Прочитај ми чланак
Београд је већ прихватио, у споразуму постигнутом са Приштином прошле године, легитимитет уставног и правног поретка Косова на читавој територији Косова. Признање територијалног интегритета и легитимних власти Косова неће представљати велики искорак након тога.
Након што је потврђено именовање Александра Вучића за премијера Србије, који је остварио снажне резултате на парламентарним изборима прошлог месеца, поставља се питање шта ће нова влада урадити по питању Косова. На утврђеном принципу да ће радити велике, али потенцијално непопуларне ствари, које ће у новом мандату морати урадити што је пре могуће, ево мог савета, сроченог кроз одговоре на питања мог колеге:
Зашто би нова србијанска влада признала независност Косова?
Београд је много пута рекао да неће признати „једнострано проглашење независности“ Косова. Али нико не „признаје“ независност, коју проглашавају они који је желе, у овом случају не једнострано већ у сарадњи са Европом и Сједињеним Америчким Државама. Британија није никада „признала“ независност Америке, што је драматичан и битан политички, не правни потез.
Београд је већ прихватио, у споразуму постигнутом са Приштином прошле године, легитимитет уставног и правног поретка Косова на читавој територији Косова. Признање територијалног интегритета и легитимних власти Косова неће представљати велики искорак након тога.
Косово сада почиње формирати своје оружане снаге. Биће формиране са Србијом као главном потенцијалном претњом, јер Београд не признаје суверенитет Косова и наставља, упркос споразуму између Београда и Приштине, да тврди да поседује суверенитет над косовском територијом. Ако би Београд признао (независност), Приштина би могла смањити капацитет својих војних обавеза и преорјентисати их на учествовање у међународним мировним мисијама. То би омогућило Србији да уради исто. Косово ће једном постати чланица НАТО-а. Признање би омогућило Србији да постигне исто, ако одлучи кретати се у том правцу.
Ако Србија не жели признати Косово у скорије време, најлакше би било да дозволи Косову приступање Уједињеним народима. То не би било у потпуности задовољавајуће, јер неће довести до дипломатских односа, али би сигурно представљало исправан корак. Косовљани често наглашавају преседан „две Њемачке“. Не сматрам да је то примењиво у овом случају, јер Приштина не размишља о поновном спајању, али би Београд могао овај преседан сматрати веома привлачном опцијом.
Велика предност признања независности, након чега би следило успостављање дипломатских односа и уређење границе, би било то што би се затворило једно од преосталих питања рата и мира на Балкану, што би Србији уклонило велику препреку за чланство у ЕУ. Не знам за две суседне земље које нису међусобно признате, имају дипломатске односе и уређене границе, као и добре суседске односе, што је неопходно за чланство у ЕУ.
Двадесет и три чланице ЕУ које су признале Косово неће прихватити Србију за чланицу пре него што Београд призна Косово и изгради дипломатске односе. Потребна је само једна чланица са таквим ставом да исти наметне осталима. Разговарао сам са дипломатима из више земаља који су ме уверили да су то њихови ставови. Такође, чак и ако би државе поступиле другачије, њихови парламенти не би ратификовали чланство Србије у ЕУ без признавања Косова.
Како ће то помоћи економском развоју региона?
Косово, чак и уз тренутне неповољне економске услове у Европи, и даље има релативно динамичну економију, делом због младог и растућег становништва. Србија рапидно стари и број њених становника опада. Србија би имала велике користи од трговине са Косовом и кроз Косово, јер се последњих година више ослањала на Македонију и Албанију, што је Србији наштетило. Завршавање Драч-Приштина аутопута за Ниш би донело велику корист и Косову и Србији, али су мале шансе да се то деси без признања Косова и успостављања дипломатских односа.
Србија је централна не само када је у питању географија Балкана, већ и судбина овог региона, али не може стајати на путу напретка Косова без да наруши и сопствену будућност у ЕУ. Ако ово питање остане нерешено наредне четири године, то ће значити слабији раст, мање радних места, слабије инвестиције и смањене пензије за Србију и њене грађане. Признање Косова и успостављање дипломатских односа су горки лек за србијанске политичаре, али су потребни да би, уз заштиту Срба и србијанских предела на Косову, излечили бољке региона. Чим пре, тим боље.
Даниел Серwер, експерт за Балкан и професор међународних студија на Универзитету Џон Хопкинс (текст преузет са портала пеацефаре.нет)
(РСЕ)
