Прочитај ми чланак
Недавно је интернетом прострујала вест да је угледни хрватски институт ФА из Загреба открио како је генетска подударност између Срба и Хрвата готово идентична! Штавише, писало је у вести – Хрвати су настали од Срба!
Иако је ова „вест“ изашла из кухиње којој је у Србији пандан Њуз.нет, једни су се ипак „примили“, а други озбиљно запитали колико су Срби и Хрвати заиста слични, генетски, историјски и лингвистички?
И тачно је, слични су, нарочито са становишта модерне генетике – међу Србима и Хрватима нема значајне генетске разлике. Ипак, те разлике нема ни између Срба и Албанаца, или Хрвата и Бугара.
„Народи нису биолошки ентитети“
Генетика учи да постоје веће генетске разлике унутар једне нације, него између два народа.
Генетичар Оливер Стојковић, шеф Института за судску медицину Медицинског факултета у Београду, каже да етничке групе, као што су Срби и Хрвати, нису биолошки нити генетички ентитети.
– У свакој анализираној популацији постоји значајна количина генетичке разноликости, која нам онемогућава да код свих припадника једне популације нађемо неки заједнички генски белег. Другим речима, ми не можемо да нађемо неке биолошке особине (па самим тим ни њихову генетичку основу) по којима можемо разликовати припаднике различитих етничких група. Етничке групе, па ни балкански народи, нису биолошки ни генетички, ентитети, већ социолошки конструкти – каже професор Стојковић.
Неке студије су показале да географска блискост два народа може да има утицај на извесни степен сличности генома због мешања појединаца.
– Ове генетичке студије само су потврдиле оно што смо знали од раније: сличност између географски блиских етничких група је већа него када су у питању просторно и историјски раздвојене етничке групе – каже професор Стојковић.
С друге стране, према свему што досадашња историографија и лингвистика знају, Срби и Хрвати су два различита јужнословенска племена који су се на просторе где данас живе доселила у 7. веку, у време владавине Византијског цара Хираклија.
Суштински, највећа разлика између Срба и Хрвата је у вери, због чега су најчешће и ратовали. И једни и други су изворно, као и сви Словени, на Балкан са собом донели стара словенска веровања и митове. Срби први примају хришчанство у 7. веку, а Хрвати у 8. Међу једнима и другима се у 10. веку развија богумилство, које карактерише противљење и римској и византијској власти. Након велике шизме, раскола хришћанства 1054. године на западне католике и источне православце, долази до сличне поделе између два народа. Иако тај процес није текао праволинијски нити једноставно и једнозначно, у дошло је до онога што имамо данас – Хрвати су се приклонили католичанству, а Срби православљу.
– Односе између Срба и Хрвата кроз историју карактеришу неспоразуми, који су некад били мање оштри, али некад су доводили и до ратова. У сваком случају, никад нису били потпуно мирни, увек је нешто сметало – каже академик историчар Драгољуб Живојиновић.
Језик – без Вукове реформе се не бисмо разумели
Једна од главних аргумената да су Срби и Хрвати браћа и два веома блиска народа јесте сличност њиховог језика. Зашто ми данас говоримо, у суштини, истим језиком као Хрвати? Да није било реформе језика и усвајања штокавског дијалекта, да ли бисмо се данас разумели са њима?
– На то питање није лако одговорити. Ја нисам историчар језика, бавим се само савременим српским, али знам да ни историчари не воле питања типа „Шта би било да није било“. Мислим да је усвајање штокавског код Хрвата било мање-више неизбежно, јер су му подршка биле жеља за стварањем заједничког језика са становницима Босне, Србије и Црне Горе, као и дубровачка књижевност. Кајкавски и чакавски, напротив, били су само дијалекти без озбиљније књижевне и културне традиције – сматра лингвиста Иван Клајн.
15 векова пријатељства и рата
Срби и Хрвати последњих 15 векова живе једни поред других, мешајући се и ратујући међу собом. У различитим временским периодима били су ближи, односно даљи. Наука нема доказа да су Срби и Хрвати два веома различита народа, као што би неки данашњи Хрвати желели, али нема ни доказа да су Срби „старији, јачи и паметнији од Хрвата“, ма колико би то поједини овдашњи великосрби волели. И ми и они смо само мали словенски народи на Балкану који траже своје место под Сунцем.
Извор: 24sata.rs – Соња Шуловић
