(Двери)
Све мере које смо споименули у протеклом тексту које подразумевају промену економског модела су углавном дугорочне. Обзиром да је у јавности актуелизовано питање уштеда у буџету дужни смо да овом приликом наведемо и неке од краткорочних и средњерочних мера за смањење буџетског дефицита:
• Укидање свих погубних, неефикасних и селективних економских мера које се финансирају из буџета а које немају за крајњи циљ повратни ефекат на повећање пореских прихода (стимулација страних инвеститора за отварање радних места, кредити за побољшање ликвидности, и сл.)

• Доспеће главница и камата иностраних дугова по разним основама су у последње време један од највећих издатака из буџета Србије (сада и преко 200 милиона еура месечно). Потребан је прекид сарадње са ММФ-ом ради онемогућавања мешања у економску политику и прекид погубне политике капитализације дуга емитовањем еврообвезница које се троше за одржавање режима у животу. Потребно је када се стекну услови фазно, превремено враћање дугова како би се ослободили плаћања камата.

• Повећање буџетских прихода кроз делиберализацију спољне трговине. Потребно је враћање царина за поједине врсте производа ради субституције увоза и враћање аксиза на луксузну робу.

• Потпуно испражњен и декапитализовани пензиони фонд је један од највећих потрошача буџета са преко 2,5 милијарди еура годишње. Сматрамо да је потребна постепена санација пензионог фонда кроз обезбеђење других извора прихода за потребе исплате пензија и постепено смањење удела који се финансира из буџета. Сматрамо да је потребан пренос дела власништва појединих успешних домаћих предузећа и банака (на пример Телеком и Комерцијална банка) са државе на пензиони фонд на основу ранијих дугогодишњих захватања из пензионог фонда. Сматрамо да би било корисно и да држава откупи неку од страних банака и преда је на управљање пензионом фонду.

• Убацивање у јединствени консолидовани биланс институција које су део државне структуре а које имају сопствене приходе. Смањивање привилегованог положаја и укидање непотребних агенција као што је то било обећано у коалиционом споразуму, али је остало мртво слово на папиру.

• Уштеде кроз увођење јединствених платних разреда за све запослене и усклађивање плата наниже у државној управи, локалним самоуправама, јавним и комуналним предузећима и државним институцијама и агенцијама.

• Реорганизација и повећање ефикасности државне управе кроз поједностављење бирократизованих радних процедура ослањањем на међусобно повезане информационе системе. Ако банке могу електронски размењивати податке и документе са кредитним бироом, берзом и централним регистром зашто то не би могли између себе и органи државне управе када се од грађана и привредника захтева достављање појединих података и докумената (извод, држављансво и сл.).

• Промена структуре пореских прихода. Смањење удела директних пореских прихода (ПДВ) који на исти начин опорезују и богате и сиромашније делове друштва у односу на директне, прогресивне пореске приходе на имовину, капитал, дивиденде и сл.

• Враћање у буџет директних пореских прихода од личних доходака радника кроз субституцију увоза. Ова средства се иначе кроз огромну куповину увозних производа одливају ка буџетима земаља из којих увозимо кроз финансирање личних доходака иностраних радника.

• Из буџета се издваја 800 милиона еура годишње за одржавање социјалног мира, тј. за минимално одржавање у животу преко 150 производних државних предузећа у тзв. „реструктуирању“. Након напуштања погубног неолибералног модела из ове групе предузећа ће се сигурно пронаћи кандидати за први или други циклус улагања ради брзе субституције увоза. На тај начин би после извесног времена поједина предузећа престала да буду терет, тј. постала додатни извор прилива средстава у буџет.

Суштинско питање, морално питање

Горенаведеним мерама и променом економског модела који смо предложили у прошлом тексту јасно смо показали да постоји алтернатива постојећем економском моделу и другачијем решавању проблема буџетског дефицита као и свих других горућих економских проблема. Грађани морају да знају да је борба против корупције веома важна али да не треба да се спроводи селективно и за дневно политичке сврхе. Ова борба, иако веома важна, мора бити тек други, стратешки циљ. Први неизоставно мора бити промена погубног економског модела и његова замена примеренијим који ће бити од знатно веће користи грађанима, привреди и држави. Та промена треба да води повећању бруто националног дохотка и буџетских прихода што је за више реда величина већи износ од вредности злоупотреба којом се бави актуелна борба против корупције.

Проблем је у томе што глобални монополи то веома добро знају па кроз контролисане медије пружају својим послушницима прилику да борбу против корупције наметну као најважије и једино питање. Проблем је и у томе што режим у потпуности игнорише било каква решења која одступају од догме и интереса њихових иностраних газди. Проблем је и у томе што режим не дозвољава да другачије мишљење о решавању економских проблема дође до већине грађана Србије.

Грађани Србије не би смели да буду у заблуди како су водећи људи актуелног и протеклих режима необавештени и да не знају шта раде. Они одлично знају шта раде када је у питању економски положај Србије као што одлично знају какву издају чине када свесно крше Устав Србије у вези Косова и Метохије.

Граћани такође морају да знају да не постоји такозвано дотицање дна када је  у питању економско пропадање грађана и привреде. Пропадању нема краја ако му се сами не супроставимо. Нема дна, има само падања на ниво економија све сиромашнијих земаља до нивоа земаља подсахарске Африке. Нашим властодршцима је једино битно да добију подршку за остајање на власти од глобалних монопола без обзира какав ниво сиромаштва био у Србији.

Зато морамо јасно рећи. Онај ко је омогућио глобалним монополима да се у Србији уведе и до данас спроводи колонијални економски модел који је довео до губитка огромног броја радних места заправо је погазио уставом гарантовано право на рад.

 За многе од оних коју су некако успели да задрже своја радна места погажено је поштовање достојанства личности на раду, правична накнада за рад и друга права гарантована чланом 60. Устава Србије. Кашњењем и неизвршењем буџетских обавеза прекршена су и бројна друга права корисника пензија, корисника социјалних и здравствених услуга и свих других корисника буџета.

Зато није чудо да су они који су од петооктобарских промена наовамо темељно и доследно газили члан 60. Устава ових дана погазили и цео Устав. Зато је онај ко је издао економски интерес грађана Србије ових дана издао и Косово и Метохију.

Обзиром да је недомаћински, ненародни режим подржан од гловбалних монопола још увек на власти и да се и даље служи безочним лажима ради гајења лажне наде дозволите нам да преформулишемо закључак:

Ко изда Косово и Метохију наставиће да темељно и доследно издаје и економски интерес грађана Срби

Ознаке: грађани, Данило Тврдишић, економија, издаја, интерес, Космет, Косово и Метохија