Прочитај ми чланакУ новом броју Недељник доноси наставак приче о тајном документу о највећим државним непријатељима из 1972. године.
Титов ауторитарни режим највише се плашио књига. Почетак седамдесетих година прошлог века деловао је за тајне службе тадашње Југославије као трусно доба у ком се непријатељи са свих страна умножавају и прете да уруше систем који је са толико труда две и по деценије изграђиван.
Такво је било време. Прошло је „прашко пролеће“ и студентске демонстрације 1968, обављена чистка „маспоковаца“, спремала се чистка „српских либерала“… Страх, неко би рекао и параноја, међу службама се очигледно ширила…
У прошлом броју изнели смо како се у документу сачињеном на основу сакупљеног материјала Државне безбедности која је пратила кретања истакнутих опозиционара, изражава забринутост због све јачег деловања државних непријатеља на факултетима, у културним институцијама, углавном у дослуху са страним службама. Као и због „толерисања“ таквих активности.
У анализи деловања непријатеља, скициране су активности опозиције која делује са „националистичких“ позиција (симиновци), као и анархолибералних (праксисовци), те групација попут „ибеоваца“, „ранковићеваца“, поражених снага из Другог светског рата… И сви они, иако идеолошки удаљени, наводи се, имају исти циљ.
Чак су се службама „привиђале“ и четничке ћелије које су те 1972. године биле спремне за акцију — по оваквом сценарију ни Вељко Булајић не би снимио филм – спремали су се београдски четници да штампају „Српски народни календар“.
Титови безбедњаци су тако, према овом документу, од 10. јануара 1972. године, држали на оку четничку „организацију“ која је „деловала“ у Београду и другим градовима Србије.
Наводи се да је „у делатности остатака неких бивших политичких и непријатељских структура из доба рата /од сарадника окупатора и агената страних обавештајних служби до најразноврснијих осуђеника прочетничке и сличне припадности/ такође присутна националистичка опредељност“.
„Разрађујући делатност најекстремнијих, СДБ је регистровала не само њихову међусобну непријатељску повезаност на националистичкој основи у земљи, већ и са одговарајућим емигрантским центрима у иностранству, какав је случај са Српским културним клубом ‘Св. Сава’, Српским четничким центром, ОСЧ ‘Равна Гора’ и слично…“, пише у овом документу.
А у фусноти су као најекстремнији прочетнички елементи наведени: „У Београду је непријатељска група бивших чланова Националног комитета покрета ДМ, скупљена око Ђуре Ђуровића, Ж. Величковића и других; у другим градовима Србије то су такође појединци и групица истог и сличног профила: Јованић Ивко – Титово Ужице, Душан Максимовић — Краљево, Поповић др Александар – Нови Сад и други…“
Детектована је, дакле, „група бивших четничких функционера“ која је, наводи се, поред низа редовних формалних састанака, на којима се расправља о „погодној ситуацији за трежњење Срба“ – предузела и низ корака на штампању националшовинистичке књиге „Српски народни календар“, повезујући се, у тражењу предлога и новчаних средстава, са истомишљеницима у земљи и иностранству.
ОПШИРНИЈЕ ЧИТАЈТЕ У НОВОМ НЕДЕЉНИКУ КОЈИ ЈЕ НА КИОСЦИМА ОД 5. АПРИЛА, ИЛИ У ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ КОЈЕ ЈЕ ДОСТУПНО НА NOVINRANICA.NET.
