На Факултету политичких наука синоћ је одржана дебата на тему “Преговарачко поглавље 31: Србија на тромеђи ЕУ-НАТО-Русија”, реализована од стране Института за европске послове уз подршку Амбасаде САД. Гости су били Драган Шутановац, посланик Демократске странке, Бранко Ружић, потпредседник Социјалистичке партије Србије, Невен Цветићанин, сарадник у Институту друштвених наука, Драган Шормаз, посланик Српске напредне странке и аналитичари Дејан Вук Станковић и сарадник НСПМ Никола Танасић.

Модератор дебате био је Ратко Фемић, новинар ”Њузвика”, који је на почетку одржао уводно предавање о поглављу 31. и политици балансирања. Такође је публици представио истраживања јавног мњења у вези са уласком Србије у НАТО и ЕУ, и показао које су све европске државе чланице поменутих организација.

Након тога уследила је презентација Дебатног клуба Факултета политичких наука, где су студенти говорили о томе да ли је дугорочно одржива ситуација балансирања Европске Уније и Русије, да ли улазак у ЕУ подразумева чланство у НАТО и да ли је суспензија шенгена и затварање граница ефикасно решење у борби против тероризма.

У каснијој дискусији говорници су исказали различите ставове у вези са спољном политиком Србије. Драган Шормаз рекао је да политичар не сме да одлучује емотивно, већ рационално, па не можемо одбијати НАТО због агресије 1999. године. Упоредио је данашњу ситуацију са односом САД и Јапана, приметивши да су они сада савезници, без обзира на бомбардовање у Другом светском рату. Он такође тврди да је негативан однос грађана Србије према НАТО пакту изазван пропагандом Русије, и да треба да се запитамо да ли је она на нашој страни суштински или само декларативно. На крају је истакао да ”Треба са свима да сарађујемо, али у ЕУ морамо да идемо што је брже могуће”.

Бранко Ружић је изјавио да је ”важно да не уђемо у спољнополитичку дезоријентисаност у овом балансирању, морамо да покушамо да задовољимо свој интерес, државни разлог треба да буде циљ сваке озбиљне демократске политике. Нисам за емотиван приступ политици – то није љубав”. Такође је истакао да Србија има квалитетну сарадњу са НАТО пактом од 2007. године, и да не треба да бринемо да ли је улазак у ЕУ условљен уласком у НАТО, већ да ли је условљен признањем Косова, пошто ћемо са тим питањем морати раније да се суочимо. Према господину Ружићу ”Русија је далеко од нас, а емоције могу радити своје. Постоји пропаганда која је за мене непојмљива, није реална, утемељена на чињеницама и не доноси нам ништа добро”.

Драган Шутановац је истакао да ”за разлику од осталих који су за или против, лично немам проблем да ли ћемо бити у ЕУ или не, већ је битно да тежимо европским стандардима.” Такође је изнео став да нема смисла гласати на референдуму о уласку у пакт, јер ће народ сигурно гласати негативно на скоро сваком референдуму. Поредио је данашњу ситуацију са Вуком Караџићем, уз коментар да би Срби сигурно на референдуму одбили реформу писма и тако остали без данашње ћирилице, што је доказ да се народ не може питати, већ избор треба препустити политичкој елити.

Невен Цветићанин је нагласио да морамо да будемо обавештени а не ”како мали Перица замишља политику”. Рекао је да треба да видимо шта нам је у геостратешком интересу, а то није да будемо против НАТО, с обзиром на окружење. Никола Танасић је на то упитао шта тачно желе да поруче сталним указивањем на мапу и да ли суседне земље треба да доживљавамо као Трећи рајх. ”Ако је у питању неагресивна алијанса, у чему је онда проблем да будемо окружени њима? Да ли нама Бугарска, Албанија или Црна Гора представњају претњу? Ако имамо здрав однос, и ако је НАТО мирољубив, не видим разлог да не останемо Швајцарска.” Такође је нагласио да наш однос са НАТО није искључиво емотиван, већ да се може квантификовати – можемо да измеримо њихову штету над Србијом.

Миљана Павков

(НСПМ)

Ознаке: дебата, ЕУ, Русија