Прочитај ми чланак

ДЕЧАЦИ у СПАРТИ су морали да преживе ЈЕЗИВО СУРОВУ обуку како би постали ратници

0

Спартанци и данас важе за једне од најхрабријих и најбруталнијих ратника који су икада постојали. Легенде о њиховој вештини иду толико далеко да их људи често пореде са митским бићима. Ипак, за њихову издржљивост и невероватну ратничку вештину заслужне су године и године бруталних и исцрпљујућих тренинга.

660-leonida-sparta-580x0Спартански ратници су још као бебе бирани, а тренинзи су им почињали када би навршили 5 година. Ово су неки од најлуђих и најбизарнијих тренинга који су морали да прођу пре него што би ушли у свет ратова и освајања.

Брутални тренинг почињао је од тренутка рођења

Након рођења све мушке бебе пролазиле су детаљан преглед. Уколико је откривен било какав деформитет, бебе су или даване на усвајање или, чешће, бацане у јаму Апофете где су умирале од глади и жеђи, пише протал Аллдаy.цом.

Дечаци су у војне школе слати са 5 година

Чак иако би дечаци били здрави и једри, то није био гарант да ће преживети детињство. Већ у петој години живота дечаци су подвргавани тешким тренинзима. Тада су удаљавани од родитеља и одвођени у тзв. Агоге – места налик интенатима где су свакодневно тренирали.

Живот на овом месту је био све само не лак. Особа задужена за њихов одгој ту била је нека комбинација учитеља и команданта, са собом је носио бич и немилосрдно тукао дечаке ако нешто згреше или не поступе по наређењу. Дечаци су често охрабривани да се боре међу собом и то око основних ствари, попут оброка.

Дечаци су учени екстремним вештинама преживљавања

Већ са 11 или 12 година, дечаци су увелико били уведени у војнички живот. Били су приморани да уче како да преживљавају. Морали су да иду боси и да дају управницима своју топлију одећу, како би очврснули и навикли се на све временске услове. С времена на време, ово је подразумевало и то да спавају потпуно голи и носе само танку тунику у свим временским приликама.

Додатно, будући спартански ратници су увек били на посебном режиму исхране, јер се у то доба сматрало да ће их то учинити високим и мршавим. Гојазни људи су исмевани, па чак и протеривали из града.

Шибање у част Артемиде

Вероватно један од најузнемирујућих догађаја у јавном животу Спарте било је тзв. „такмичење у издржљивости“. Млади Спартанци би тада били постројени испред светилишта Артемиде Ортије и током такмичења шибани у име духовног ритала преданости. Овај ритуал је служио да тестира издржљивост нових ратника и њихову храброст.

Ако су хтели да једу морали су да краду

Када спартански ратници нису тренирали или били бичевани, углавном су се бавили крађом хране. У школи би добијали минималне порције довољне само за преживљавање, а грађа је била охрабривана. Ипак, ако би их ухватили, били би брутално тучени и одузели би им неколико наредних оброка које су добијали у оквиру школе за тренирање. Они који би крађу извршили успешно награђивани су тако би добијали и додатне порције хране.

И то што су јели било је крајње гадно

Чак и кад су добијали своју дневну порцију, спартанска војничка храна је била и више него одвратна. Један од најчешћих „специјалитета“ је био „црна супа“ – мешавина меса, крви, соли и сирћета. Иако делује крајње непримамљиво, већина Спартанаца је заправо уживала у оваквом јелу.

Спартанци су живели у стању сталног такмичења

Спартанске дечаке су одгајали да живе у вечитој борби. Они су одрастали у окружењу пуном конкуренције и бруталности, а влада је строго регулисала њихов живот, нарочито када је у питању женидба и деца. Могли су да имају жене и да живе са њима до своје 30 године. Међутим, већина њих је живела у војним баракама и није никада имала прилику да се ожени.

Уједи као казна за погрешан одговор

Сваког дана после вечере за ратнике је организован квиз. Постављали су им брза и необична питања типа „Ко је најбољи човек у граду?“, а очекивало се да одговори буду и паметни и лепо срочени. Уколико не би дали задовољавајући одговор били су уједани за шаке.

Убијање људи као спорт

Спартанци су учени како да преживе и поднесу тешке услове, али њихов главни задатак је био да убијају људе. Кад би ратник напунио 18 година, могао је да буде изабран од стране осталих Спартанаца за „посебан задатак“ – да ухвати и убије роба.

Управници су младићима често давали лажне информације како робови планирају побуну како би их додатно мотивисали на убијање. Са бодежима у рукама, они су лутали ван града, у деловима које су насељавали робови и тражили своју прву жртву.

Лако је могла да им буде ускраћена достојанствена смрт

Највећа слава за Спартанце била је смрт у борби. Од њих се очекивало да брину о свом физичком стању и да ратују до 60 године свог живота. Једини начин да након смрти добију надгробни споменик након смрти, био је да настрадају током борбе. Жене нису могле да добију споменик осим уколико нису преминуле током порођаја доносећи на свет новог Спартанца.

125 коментара “ДЕЧАЦИ у СПАРТИ су морали да преживе ЈЕЗИВО СУРОВУ обуку како би постали ратници

  1. dabisha каже:

    mislis da nestrucni ljudi rade na univerzitetima i institutima?

    1. Сербо Макеридов каже:

      Не читам више шта трабуњаш, досади више, смараш. Ајд олади имаш довољно материјала за читање ако ти се чита, мани више да ме смараш. Нећу више да ти одговарам, надмен си, арогантан и игнорантан, са тобом нема конструктивне дискусије ти све знаш а ништа не можеш да објасниш. Ајд доста више, пали!

    2. dabisha каже:

      lenj si

    3. Сербо Макеридов каже:

      А ти си глуп и твоја увек мора да буде задња, напиши још нешто нећу ти одговорити па да затварамо овај циркус.

    4. dabisha каже:

      Спарта

      Један од грчких полиса је одступао од економског, политичког и културног развоја који се одвијао у већини других грчких државица. Реч је о Спарти, граду на Пелопонезу где је изграђен јединствен тип друштвеног уређења у којем су грађани од малена војнички васпитавани за што пожртвованију службу држави. Карактеристично уређење је омогућило Спарти да дуго буде надмоћна сила у Грчкој али је донело и многа ограничења.

      Град Спарту су насељавали Грци из племена Дораца, који су успели да освоје и уједине област на југу Пелопонеза звану Лаконија. Један део предорског становништва Лаконије је претворен у државне робове хелоте са дужношћу да обрађују своја имања и значајан део прихода предају Спартанцима. Остали, били Ахајци или Дорци, су постали перијеци, политички обесправљени али слободни људи. Перијеци су се бавили трговином и занатима, имали су право на ограничену самоуправу у својим насељима и сносили обавезе плаћања пореза и повремене војне службе. Спарта је освојила суседну Месенију у два тешка рата у VIII и VII веку пне. и Месењани су такође претворени у хелоте.
      Према археолошким налазима Спарта је до VI века пне. личила на друге грчке градове. Од VI века примећује се изузетно осиромашење. Спартанци нису смели да поседују имање у облику злата и сребра, чиме је покушано да се стане на пут луксузу. Одрекли су се развоја трговине, занатства и уметности. Цео живот Спартанаца је подређен служби држави, гвозденој дисциплини и окренут рату. То је била последица успешности у освајањима без прихватања покорених становника међу спартанске грађане. Спартанци су се у сопственој земљи нашли у мањини и окружени непријатељима. Зато су свој град организовали као војни логор. Пораз у рату је значио потенцијалну побуну хелота и стога нису смели да изгубе битку. Сви Спартанци су били војници са правом на један наследни, неотуђиви комад државне земље који су обрађивали хелоти. Добијајући део прихода са тог поседа, заправо ништа нису морали да раде. Тако су могли да се баве државним пословима, што је углавном значило развојем ратне вештине.

      Спартанско васпитање

      Спартански закони су били усмерени на корисност појединца за државу од самог почетка живота сваког човека. Када се дете роди међу Спартанцима, комисија је утврђивала да ли је здраво или треба да буде остављено да умре. Заправо је разлика у односу на остала друштва старог века била у томе што су другде само родитељи имали право да се по порођају одрекну детета. У Спарти је о томе одлучивала и држава.
      Од седме године дечаци су поверавани државном службенику ради васпитавања, навикавања на тешке услове живота и дисциплину. Младићи узраста од 18 до 20 година су пролазили војну обуку, а неки од њих су и формирали тајну полицију која је имала овлашћење да убије сваког хелота који би им се учинио опасним. Млади људи од 21 до 29 година живота су били војници и живели заједно у баракама. Ако би се тада оженили морали су тајно да се искрадају да би посетили своје жене.
      Тек када напуне тридесету, Спартанци су имали прилику да постану пуноправни грађани, да живе у свом дому и да гласају у скупштини, мада су и даље били војници у резерви до шездесете године. Услов за добијање пуноправног грађанског права је било примање у једну од група за обедовање сагласношћу свих чланова те групе, јер су Спартанци своје оброке припремали и делили у групама са којима су ишли у рат званим сиситије, где је храна спремана од заједничких доприноса свих чланова те групе. Ни спартански краљеви нису обедовали код куће него са припадницима својих сиситија. Доприноси за храну су долазили са одређеног неотуђивог парчета земље који су обрађивали хелоти и који је грађанин добијао заједно са грађанским правом. Поред покорности држави и дисциплине, спартанско уређење је подстицало осећај једнакости и духа војничког заједништва.
      И девојке су заједно са младићима учествовале у гимнастичким вежбама да би биле снажне и издржљиве. Имале су веће слободе него жене у другим грчким државама, између осталог и због тога што су им мужеви ређе били код куће.
      И остали Грци су пролазили војну обуку као младићи и касније се одазивали на позиве у рат када то држава од њих затражи, али је њихова обука била далеко краћа и блажа. Они су имали своја занимања којима су се враћали у време мира, док су Спартанци увек били војници.
      Археолошки налази из античке Спарте су врло оскудни јер нису постојали велики храмови, палате и друге јавне грађевине. Нарочито занимљива разлика од других грчких градова је било непостојање градских зидина. Спарта јесте била на одличном одбрамбеном положају, али је ипак била тачна тврдња да су грађани Спарте њени зидови.

      Политичко уређење Спарте

      Уређење Спарте је било другачије него у већини других грчких држава које су од краљевина постале аристократске олигархије, а потом често демократије. Основне спартанске државне институције су биле: два краља, државни савет звани герузија, скупштина грађана и пет ефора.
      Институција краљевства је преживела уз значајна ограничења, у које је спадала и двојност положаја. Краљеви су на првом месту били врховни војни команданти. Поред заповедништва над војском вршили су и свештеничке функције везане за јавне прославе уз још неке мање важне дужности и били су чланови герузије.
      Герузија је била савет који се састојао од 28 чланова старијих од 60 година и два краља. Чланове герузије је бирала скупштина доживотно као највећу част и одговорност коју је један Спартанац могао имати. Герузија је била управно тело у којем је формулисана и вођена политика Спарте. Такође је судила као кривични суд, расправљала о законским предлозима пре њиховог изношења пред скупштину и имала моћ чак и да распусти скупштину чиме би спречила доношење закона.
      Скупштина свих Спартанаца са бар 30 година је гласала за или против предлога које пред њу изнесе герузија, без права дискусије. Бирала је чланове герузије, ефоре и друге магистрате.
      Пет ефора (надзорника) су бирани међу свим Спартанцима једном годишње, као заштитници права грађана и врховни грађански суд. Надзирали су сва дешавања у Спарти и имали право да ухапсе било ког службеника и да га држе у притвору док му се не организује суђење за преступ. Могли су да привремено лише слободе чак и краљеве, сем за време војног похода када је краљ имао право да пресуђује војницима по кратком поступку. Али чак и на походу, краља су пратила два ефора који су могли да му суде по повратку у Спарту.
      Овакво уређење има елементе монархије, олигархије и демократије, вероватно као резултат развоја у којем је свака страна склапала компромисе са друге две. Постојала је и легенда да је целокупно државно уређење створио законодавац Ликург по саветима пророчишта у Делфима, мада је уочљива одређена сличност са уређењем критских полиса.
      Иако формално близу демократији, јер су сви закони и одлуке о рату и миру доношени у скупштини, демократија је била ограничена на више начина. Спартанско уређење је још у антици сматрано за претежно олигархијско, нарочито због тога што је герузија имала велику контролу над спољном политиком и целокупним поступком доношења одлука у скупштини. Према историјским изворима, гласање је спровођено повицима и преовлађивала је наводно гласнија страна. У случају да председавајући није био сигуран у исход, спровођено је право бројање гласова. То данас делује врло неозбиљно, али испуњава једну од важних функција демократије: “изгласани“ закон има статус воље већине а не воље неког појединца и зато је против таквог закона теже бунити се, без обзира на стварно порекло закона.
      Чланови спартанске скупштине нису имали право да предлажу законе. Такође, недостатак у демократском смислу је било и то што чланови скупштине нису могли да расправљају о одлукама држећи говоре, него су само гласали. Доношење нових закона је заправо била реткост. Тежило се углавном да се поштује установљено уређење као гарант очувања моћи државе.
      За начин примене сваког уређења врло је важан општи карактер грађана. Спартанци су били навикнути на војничку дисциплину и покоравање ауторитету и традицији, тако да нису тежили да постигну већа овлашћења за своју скупштину јер то нису ни желели. Поштовање према члановима герузије и спремност на жртвовање за домовину, чинили су да Спартанци нису осећали као терет олигархију која је владала државом.
      Многи Грци су ценили ефикасност спартанског уређења, његову једноставност и балансе без преовлађујућег принципа владавине. Неки филозофи су у њему видели нешто најближе идеалном политичком уређењу. Спартанци су импресионирали војном ефикасношћу толико да се веровало да су непобедиви. Њихова држава није доживљавала револуционарне промене власти. Израз лаконски говор и данас означава начин изражавања којим се са мало речи каже довољно. Ипак, мало ко од осталих Грка би пожелео да живи суровим животом Спартанца.

      Спарта је у VI веку пне. на основу војне премоћи основала савез већине пелопонеских држава. Утицала је да се у полисима у оквиру савеза обарају демократије и уводе олигархије. Олигарси су потом гледали на Спарту као силу која подржава њихов останак на власти, па су били спремнији да сарађују са Спартанцима. Као вође Пелопонеског савеза, Спартанци су могли да користе војну силу држава чланица против својих непријатеља и да тиме излажу ратним опасностима мањи део сопствених ратника, неопходних да одржавају покорност хелота.
      Најважнија држава која је успевала да се одупре покушајима Спарте да буде укључена у Пелопонески савез је била Атина. Атина је у V веку пне. постала најбогатији грчки град, предводница у развоју демократије, велика уметничка радионица, центар развоја филозофије и велики спартански непријатељ.

  2. ултра каже:

    Шта то спартанцима вреди кад их је Тебански војсковођа Епаминонда потукао иновативном тактиком.Тим пре његов успех је већи самим тим што су Тебанци били најнеобученији и најнедисциплинованији као војници у односу на већину градова држава у античкој Грчкој.
    „Bitka kod Leuktre se vodila godine 371. pne. kod sela Leuktra u blizini Tespije, drevnog grada u Beotiji, između snaga Beotijskog saveza na čelu s Tebom i snaga Peloponeskog saveza na čelu s Spartom. U njoj su tebanski vojskovođe Epaminonda i Pelopida, usprkos brojčane inferiornosti svojih snaga, a uz korištenje inovativne taktike, nanijeli katastrofalni poraz Spartancima, pri čemu je poginuo spartanski kralj Kleombrot. Tim je porazom, od koga se Sparta nikada nije oporavila, okončana višedecenijska spartanska hegemonija nad Grčkom, a koju je nakratko zamijenila tebanska hegemonija.“

  3. Херцеговина каже:

    Ерцеговина је Спарта.
    1. Углавном због сиромаштва ишло се у војне школе.
    2.Уче те вјештини преживљавања, тако што ти метну у торбу комад љеба и грумен сира, то ти је за васцијели дан, …па за овцама..а немаш ни седам година.
    3. Сви високи и мршави због таквог режима исхране.
    4. Наши стари су морали због екстремно гладних година да краду (пљачкају) дубровачке караване.
    5. Па јес било гадно и што су они јели(ако те запане стари торотан, на.ебо си, …мислим и мирис и укус).
    6.Уб .и .јање људи (потуради и туради) био је задатак од националног значаја за голи опстанак.
    7.См..рт у борби је била општепозната ствар (нема генерације да је није захватио какав устанак или побуна).
    8.Што се жена тиче типичан Ерцеговац се женио овако, и то је истинита анегдота нешто прије овог потоњег рата:
    Ерцеговац је отишао у потрази за послом у Шумадију, послије неколико година, кад му је стигло оно баш задње вријеме за женидбу (наравно хтио је неку из свог краја) дође ти он у Билећу на пазарни дан, фино стави затамњене цвике и скенира сваку сукњу редом. Кад је примијетио једну што му се баш допала, пришо јој: Така и така ствар, ако си слободна, ја имам аутобус назад за три сата, па ти види, ако хоћеш, ође ћу те чекати.
    Отишла будућа невјеста одма у своје село, обавијестила ћаћу и браћу ђе ће….::)).

  4. dabisha каже:

    spartanci cuveri granice? koje granice?

    sobstvenu lingvistiku ocigledno di ne poznajes jer ne znas glasovne promene

    1. Сербо Макеридов каже:

      Чувари своје собствене границе илирске – србске усташко псето једно тупаво и глупаво, а по задатку и као плаћеници чувари граница тих пар грчких градића државица. А што се тиче србскога правописа ти пиздурино усташка што ни ту украдену латиницу не знаш ваљано да користиш него је изковрљи и унакази не би требао да ми попујеш никако!

    2. dabisha каже:

      zasto me zoves ustasom? ja sam iz valjeva.

      a sto se tice toga da su cuvari ilirske-srpske granice, srbi su se doselili na blkan u sedmom veku a iliri su ziveli znatno severnije od sparte

    3. Сербо Макеридов каже:

      Хахахаха, јесу, који извор то тврди? Један једини ред у Порфирогенитовој белешки „о владању царством„. Ти можда и јеси из Ваљева али си по опредељењу и осећањима усташа, и то онај баш прави, тупави, затрцани, аутошовиниста па се утркује да буде што већи кроат. Терцијарни извори нису по дефиницији трећеразредни већ су они које си ти изабрао трећеразредни. А секундарац си јер си паметан са том твојом дипломом историчара таман толико да скупљаш и препродајеш секундарне сировине, мандове.

    4. dabisha каже:

      time sto si napisao si pokaao da se u temu razumes kao marica….
      biti fakultetski skolovan je kvalitet koji ti neces nikada ni imati ni razumeti.

      ps.
      rec autosovinista je izmisljotina bez znacenja

    5. Сербо Макеридов каже:

      Ти си дипломирани историчар без значаја, то му дође исто ко та реч ваљда, у реду, схватио сам, хвала на упутницама, баш сте ме разгалили тим за мене сензационалним сазнањем дипломирани господине са мизерним познавањем предмета који студирасте, џабе одоше године, џабе улагаше твоји јадни родитељи у твоје школовање :-)

    6. dabisha каже:

      znaci pristalica homeopatije govori lekaru da nema pojma o svojoj struci.
      i to bez pokusaja da da dokaze za svoje tvrdnje

    7. Сербо Макеридов каже:

      Ја сам своје тврдње доказао а завршићу са тобом предлогом да скокнеш до странице http://srbski.weebly.com/ и провериш све тамо постављене секундарне и терцијарне изворе а који нису трећеразредни. Уколико си човек и прави учењак то ћеш и учинити, уколико си оно што сам тврдио да јеси онда свакако нећеш. Овим завршавам дискусију са тобом, дао сам ти много добијајући од тебе назад само презир, подсмех школоване надмености и прекор, али нек ти је просто.

    8. dabisha каже:

      kako te nije sramota. prvi se obratis uvredama i prezirom a onda kada dobijes zasluzeni prezir skolovanog coveka za ekstremne tvrdnje koje zahtevaju izuzetne dokaze, tvrdis da si dao nesto. sram te bilo

    9. Сербо Макеридов каже:

      Иди на страницу коју сам ти предложио, а увреде си добио заслужене јер си: 1. Лажов – Тврдиш да не постоји србско писмо, 2. Безстидан – Извлачиш се на просте форе извртања и разчлаљивања основних дефиниција као што су црква и верници, 3. Горд – Помињање дипломе историчара у дискусији је само доказ да си простак, знањем покажи да си диплому заслужио а не маши њоме около наоколо као какав пијачни продавац на силу тражећи поштовање, од мене га немаш унапред а после свега овде изнесеног нећеш га имати никада, 4. Игнорантан – Не обазиреш се на упуте које сам ти дао и аргументе које сам изнео већ упорно блебећеш собствену причу. Све у свему ниси заслужио ни трунку енергије коју сам на жалост узалуд уложио да те стешем неотесани дипломирани простаку.

    10. dabisha каже:

      1. ne postoji srbsko nego srpsko pismo. a i to srpsko pismo je reformisana cirilica izmisljena u bugarskoj kao grcki alfabet na koji su dodati znaci za slovenske glasove.
      3. trebalo bi da postujes nekoga ko je pripadnik struke sto se tice oblasti u kojoj se usavrsavao i da ga pitas sta ti nije jasno da ti objasni. misliti da bolje poznajes neciju struku iako se u tome nisi obucavao je gordost.
      4. argumente nisi dao. ako bi hteo da pokusas ponovo, bio bih ti zahvalan. secam se da si spominjao cak i slobodana milosevica a pricalo se o sparti. tako da se ovaj put ogranici na antiku, ako nije problem

    11. Сербо Макеридов каже:

      Оћу… ево одма као и ти, него што прескочи другу ставку?

    12. dabisha каже:

      zato sto je potpuno apsurdna

    13. Сербо Макеридов каже:

      Све што си изнео до сада је апсурдно, и то подпуно а не потпуно :-)

    14. dabisha каже:

      uporno hoces da lomis svoj jezik

    15. Сербо Макеридов каже:

      Смараш…

    16. dabisha каже:

      evo od mene… npr zna se kakvim su tacno dijalektom grckog govorili spartanci. sacuvani su natpisi na kamenu i grncariji koji o tome svedoce, kao i npr pesme spartanca alkmana.

      ne mogu da verujem da uopse dokazujem tako nesto

    17. Сербо Макеридов каже:

      Добро, а шта ћемо са „грчком“ грнчаријом на којој се виде четири оцила по одеждама њихових божанстава а која су у разним публикацијама брисана или затамњивана да се не би видела? Ја их имам у оригиналу у једном немачком лексикону, конкретно су на Ахилу нпр. То о томе да се тачно зна којим дијалектом грчког (а како ти кажеш ноторна је чињеница да спаранци нису били грци!?) су говорили спартанци је обична будалаштина. Где се налази та грнчарија? Дај ми конкретну библиографску референцу – ИСБН.

    18. dabisha каже:

      sta cemo sa svastikama na srpskim cilimima starijim od hitlera? simboli se pozajmljuju.
      a reci da je poznavanje dijalekta kojim su spartanci govorili notorna budalastina….. nemam reci.
      grncarijom se mozes zanimati ovde
      Stibbe, C. M. Lakonische Vasenmaler des 6. Jdts v. Chr. Amsterdam, 1972.
      za dijalekte sa analizom izvora:
      Bechtel, F. Die griechischen Dialekte i-nr. Berlin, 1921
      Brandenstein, W. Grkchische Sprachwissenschaft 1—in. Berlin, 1954-66
      Buck, C. D. The Greek Dialects. 2nd edn. Chicago, 1966
      Calabrese, R. ‘I grammatici antichi e i dialetti greci’, Atene e Roma NS
      12 (1967) I59ff
      Coleman, R. ‘The dialect geography of Ancient Greece’, Transactions
      of the Philological Society 1963, 5 8ff
      Collitz, H. and Bechtel, F. Sammlung der griechischen Dialekt-Inschriften
      1—iv. Gottingen, 1885-1910

      narocito
      224. Schwyzer, E. Dialectorum graecarum exempla epigraphica potiora. Leipzig,
      1923

    19. Сербо Макеридов каже:

      Пре него што ишта од ових наведених књига потражим на скрибду желим да ми објасниш како је могуће да су спартанци који нису били грци говорили грчким акцентом? Ако ми даш нормалан и прихватљив одговор на то питање ја ћу и да потражим неку од оних књига горе, уколико опет будеш неодређен заборави, не читам глупарије. А ти се позабави оном страницом што сам ти послао, ни један од извора на њој нису србски, то ће те као антисрбина посебно обрадовати.

    20. dabisha каже:

      ne znam otkud ti da sam antisrbin.

      elem. spartanci su bili grci iz plemena doraca, kao i argivci, korincani, mesenjani, veliki deo kricana, megarani i stanovnici mnogih grckih kolonija.

      ja nisam rekao da spartanci nisu grci. ja sam rekao da spartanci nisu srbi. a cini mi se da si ti rekao da spartanci jesu bili srbi.

    21. Сербо Макеридов каже:

      Да, рекао сам да су спартанци били расени, коловени односно срби крајишници, шпартанци, чувари међе, то сам рекао и то и даље тврдим. А за тебе су изгледа сви били некакви грци иако то ниједан извор не говори, а када нису били грци онда су били из неког грчког племена. Ви поборници бечко-берлинске историјске школе кад год немате адекватну и конкретну информацију измишљате нека разна племена. Погледај мало радове др. Ђанкарло Томецолија о Минојској култури/цивилизацији која је претеча грчке о којој ти говориш. Записи на њиховим амфорама нису могли да се протумаче на старогрчком већ су тумачени уз помоћ, рашког (за тебе руског), бугарског и србског, они су расенски. Античка грчка коју ти помињеш постоји само у главама вас погрешно школованих она у историји никада није постојала, и сам си признао да је грчка имала пар градова државица, како можеш онда о неком народу са тако мизерном способношћу за државну организованост да придајеш толики историјски значај и говориш о људима који су их држали у покорности као о неком њиховом племену који је говорио неким њиховим дијалектом? Није ли то сасвим нелогично?

    22. dabisha каже:

      nemamo mi u sustini o cemu da razgovaramo. bar su ti herodot i tukidid lako dostupni na srpskom. uzmi procitaj, zanimljivo je to stivo i dan danas na vise nacina. mozes i ksenofonta, malo platona i aristotela, plutarha, aristofana, eshila, sofokla, euripida, homera.. ne nuzno istoriju nego i filozofiju i knjizevnost. da osetis velicanstvenost helenske kulture. jer grci je rimski naziv za narod koji je sebe posle homera poceo zvati heleni.
      ne prihvatam tvoje proizvoljno povezivanje razlicitih reci – raseni – rashani – rusi. koloveni ne znam sta su. shpartanci, ne znam zashto kad su se zavali spartanci ili lakedemonjani. mozda zbog shpartanja? :)
      becko-berlinska skola istorije ne postoji, ceo svet naucnika ima iste stavove po pitanju antike. a to je da je postojalo ne par nego stotinak grckih drzava. da su bile sposobne da pobede u ratu najvecu silu svog vremena. da je u njima koren evropske civilizacije. da apsolutno gomila dokaza govori da su u grckoj ziveli grci od vremena mikenske civilizacije a da jezik minojaca nije rastumacen.
      da ponovim, ako ne priznajes naucni konsenzus desetina hiljada naucnika sveta tokom vise vekova, nemamo o cemu da pricamo

    23. Сербо Макеридов каже:

      Оћу, а ти прочитај све оно на srbski.weebly.com

  5. SlavenMilanov каже:

    Занимљиво је како знамо све о Спартанцима а не знамо колико нас је тачно погинуло за време бомбардовања? На пример..

    1. Бели Орао каже:

      Да, у праву си. Ја знам за 2500 цивила и више и преоко 1000 војних припадника.

    2. dabisha каже:

      vi ste braca?

    3. Бели Орао каже:

      Ала ти је реченица, мој ти к. печеница.

    4. dabisha каже:

      kakav intelektualac!

    5. Бели Орао каже:

      Док си то смислио на мом си висио.

    6. dabisha каже:

      fascinira me koliko je infantilnih ljudi..

      ono sto me aista zainteresuje ponekad je kakvi su u stvarnom zivotu takvi smesni likovi sa neta.
      al nije to ni bitno

    7. Бели Орао каже:

      Џеди гаун, ботино го…рска. Покушаваш да скренеш тему, пед…ино.
      И Срби су Спартанци, само ти то не знаш, стерам ти га тамо где те највише боли. Ишчупаћу ти уши кад тад.

    8. dabisha каже:

      ne budi smesan

      sparta je u grchkoj, a ushi mi ishchupati necesh

    9. Бели Орао каже:

      Оћу и то обадва, скотино. Да ли си чуо некад за метафору, креле.

    10. dabisha каже:

      mozes da me poljubis… sto se tice tih metaforicnih pretnji

Коментари су затворени.