Прочитај ми чланак

Данас коса, сутра ко зна шта: О Вучићевој „дивној жени из Десимировца”…

0

После јунака који девојкама изваљују вилице бејзболкама, хероине која је оптжена за покушај убиства због насртања колима на студенте добили смо и „дивну жену из Десимировца”. Барем је, старију жену која је на грађане у пролазу насрнула са косом, тако назвао председник Вучић у свом недавном, још једном, директном обраћању на ТВ Пинк.

Као што је Данас извештавао овај напад се догодио прошле недеље, 13. јула током акције „Кораци солидарности” када су Крагујевчани, на позив зборова грађана, Слободног универзитета и студената у блокади пешачили до оближњег села Десимировац, носећи помоћ за настрадале у недавним пожарима.

– Данас коса, сутра ко зна шта. Испран мозак и набилдоване емоције, „елита” Покрета за народ и државу у оснивању, наспрам образоване младости која већ месецима друштво учи саосећању и солидарности, каже за Данас Јованка Николић, одговорна уредница портала „Глас Шумадије” који је први те вечери објавио вест о нападу косом на грађане који су мирно пролазили путем Крагујевац – Топола.

Али, како она каже, та изјава не изненађује.

– Још од младих радикалских дана ова власт се храни поларизацијом и сукобима у друштву, сматра Јованка Николић.

За Бориса Хермана, специјалног педагога лично је врло интересантно то што Александар Вучић показује симпатије према особи која је палицом дислоцирала вилицу девојци и „дивној жени” која је косом покушала да нападне људе који су пролазили поред ње.

– Ја бих најискреније волео да о тој теми могу да разговарам са њим уживо, кратак је Херман.

Да је релативизација насиља је одавно део нашег свакодневног живота, заправо нам је и постала начин живљења, сматра проф. др Владимир Здравковић са Факултета медицинских наука у Крагујевцу.

– Сада, нажалост, присуствујемо нечему што слободно могу назвати следећим нивоом „игре преживљавања” у којој се налазимо. Наочиглед свих се догадја, не само правдање, већ и величање насилника, што заправо представља „зелено светло” за ново насиље. У исто време жртва осећа неправду и нема могућност задовољења. Настаје фрустрација која због емпатије и солидарности лако постаје колективна, истиче он.

Ипак, све то данас он лично лакше подноси, јер је за последњих осам месеци светло упаљено, право зелено светло за изградњу стабилне државе у којој ће насиље бити заустављено, а насилници кажњени.

– Већ се види светло на крају тунела, а не лекар, ватрогасац или полицајац. Па, хајдемо заједно напред, без страха…, завршава своју изјаву за Данас доктор Здравковић.