Пад поверења у Европску унију (ЕУ) приметен је и код европски оријентисаних грађана, наводи се у Демостатовој интерној анализи јавног мнења у јеку протеста који трају четири месеца, а резултати показују да испитаници наводе ЕУ као најбоље место за Србију, али су разочарани односом њених званичника према ситуацији у земљи.

Тај пад поверења, односно раст евроскептицизма, забележен је највише код образованих бирача из урбаних средина, млађе и средње генерације, а свој став углавном објашњавају лицемерним понашењем ЕУ према ситуацији у Србији.

Лицемерје и двоструки стандарди су стара пракса ЕУ, било је ње подоста и раније, али је бивало све огољеније како се заоштравала криза чији је повод била несрећа на железничкој станици у Новом Саду, наводи се у анализи Демостата.

Налази интерне анализе показују и да грађани сматрају како ЕУ од стања друштва, демократије, правне државе и слободе медија, очигледно више интересује став према Украјини, реалан, не пропагандни, Косово, Босна и Херцеговина, контрола миграната, економски интереси.

Студентски протест је политизовао и активирао и део од отприлике 30 одсто, од укупног броја бирача, традиционалних апстинената, направио је и од отпора литијуму већи уплив у базу подршке тврдих бирача Александра Вучића, лабавећи ту подршку.

„Давно, кад је имао само једну политичку жељу – да постане градоначелник Београда, и кад је у тим изборним мечевима губио од Ненада Богдановића и Драгана Ђиласа, Вучић се уздао и у ‘меки ДС’, како га је он звао, и који би пресалдумио на његову страну или апстинирао. Социолошки се сад назире и ‘меки СНС’, што је аларм за узбуну, јер Вучић се увек ослањао на чврсту подршку“, констатује програмски директор Демостата Зоран Пановић.

Студентски протест је учврстио бираче опозиционих партија, али са битном назнаком да нису сви учесници протеста у Београду за опозицију, али су сви против Вучића, наводи се у анализи.

„Такозвана промена система, поштовање Устава, независност иституција, би значила и реформисани режим. Тешко је замислити нову Вучићеву либералну фазу’, као што ни у доминантној партији, СНС, очигледно нема реформског потенцијала, нити лидерског капацитета за процес ‘девучићизације СНС’“, констатовано је у анализи.

Евентуално идеолошко профилисање студентског протеста смањило би његову хомогеност и мобилизаторски потенцијал, па Демостат оцењује да је једина успешна идеологија студентског покрета уставни патриотизам, најмањи заједнички именитељ за шаролику базу подршке међу грађанима.

Извор: fonet

Ознаке: јавно мњење, ЕУ, поверење, Србија