Прочитај ми чланакПуне две недеље трају студентске блокаде у Србији. Све је кренуло од академаца са Факултета драмских уметности у Београду, који су нападнути када су одавали петнаестоминутну пошту настрадалима у Новом Саду. Три дана након тога, прогласили су званичну блокаду овог факултета и изнели своје захтеве - процесуирање одговорних за трагедију на Железничкој станици, подношење комплетне документације о реконструкцији исте и проналажење и кривично гоњење лица која су их напала. Убрзо су им се придружили остали београдски факултети, али и колеге из Новог Сада, Ниша и Крагујевца. Њихова борба се наставља и делује да су истрајнији и јачи, а придружују им се и гимназијалци.
„Симболички потенцијал студентских блокада је јако велики“, каже у изјави за Нова.рс социолог проф. Далибор Петровић, па додаје:
„Раздвојио бих то што је симболичко и оно што је релани домашај њиховог протеста. Када је реч о реалним домашајима, ту не бих био превелики оптимиста у смислу да ће домашај превазиђи оно што је изнад њихових захтева, али мислим да ће околности бити такве да ће се ти захтеви у великој мери испунити, што ће, наравно, зависити од тога како сами студенти дефинишу шта је за њих испуњавање тих захтева“, објашњава он.
Позитивна енергија младих
Сматра да је енергија коју студенти шире око себе драж која је дата тренунтој ситуацији, која се дешава у друштву.
„Ми дуго нисмо имали такав грађански бунт и оптимизам, а који је здрав за демократију. Не треба нико, па чак ни они на страни режима, да мисле да то није добро, иако они гледају уско своје интересе. За свако друштво важно је да постоји такав вид грађанског активизма јер ће на крају он донети добро овом друштву“, истиче социолог. Додаје да је намера власти да да што мање, а да добије што више.
„Циљ је да формално испуне захтеве, а да се ништа не деси. То је оно што и студенти препознају. Ипак, они су дефинисали неке захтеве и они се адресирају, било то искрено или не, али се адресирају. Сада је на студентима да они прецизирају шта за њих значи испуњавање захтева. Ако је то хапшење одређених људи, то ће вероватно бити урађено и то није превелика цена за режим да то и уради. Сада имамо простор који постоји код политичке и кривичне одговорности за трагедију у Новом Саду и уопште за анализу читавог процеса, који је претходио тој реконструкцији и касније трагичном догађају“.
На питање да ли су студенти преломна тачка у борби против режима, проф. Петровић наглашава да не треба на студенте да се стави тај терет.
„Свака власт треба да се мења на изборима, у некој демократској атмосфери. Ми немамо такву атмосферу и немамо услове у којима би ти избори били организовани. То је сада друго питање и студенте не треба повезивати с тим“, каже наш саговорник.
За разлику од њега, професор Филозофског факултета Огњен Радоњић верује да јесу.
„У овој земљи нема промена без младости. Млади су наша будућност, а и нечија су деца и унуци. Демографски показатељи Србије су катастрофални, чиме питање останка младих и образованих додатно добија на значају. Ова власт, разбојничка у својој суштини, растерује најбоље међу нама и врши једну врсту аутогеноцида. Ми се данас заједно са нашом младошћу боримо за голи опстанак“, каже проф. Радоњић.
Празници неће умртвити студенте
И Петровић и Радоњић се слажу да предстојећи празници неће „сломити“ студенте у овој борби.
„Рекао бих да су ови наши студенти добри студенти и многи од њих, сигуран сам, имају жељу да студирају и полажу испите у испитним роковима који долазе. Више ту видим проблем. Једно је да одложите наставу, а друго да прескочите испитни рок. То значи да се услови за студирање отежавају, да сами себи праве препреку. Да ли ће одлучити да изађу на испитне рокове упркос блокади или ће одлучити о тоталној блокади, све је на њима. Морају да виде колика је жртва коју су спремни да поднесу и да ставе на тас циљеве које имају. Око тога ће морати да донесу некакве одлуке“, каже проф. Петровић.
Проф. Огњен Радоњић се нада да ће издржати и „да ћемо се стабилизовати у рововској борби која следи“.
„Ови су лако дошли на власт и тешко ћемо их отерати тамо где им је место. Зато треба рационализовати енергију и ударати тамо где највише боли. Рецимо, ове блокаде од 15 минута им скачу по ганглијама“, каже проф. Радоњић.
На питање да ли власт нешто може студентима, проф. Радоњић:
„Власт може и спремна је на свашта. Ефикасна одбрана, као што видимо, јесу координација и солидарност. То је елементарно и чини ми се да то имамо. Сада је потребно ширење покрета и да симбол крваве шаке носимо на мајицама, беџевима и да налепнице виђамо на сваком ћошку.
Декан: „Деца решена да иду до краја“
Декан Хемијског факултета у Београду професор Горан Роглић, који је међу првима ушао у блокаду и јавно подржао своје студенте у тој одлуци, мишљења је да ће студенти ићи до самог краја односно до испуњења постављених захтева.
А тај крај, по његовом мишљењу, све је ближи.
„Мислим да су деца у овом моменту решена да издрже до краја док се не остваре њихови захтеви. Мислим да ће се крај догодити пре јануарског испитног рока јер су, колико знам, већ два захтева остварена. Остало је још да се процесуирају нападачи на студенте ФДУ-а“, каже за Нова.рс декан Роглић.
Сматра да ово није борба против режима, како поједини наводе.
„Ово је њихова борба за неке основне ствари које су неопходне у једној држави. Дакле, да се истражи несрећа, да се процесуирају они који нападају демонстранте на скуповима… Политичког у овом ангажовању нема, говорим за моје студенте. Природњаци су такви, нису претерано заинтересовани за политику. За друге групације је тешко да правим неку процену с обзиром да се бавим природним наукама“, додаје декан.
Борбу студената не би назвао ни „младалачким бунтом“, него реакцијом која је настала због напада на њих.
„Да се није догодио напад на студенте ФДУ-а, не би ни било блокада, просто и једноставно. Студенти су се наљутили, то је тако“, истиче декан.
Професор Радоњић, пак, сматра да је бунт „сам по себи политички ангажман, јер је усмерен против система који гута своју децу“.
„Све су ово политички захтеви и сви се морамо у свом домену бавити политиком. Ако се ми не будемо бавили њоме, свакако ће се она бавити нама. То је данас управо случај. Наша апатија и разочараност су уздигли јахаче апокалипсе и сада жањемо то што смо посејали. Дакле, и ми смо криви и неминовно је дошло време посипања пепелом. Цена је огромна и биће још већа уколико посустанемо“, каже проф. Радоњић.
Подршка професора
Академци су добили подршку професора, истиче декан Роглић и то је за њих најважније.
„Београдски универзитет је изашао колективно пред студенте. Они су добили подршку свих нас. Неки факултети у Новом Саду су дали подршку, као на пример ПМФ, неки нису. Доста тога је и нетачно у медијима. Нападани су неки факултети који су поштовали процедуру. По њој, ви имате састанак Управе факултета, па проширеног деканског коелгијума, па онда иде Научно-наставно веће. Неки од декана су чекали да се заврши комплетна процедура да би могли да изнесу став факултета. Деканима је незгодно да иступају самостално“, напомиње он.
Професор Радоњић додаје да је улога професора да помогну студентима да створе ефикасну организацију.
„Да комуницирају са јавношћу и да се повежу са другим друштвеним групацијама, попут средњошколаца, пољопривредника, рудара, синдиката… Потребна нам је мобилизација широких размера. Што се подршке тиче, неки декани су стали уз своје студенте из уверења, а неки из опортунизма“, сматра проф. Радоњић.
„Не размишљамо о испитним роковима“
Студенткиња Филозофског факултета у Нишу Анђела Јеремић, која је изазвала велико интересовање јавности када је јавно иступила испред зграде нишког Ректората приликом блокаде, наводи за наш портал да студенти уопште не размишљају о предстојећим испитним роковима, те да је им једино битно ово за шта се и боре више од две недеље – испуњење захтева.
„Наш најбитнији испит тренутно траје. Када смо ушли у ову причу, решили смо да бринемо само о нашим захтевима. Одустали смо од колоквијума и испита док не средимо ово што се средити мора. Ми смо сви заједно у овоме, енергије има, гледамо да се не трошимо. У Нишу блокаде трају већ недељу дана, а енергије је све више. Блокаде ће трајати докле год ми кажемо да ће трајати. Размишљали смо и о празницима, где ћемо их славити и на ком факултету, тако да ћемо се организовати најбоље што умемо“, каже ова студенткиња.
Анђела признаје да је на младима да регулишу ово друштво њиховим доприносом и да живе доба у ком се глас младих напокон чује.
„И треба да се бавимо политиком“
„Ми се не ограђујемо од тога да имамо људе у нашим групама који се ангажују политички. Ружно је да неко мисли да млади не треба да се ангажују политички. Треба јер су и они активни чланови овог друштва. Студенти су ангажовани како кроз политичке партије, тако и кроз цивилни сектор. Наш договор је да ти интереси и циљеви остану по страни јер имамо заједнички циљ. Нико од студената који јесу политички ангажовани, нису своје политичке идеје и визије унели у ово. Зато се и ограђујемо од свих политичких странака јер ниједна странка ни преко својих представника-студената, апсолутно није могла да има утицаја нити има“, поручује она.
Додаје да је ово бунт младих људи који су дуго ћутали и који користе својих пет минута да се чују на прави начин.
