерио Вјекославу – Максу Лубурићу. За сав свој рад Лубурић је био само њему одговоран. Павелић је високо цијенио његове „усташке способности“, па га је коначно именовао за усташког генерала.
Лубурић је, према свједочењима, долазио у Јасеновац два до три пута мјесечно, али је за то вријеме починио многе злочине.
Октобра 1942. године Лубурић је у Јасеновцу приредио „свечаност“ и усташама подијелио златне и сребрне медаље, које им је Павелић намијенио као награду „за заслуге“.
На том „банкету“ Лубурић је одржао говор и, према исказу једног свједока, рекао дословно:“… И тако смо у овој години у Јасеновцу поклали више људи него Османлијско царство за цијело вријеме боравка Турака у Европи“.
Нијемци су га окарактерисали као „екстремног садисту“ и „менталног болесника“.
Он је створио систем концентрационих логора „Јасеновац“. Нада Танић – Лубурић, његова полусестра, била је задужена за женски логор „Нова Градишка“.
Макс Лубурић побјегао је из НДХ преко Аустрије у Шпанију. Убијен је у атентату који је, наводно, извришила тајна служба СФРЈ.
Цјелокупни врх усташке НДХ побјегао је након слома нацизма. Многи историчари износили су доказе о тзв. „пацовским каналима“, којима су неки ватикански великодостојници помагали усташким политичким и војним функционерима да се склоне у свијет.
Први предсједник Хрватске након њене сецесије и осамостаљења – Фрањо Туђман изјавио је да је „НДХ била израз повијесних тежљи хрватског народа“, те да је „сретан што му жена није Српкиња, ни Јеврејка“.
НДХ спада у најужасније творевине нацистичких власти у Европи током Другог свјетског рата.
