Пуно тога је обележило претходну деценију и буквално би нам требала сабрана дела да се подсетимо свега, те је портал gerila.rs овако издвојио 10 онако најупечатљивијих ствари по којем ћемо памтити досадашњи учинак овог зла. Па, да кренемо редом.

1. Заокрет

„100 за једног“, „Булевар Ратка Младића“, „Шешељ српски херој“, „Никада у Европску Унију“ је преко ноћи нестало и заборављено, флоскуле су се промениле, идеологија заборавила, нема тог патриотизма и нема тог образа који може да замени мирис неколико милиона новчаница стране валуте. У време када је СНС настајала у Србији је ухапшен Радован Караџић, од митинга подршке некадашњем председнику Републике Српске до изјаве да би и сам ухапсио Ратка Младића и наставио ЕУ интеграције, трансформисао се Томислав Николић. Вучићев наступ ипак био је мало другачији, како то озбиљној краљици драме доликује, он је наводно напустио политику, узео време да размисли о свему, а у ствари само је подизао цену, цену коју су домаћи тајкуни платили а он се са „благо ревидираним“ ставовима вратио тамо где је цео живот и провео – на грбачу народа. Све је било спремно, радикали су умивени и страна и домаћа подршка је ту, игре су могле да почну.

2. Коалиције

Легенда каже да је постојао човек који је у Народној Скупштини махао затворским оделом Млађана Динкића и који се јавно заклињао да ће прва ствар онога тренутка кад дође на власт бити хапшење некадашњег лидера Г17+ и Уједињених Региона Србије. Легенда каже и да се тај човек звао Александар Вучић, али то је по свему судећи био неки други Вучић, јер не каже се такође за џабе, што се деси у СРС, остаје у СРС. Вучић је такође након коалиције СПС – ДС причао све најгоре о Ивици Дачићу и такође небројено пута подвлачио да никаква сарадња са највећим певачем међу политичарима није могућа. 2012. након парламентарних избора све то је заборављено, а нову Владу чинили су управо СНС – СПС – УРС и странке мањина. Ивица Дачић је и даље министар, Динкић и даље учествује у наводним преговорима са наводним арапима, а његова жена у министарству пољопривреде.

Нису Динкић и Дачић једини, целокупан СНС је скуп највећег шљама међу политичарима, ту су и некадашњи припадници ДОС-а, ту је Беба Поповић, ту је Синиша Мали, Горан Весић, Зорана Михајловић и многи други. Те управо свака она „бивша власт“ коју Александар Вучић толико спомиње јесте ова данашња, од почетка вишестраначја у Србији па до данас, сав могући талог је у СНС или у коалицији са СНС. И то не само у овој ужој Србији, Вучићеви посланици су и на Космету у још горој коалицији са Рамушом Харадинајом, јер образ, морал и част не иду у исту реченицу са Српском Напредном Странком.

3. Мрак

Који мрак, ово је демократска земља, нема ваљда мрака? Демократски мрак. Сећате се те чувене фразе из Црног бомбардера? Е па нема више ни демократског мрака, има напредног и црњи је него што смо икада замишљали. Медији у Србији практично да и не постоје, постоји само пропаганда. На телевизијама са националној фреквенцијом не може се чути другачије мишљење, таблоиди су сам извор куге, колере и свих 10 смртних грехова, а онај ко мисли другачије је највећи непријатељ нашег народа и народности.

Постоји култ личности, постоји један човек који је све и који је држава, ствара се таква атмосфера да ако нападаш њега, нападаш целу нацију, без њега не би било ни нас ни државе а ни било каквог облика живота на земљи. Напредовање у странци, а самим тим и напредовање на државним функцијама мери се количином љубави према вођи, вођа је безгрешан и његове изјаве су догме – мишљење које не допушта да се у њега сумња и не оставља могућност да буде оповргнуто.

4. Жртве

Е ово је један од најтежих делова текста, како најбоље дефинисати жртве? Жртве смо свакако сви ми који живимо у оваквој држави, али нажалост постоје и они који су платили главом и за чију смрт су директно криви данашњи актери власти.

Оливер Ивановић, човек који је до болесне мере сатанизован у медијима непосредно пре убиства, које ни дан данас није разјашњено
Милорад Николић који је преминуо у затвору, ухапшен само зато што је наводно претио Вучићу
Слободан Танасковић – чувар који је преминуо на ВМА након оног малог ноћног рушења, а чије директне разлоге смрти доктори нису хтели да саопште
Омер Мехић и још 5 особа у случају „хеликоптер“

Изузев њих још је дужи списак жртава које нису главом платили непослушност, а према којима се СНС обрачунава на разне друге начине, хапшењем, отказима, претњама и сатанизовањем. Или си са нама или си против нас, у овом случају и више него буквално.

5. Економија

Неретко се у изјавама функционера СНС-а, а свакако највише од стране самог газде, чујемо фразе како је економија никад боља, трећа растућа у Европи, спречили смо банкротство а каса је пуна.

Реално за ових 6 година власти, повећали су јавни дуг за 12 милијарди евра. Самим тим тај чувени банкрот је ближи него икад, јер не можеш побољшавати економију а вртоглаво повећавати спољни дуг.

Раст БДП-а нам је један од најмањих у Европи, изузев Македоније и све остале државе у региону су испред нас.

Буџет је празан, јер како другачије објаснити смањене плате и пензије, притом најмање плате у окружењу, никаква подршка за труднице (накнада од неколико стотина динара), лечење болесне деце преко СМС порука и остале чаролије такозваног златног доба. Јаз између богатих и сиромашних је све већи, животни стандард опада из дана у дан, а економија нам се своди на то да или ћемо беспоговорно слушати шта господа из ММФ нареде, или несумњиво проглашавамо банкрот. Домаће производње нема, свако ко покуша самосталан бизнис бива осакаћен огромним наметима, а субвенције постоје само за стране инвеститоре, који се овде понашају горе од било ког окупатора. Једном речју – трагедија.

6. Косово и Метохија

„Тако ми данашњег дана и манастира Грачаница где сам се данас причестио кад победим на изборима за председника поништићу све Боркове споразуме.“
Овако су Томислав Николић и Александар Вучић причали док су били у опозицији и то не у радикалној него оној далеко умеренијој, напредној.

Реалност је да је потписан Бриселски споразум – укинуте су све српске институције на северу, постављене су чврсте границе, Косово је добило позивни број. Реалност је да Вучићева листа учествује у Влади Косова са странком Рамуша Харадинаја, да су преговори при крају и да се јавно залажу за столицу Косова у Уједињеним Нацијама. И не само то, по први пут икада у историји Србије отворило се и питање Прешева, Бујановца и Медвеђе, разграничење у неком облику заговара да ове општине припадну косовским, у замену за оно што је на северу. Како ће се преговори завршити, не желимо ни да помишљамо.

7. Спољна политика

Да ли постоји ико ко може да дефинише данашњу спољну политику Србије? Ко нам је пријатељ, ко није, ко нам жели добро, а ко не, са ким сарађујемо а ко пропагира и финансира разбијање државе? Тројица највећих организатора бомбардовања 1999. године, Тони Блер, Герхард Шредер и Бил Клинтон су сарадници Александра Вучића. Блеру смо плаћали за саветовање, данас за лобирање за „разграничење“, Шредер је доведен пред пуну арену (на годишњицу бомбардовања), а Клинтоновој фондацији донирали смо 2 милиона долара пред америчке изборе.

Са земљама у региону званично имамо добре односе, иако се у режимским медијима сатанизују, више пута недељно започињемо рат против Бакира, Раме, Тачија, Мило је гори него НДХ, а Хрвати… па са њима смо већ имали такозвани царински рат.

Сорош руши власт а његов син се 3 пута срдачно састаје са Вучићем, НАТО нам је исконски непријатељ који одржава војне вежбе у Србији, Руси су нам браћа којима нисмо дали дипломатски статус хуманитарног центра у Нишу, а амерички амбасадор би био избачен из Владе док истој даје наређења шта и како да ради. Лесото, Сао Томе и Принципе, Гвинеја Бисао и Бурунди су крајњи домет спољне политике, они су наводно повукли признање Косова, док ми у свету лобирамо за признање – такозвано разграничење. Изнутра шупље, а около нема ништа – најбољи приказ српске спољне политике под влашћу Александра Вучића.

8. Криминал

Е ако по нечему можемо да се похвалимо, то је да смо по криминалу апсолутно лидер региона. Александар Вучић је синомим за криминал, лично богатство досеже и до милијарду евра, најближи сарадници такође, имамо случај да је његов син јавно у Русији навијао са осуђеним лицима, да отац министра Стефановића учествује у шверцу оружја, да министар одбране јавно изјави да му је женина тетка из Канаде позајмила 200.000 евра. Министар финансија има 45 рачуна и 24 стана, министар Поповић богатство од 100 милиона евра, а министар здравља слике са Душаном Спасојевићем и надимак „Др. Смрт“.

Број убистава је никада већи, летећи аутомобили реалност (скоро сваки дан неки одлети у ваздух), тајкуни блиски СНС-у су заштићени од свега, Митровић на слободи, Карић на слободи, Пецони на слободи, Мишковић на слободи. Државни тужилац не служи ничему, судство је спрдачина, а мудром политиком Александра Вучића, Србија је стављена на ФАТФА црну листу држава које учествују у прању новца и финансирању тероризма – због ког нас је и Гоогле недавно ставио на своју црну листу.

9. Полусвет

Можда мало вулгаран и непримерен израз за ову категорију, али како другачије описати? Бисери које функционери СНС-а изјављују више нас ни не изненађују, постали су део апсолутне реалости. Шеф посланичке групе који не уме да изговори „ваздухоплов“, посланици који гласају на звонце, директорка музеја која не зна ни шта је Косовски Бој, а шта кустос(т), министар рада који честита 8. март неописиво вређајући жене, и председник који изјављује да на сваких 10 секунди погине перач прозора у Америци и да су вишеспратнице урзок слабог наталитета.

У локалној управи је далеко црње, локални шерифи са поносом своје место називају Северна Кореја, желе да држави поклоне „Аеродрум“, срећни су због одлива мозгова из Чачка, само је нешто што је нажалост остало свима урођено у памћење. Куповина диплома као национални спорт, плагирање доктората као нешто сасвим нормално и велика борба против заиста школованих и паметних људи.

На крају крајева, нека неко наброји 10 људи из СНС-а који су на функцији а који заиста заслужују поштовање, видећете да није могуће.

10. Убијена нада

За крај, вероватно и најгоре од свега. Колико год се горе набројано чинило катастрофалним, права катастрофа тек следи. Није толики проблем све оно наведено, 10 година је прошло, не можемо их вратити, али шта са будућности? Наш највећи проблем није што је овако лоше, већ што не постоји нада да ће бити боље. А да се не лажемо, данас у Србији не постоји.

Број оних који из Србије беже је све већи и већи, млади и школовани људи углавном имају један циљ – узети диплому и побећи што даље, а они који остану не желе да се буне због било чега – „ћути може бити и горе“.

Данас ова странка броји 700.000 чланова што је изузетно језива бројка јер је она показатељ да нико у Србији не верује у истинске промене. Чланство у странци је једини услов за посао, за успех, ма уопште и за живот. Сатанизација сваког опозиционара доводи до тога да се број апстинената повећава, док број „капиларних гласова“ не сме да опада. Сви су исти и не вреди се борити као национални слогани српског народа. Протести против цене горива су најбољи показатељ – бунили смо се када је дизел био 160 динара, насели на пропаганду да то организују ЦИА, Сорош и рептили, данас када је исти 170, нико се не буни. Срећни смо што (још увек) није 200. И то је управо највећа трагедија, досадашње злочине СНС-а смо (већина нас) преживели, али парола „сви су исти“ је једина која може овој партији омогућити и наредну деценију на власти, а заиста се плашимо како би овај текст могао да изгледа 2028. године.

Зато се и надамо, да никада нећемо сазнати.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

Извор: gerila.rs, Танјуг

Објавио: Србин.инфо

Ознаке: Александар Вучић, СНС, Србија