Прочитај ми чланак

Данас се навршава 14 година од убиства Срба у аутобусу „Ниш експреса“

0

dadas

Парастосом у цркви Свете Петке у Лапљем Селу данас је обележено 14 година од страдања 12 српских путника из аутобуса „Ниш-експреса“ у Ливадицама.

Преживели путници и након 14 година преживљавају сцене несреће у Ливадицама, преноси КИМ радио из Чаглавице. Једна од њих је и Гордана Ђорић, која каже да не прође дан да се не сети страдалих у Ливадицама.

„Не могу да избришем те слике из сећања. Имам осећај да чујем крике које сам чула и тог дана, и даље видим раскомадана тела. Гледам дечака Данила Цокића са којим смо се сви у аутобусу играли, кога више нема, његових родитеља… Колико год времена да прође не можете да заборавите. Једино што нам остаје је да долазимо на овај дан и да причамо о погинулима и на тај начин да их сачувамо од заборава“, каже Гордана.

Сестра настрадале Мирјане Драговић, Јелена, која је у овом нападу задобила тешке телесне повреде, очекује да ће починиоце злочина „задесити божја правда“, пошто, како је рекла, људске правде нема.

„Ми смо живот наставили да живимо, али није престало да нас боли, нисмо престали да се сећамо. Једино нас овај дан овако окупи да можемо да се сетимо и да поделимо своју бол. После оволико година се само надамо некој божијој правди пошто на овом свету, на овој земљи, људска правда изгледа да не постоји“, рекла је Јелена.

Помену настрадалима, како је јавио КИМ радио, присуствовао је заменик премијера Косова Бранимир Стојановић, који је рекао да се нада да ће овај, као и други случајеви страдања српског народа бити решени и да ће починиоци бити кажњени.

“Они који желе да граде нормалан живот са нама морају да знају да нормалног живота неће бити док зликовци не буду кажњени за свој злочин. Ово је наша отворена рана. Како да причамо о заједништву, о помирењу? Ко ће да одговори овим људима где су они који су починили злочине и зашто они нису кажњени? Наде ће бити онда када злочин буде кажњен“, рекао је Стојановић.

Парастос у цркви Свете Петке, као и на гробљу у Лапљем Селу служили су свештеници Епархије рашко-призренске. Након службе, окупљенима се обратио и песник Ратко Поповић као један од организатора помена, а потом су казивани стихови у част настрадале Мирјане Дрговиц из Лапљег Сала.

У нападу на аутобус Ниш експреса настрадали су и Сунчица Пејчић, Живана Токић, Слободан Стојановић, Небојша, Снежана и Данило Цокић, Вељко Стакић, Ненад Стојановић, Милинко Краговић, Лазар Милкић и Драган Вукотић.

Истрагу у случају Ливадица води Еулекс.

КОСОВСКА МИТРОВИЦА – Данас се навршава 14 година од напада на аутобус „Ниш експреса”, у Ливадицама код Подујева, у коме је погинуло 12 и повређено 43 расељених Срба, који су ишли на Задушнице у Грачаницу.

Најмлађа жртва, тог и данас нерасветљеног злочина, био је двогодишњи Данило Цокић.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић изјавио је да је поражавајуће што још нису кажњени кривци за тај злочин, у Ливадицама код Подујева, који се догодио 2001. године.

Ђурић је подсетио да је најмлађа жртва тероритистичког напада на расељене Србе из Подујева двогодишње дете, а да људи који су били мете нису ничим заслужили ни допринели да тог дана пострану мета терориста и зликоваца.

„Оно што је поражавајуће да ни после толико година након овог злочина нико није позван на одговорност и правоснажно кажњен, а невини људи по политичкој основи свакога дана бораве у затворима широм Косова и Метохије. И данас је јасно да овде нема ни трага правној држави”, истакао је Ђурић.

Активирањем мине на магистралном путу, 16. фебруара 2001. године у селу Ливадице код Подујева, дигнут је у ваздух први аутобус из конвоја којима су расељени Срби са Косова и Метохије у пратњи Кфора ишли у Грачаницу, на Задушнице.

У нападу је на лицу места погинуло 10 људи, а још двоје повредама је подлегло касније.

У нападу су погинули Сунчица Пејчић, Живана Токић, Слободан Стојановић, Мирјана Драговић, Небојша, Снежана и Данило Цокић, Вељко Стакић, Ненад Стојановић, Милинко Краговић, Лазар Милкић и Драган Вукотић.

(Танјуг)

1 комент на “Данас се навршава 14 година од убиства Срба у аутобусу „Ниш експреса“

  1. S.M каже:

    Pokoj im dusi i neka im je laka crna zemlja.

    (ПРО)ЗАПАДНИ ЗЛОЧИН 30: КФОР УНИШТИО ФОРЕНЗИЧКЕ ДОКАЗЕ НАКОН МИНИРАЊА СРБСКОГ АУТОБУСА- Годишњица од УЧК злочина у Ливадицама

    Кристофер Карфамар, Унмик судија и тужилац из Шведске- Када
    су се појавили докази о умешаности бивших чланова ОВК (који су у време
    извршења злочина били чланови косовске полиције), више високих
    званичника из КФОР-а и УН-а су спречили или блокирали њихову
    просекуцију. То је по шведском судији значило, да су чланови ОВК од
    стране „Запада“ имали гарантовани имунитет што им је омогућавало да
    извршавају некажњено и најтежа кривична дела.

    Ливадице без казне

    Д. ЗЕЧЕВИЋ | 15. фебруар 2011. 20:59 | В. Новости

    Зашто је један од најтежих злочина над
    косметским Србима и после 10 година остао нерасветљен. За погибију 12
    Срба није чак вођена ни озбиљна истрага

    Последице минирања аутобуса „Ниш-експреса“

    НИ после десет година од минирања
    аутобуса „Ниш-експреса“ у Ливадицама код Подујева, када је настрадало 12
    Срба, а више десетина повређено, не знају се починиоци, а за овај
    злочин, један до најтежих од доласка међународне заједнице на Космет,
    још нико није одговарао. О овој трагедији (која се догодила 16 фебруара
    2002. године), када је први у колони од пет аутобуса са путницима који
    су из централне Србије кренули на задушнице на Космет, нагазио на
    експлозив постављен у пропусту испод пута, по речима адвоката Живојина
    Јокановића, није вођена чак ни озбиљна истрага.

    – Трагедија у Ливадицама је кривично
    дело, које је директно уперено против Срба, али се до данас овим нико
    није озбиљно бавио. Зато мислим да се мора извршити озбиљан притисак
    свих структура и снага према међународној заједници да се случај реши
    јер косовско правосуђе није спремно да води случај, због недовољне
    заштите сведока. Међутим, иако за напад на аутобус „Ниш-ескпреса“ нико
    није одговарао, истрага није званично затворена, јер, такви случајеви не
    застаревају – истакао је Живојин Јокановић, адвокат породица
    настрадалих, на дебати у Медија центру у Чаглавици, одржаној поводом
    десетогодишњице од ове несреће. – Злочин у Ливадицама је унео толико
    страха да ни дан-данас на Космету не може без опреза да се путује.

    Присећајући се трагедије у Ливадицама,
    преживели путници не могу да сакрију револт што се и даље не зна ко је
    починио тај страшни злочин, у коме је у трену нестало 12 живота, а
    поготову што виновници тако страшне трагедије још нису кажњени.

    – Никада нећу заборавити двогодишњег
    дечака, који је са мајком у поодмаклој трудноћи и оцем кренуо код бабе и
    деде на Космет, али, нажалост, нису стигли до одредишта. Сећам се
    унакажених тела, која су летела свуда унаоколо, али и јаука повређених и
    преживелих путника, који су кукали од болова, али и за настрадалима –
    испричала је „Новостима“ Гордана Ђорић, председница Удружења пословних
    жена из Лапљег Села, која се у тренутку несреће налазила у аутобусу.

    ЈЕДАН ОСУМНјИЧЕНИ

    Врховни суд Косова је у другостепеном
    поступку марта прошле године ослободио Фљорима Ејупија, јединог
    осумњиченог за случај Ливадице, због, како је тада наведено, недостатка
    доказа. Иако је Еулекс покренуо нову истрагу о овом случају, шеф тима
    Еулексових тужилаца Тео Јакобс је јуна 2009. године изјавио да тај
    случај воде људи из канцеларије специјалног тужиоца, који су задужени за
    случајеве ратних злочина, али да немају осумњичених.

    УНМИК: ОВК СЕРВИС

    Господин Келок и овде наглашава „да упркос јавног залагања за
    моралну, етичку и легалну улогу мисије УНМИК-а, водећи лидери те
    организације (на челу са Кушнером) су спроводили у „закон“ само интересе
    лидера ОВК.“

    Како он појашњава, постојао је снажан отпор било каквој истрази и суђењима члановима ОВК, да би то описао следећим речима:

    „Одмах сам разумео „компликовану природу“ наше мисије и да је УНМИК
    уствари постојао да би једино штитио људска права косовских Албанаца.
    Из тог разлога хапшење и процесуирање тих индивидуа за „обична“ кривична
    дела и ратне злочине није било „политички подобно“.

    Стално нам је понављано од стране међународних представника на Косову
    да- „суђење „господарима рата“(ОВК) ће само изазвати реваншизам против
    КФОР-а и УНМИК-а. То је у стварности значило да је у протеклих шест и по
    година, УН на Косову био „виртуални таоц“ терористичких лидера наводно „расформиране“ ОВК,
    који су напрасно постали легални функционери косовске полиције или ушли
    у друге политичке и државне структуре лажне косовске државе.

    У том статусу су наставили да шире страх и „ауторитет“ међу косовском
    популацијом, наставивши да буду недодирљиви.“ „Након свега“, цинично је
    закључио господин Келок, „они су били „хероји“, а не ратни злочинци,
    зар не?“

    Господин Келок такође наглаша амерички стратешки интерес за „снажним
    војним присуством“ на Балкану, који је био одсликан у стварању огромне
    војне базе Бондстил, за чији опстанак им је било кључно одржавање на
    власти њиховог „протежеа“ терористе Тачија.

    Било каква друга стварна демократска опција на Косову би могла да
    угрози америчку војну окупацију и трајно присуство на Косову (Бондстил
    је „узет“ на 99 година лизинга са Тачијевим потписом на легално
    неважећем(међународно) документу- примедба аутора). Келок је то описао
    следећим речима:

    „…било је јасно да је Америци овде било потребно стално војно
    присуство, и права особа која је то могла да им формално легално
    обезбеди је био Хашим Тачи. Из тог разлога обезбеђивање његовог опстанка
    на власти је било од критичне важности за америчке планове са Косовом.“

    МИНИРАЊЕ ЦИВИЛНОГ АУТОБУСА СА СРБИМА У ПОДУЈЕВУ- ДОКАЗАНА ЗАПАДНА САБОТАЖА И ЗАВЕРА!

    Детектив Келок описује овај тежак злочин следећим речима:

    „Најнижа (морална) тачка у заташкавању злочина терориста и
    убица на Косову је достигнута 16-ог Фебруара 2001 (у Ливадицама код
    Подујева), када је аутобус који је превозио Србе свих доба да би
    посетили своја напуштена гробља на Косову, дигнут у ваздух од стране
    шиптарских терориста, и то на путу који је наводно био проверен и
    осигуран од стране мировних снага.“

    „Сандеј Тајмс“ је у то време писао да су енглески војници „грешком“
    пропустили да провере и осигурају кључни мост на том друму, који је
    истовремно био једна од најпогоднијих тачки за такву врсте диверзије!?

    Већ сама та чињеница да је такав пропуст окупационих НАТО трупа, за
    које су многи још тада тврдили да није био случајан, као и због
    терористичког карактера тог тешког злочина и масовних цивилних жртава,
    је навела господина Келока да од својих претпостављених захтева да се
    формира специјална криминалистичка група у циљу темељне и квалитетне
    истраге овог терористичког акта.

    Тај његов захтев, не само да је одбачен (овде не треба сумњати да су жртве били шиптари, да би било управо супротно),

    „…Шта више, докази са места злочина су уклоњени или уништени, пре него што је званична полицијска истрага и почела. Није
    било никакве сарадње нити координације међународних структура у овом
    случају, што ме је само учврстило у убеђењу да је постојало званично
    заташкавање злочина ОВК“ наставља Келок.

    КФОР УНИШТАВА ФОРЕНЗИЧКЕ И САКРИВА ДРУГЕ ДОКАЗЕ

    У то време је и Вашингтон Пост известио, да су одмах по дизању у ваздух аутобуса, у року од неколико сати, НАТО трупе (вероватно оне исте трупе које су наводно претходно провериле тај мост и послале невине српске цивиле у сигурну смрт) попуниле асфалтом кратер од експлозије уништивши на тај начин већину форензичких доказа.

    Да то није била случајна грешка, доказује патерн криминалног
    заташкавања шиптарских злочина од стране „западних сила“ који се огледао
    у следећем:

    НАТО је одбио да уступи своје обавештајне податке о овом злочину полицији УН

    Такође је УН полицији онемогућен увид у телефонске рекорде осумњичених терориста ОВК,

    Оно што „побија сваку логику“ да је главни осумњичени за
    овај тежак злочин Флорим Ејупи, чије ДНК пронађен на месту извршења
    злочина, „неким чудом“ побегао из најбоље чуваног места на Косову,
    америчке војне базе Бондстил.

    Касније ће истрага господина Келока сазнати, да је Ејупи, као и
    већина водећих или истакнутих чланова ОВК био на платном списку ЦИА-е и
    других западних служби, и да у ствари није побегао како је то званично
    саопштено, већ да је од стране американаца пребачен на неку другу тајну
    локацију ради даљег „саслушавања“.

    Ове тврдње детектива Келока су потврђене и са највишег места тадашње
    косовске међународне правосудне структуре, и то од стране Кристера
    Карфамара, шведског тужиоца и првог западног судије при УН суду на
    Косову; који је изјавио-

    …Када су се појавили докази о умешаности бивших чланова
    ОВК (који су у време извршења злочина били чланови косовске полиције),
    више високих званичника из КФОР-а и УН-а су спречили или блокирали
    њихову просекуцију. То је по шведском судији значило, да су чланови ОВК
    од стране „Запада“ имали гарантовани имунитет што им је омогућавало да
    извршавају некажњено и најтежа кривична дела.

    Господин Карфамар је нагласио да су овакве „интервенције“ стизале са највиших места (Б. Кушнер!?)
    (Из књиге „(Про)Западни Злочин“- М.Новаковића, IV проширено издање, © 2014 Lulu(Publisher), Author: Miodrag Novakovic

Коментари су затворени.