Прочитај ми чланак
Десна политичка опција има подршку грађана која, хипотетички, може да износи чак трећину укупног бирачког тела, тврде истраживачи јавног мњења. Али у овом тренутку не постоји ни странка ни ауторитет који може да уједини тај потенцијал.
Гласачи ове политичке опције, како наглашавају саговорници Спутњика, делимично су се препознали и у СНС-у, у СПС-у, а један део и у ДС-у.
Премијер Александар Вучић је као најопасније политичке противнике навео десничарску опцију на српској политичкој сцени и истакао да Владу неће срушити, нити ће то успети у наредних седам или осам година, ни ДС ни ДСС, већ да ће значајно већи капацитет за то имати странке десне оријентације са, како је рекао, врло нејасном или непостојећом идеологијом или приступом у економији.
Екстремна десница испод цензуса
Спутњик је разговарајући са истраживачима јавног мњења и рејтинга политичких партија покушао да провери колику покрети „1389“ и „Двери“, али и Српска радикална странка, појединачно и удружени, имају подршку бирача.
„Њих још нема у озбиљним рејтинзима, нико ту још нема преко пет одсто подршке“, каже за Спутњик Срђан Богосављевић из Стратеџик маркетинга.
Он додаје да покрет „Двери“ има око четири одсто подршке, а да су радикали доласком Шешеља нешто ојачали. Богосављевић, међутим, наглашава да ни на левој, ни на десној страни политичког спектра не постоји ауторитет који може да уједини сав тај потенцијал.
Утицај економије
У овом тренутку, тврди Ђорђе Вуковић из ЦЕСИД-а, тешко се може рећи да на десници постоји политичка странка која је релевантна и која је, ако ништа друго, на нивоу сигурне парламантарне странке.
Међутим, наглашава Вуковић, евидентно је да у десном блоку постоји велико бирачко тело које може да износи чак до трећине укупног бирачког тела у Србији.
„Као потенцијали постоје. Међутим, они су се делимично препознали и у неким другим политичким странкама. Између осталог и у СНС-у, код социјалиста, па један део њих чак и код Демократске странке“, прецизира Вуковић за Спутњик.
Он каже да с једне стране разуме страх премијера, док је с друге стране отворено питање да ли ће се десити да екстремна десница ојача.
„Нисам сигуран да је то тако извесно. Како држава буде слабила, тако ће њихова снага расти. Ако држава буде економски и правно јачала, утолико је вероватније да ће они имати мање простора за деловање. Простор за те странке се јавља у оном тренутку кад имамо озбиљне друштвене ломове“, закључује Вуковић.
Непривлачни грађанима
И истраживач Владимир Пејић, директор агенције „Фактор плус“ тврди да десна опција има доста јаку подршку у народу, али да покрети „1389“ и „Двери“, као и Српска радикална странка за сада, како каже, не одговарају расположењу грађана у потпуности.
„Радикали су, према нашим последњим истраживањима, на шест одсто, док су ‘Двери’ на око 3,5 одсто. Kад све саберемо са ДСС-ом и странкама које су изашле из ДСС-а, то је у овом тренутку око 12 одсто подршке.“
„Дакле, појединачно не представљају неку снагу, али сви заједно имају одређени утицај“, конкретизује Пејић истичући да је расположење према десној опцији међу грађанима много веће од поменутих 12 одсто.
Млади, опортунизам и апатија
Ђорђе Вукадиновић, уредник Нове српске политичке мисли, сагласан је да постоји потенцијал на десном политичком спектру и, као његове колеге, тврди да тај потенцијал није концентрисан и артикулисан у организацијама које је премијер Вучић побројао.
Напротив, додаје Вукадиновић — са изузетком покрета „Двери“, које су се опробале на изборима — већина ових организација је мала, неутицајна, расцепкана и, како посебно наглашава Вукадиновић, више или мање под контолом власти или одређених служби.
„Тако да премијер Вучић у том сегменту није у праву, али јесте у праву када каже да већина младе генерације сада гравитира неком облику десне или, пре бих рекао, националне или патриотске опције. Много више него неким грађанским странкама. Али, нажалост, најдоминантнији део те младе генерације је — говорим на основу сопственог увида, искуства и истраживања — генерално незаинтересован за политику и сматра да има смисла бавити се политиком једино из интереса“, рекао је Вукадиновић за Спутњик.
„Дакле, ни лево ни десно, него заправо један опортунизам, прагматизам и генерална апатија“, додаје Вукадиновић.
Савез ДС-а и ДСС-а већа претња влади
С друге стране, без обзира колико су реално слабе или ослабљене опције ДС-а или ДСС-а, оне су, како сматра Вукадиновић, и даље највећа потенцијална опасност за власт.
„Иако је власт у овом тренутку врло чврста и има подршку већине, нека врста заједничког и координисаног наступа умерене левице и деснице могла би да за актуелну Владу представља много већи проблем од неких екстремних снага и покрета“, закључује Вукадиновић.
