Прочитај ми чланак
Познаваоци прилика су сигурни – српски патриотски политичар др Војислав Шешељ се након избора враћа у српски парламент. Он одређује тон кампање, премијер Вучић покушава да држи корак. A он ионако влада све ауторитарније.
Један партијски митинг у спортској дворани у Краљеву – звезда је овде, нема сумње, Aлександар Вучић чије је партија организовала аутобуски превоз присталица. Дошло је 4.000 људи. Плаћени тапшачи витлају страначким барјацима. Читава предизборна кампања Српске напредне странке гравитира око премијера Вучића. Његове поруке су једноставне – он је најбоље решење за земљу, он ће победити и „живела Србија“.
Светска банка каже да су привредни показатељи нешто бољи и да инвеститори поново долазе. Трговински биланс са иностранством је скоро уравнотежен. Понешто се смањила и незапосленост, која је и даље драматична: званично 18 одсто људи нема посао, незванично, прича се, бројка је већа. Према једном актуелном испитивању јавног мњења, незапосленост и корупција највећи су проблеми српских грађана.
Вучић има одговор на то, тврде његове присталице у Краљеву. Један каже да је премијер одлично водио земљу и да треба да остане на функцији „да бисмо ишли напред“. Један рудар међу присталицама премијера каже да је спреман да и сам поднесе терет опоравка земље. Вучић му се, каже, допада јер је искрен, не обећава превише и доноси стабилност.
„Редовне плате, чак и ако су мање. Најважније је да стижу.“
Конкурент из прошлости
С друге стране, Вучић влада све ауторитарније. Новинари се жале на меку, посредну цензуру преко тржишта оглашавања које је под контролом државе или људи блиских власти. У влади осим Вучића не постоји нико. Он је све.
Додуше, Вучић непрестано говори о реформама, али стално налази и изговоре, описује луксембуршки професор Флоријан Бибер, који у Грацу води Центар за студије о југоисточној Европи. „Једном је крив сопствени народ који тобоже неће реформе. Онда има проблема са ЕУ. Па онда тешкоћа са Русијом. Онда су ту унутрашњи непријатељи, критички медији. Увек се нађе неки противник реформи.“ Делује да Вучић сам фабрикује наводне препреке како би „себе могао да представи као решење“, сматра Бибер.
Сада Вучић међутим има и конкурента који долази из његове сопствене прошлости. Радикал др Војислав Шешељ активан је у кампањи, а ветар у леђа добио је из Хага где је ослобођен у првој инстанци.
Шешељ на митинзима гласно пита да ли је то можда Хаг потврдио легитимитет његове великосрпске идеје? Сада је на нама, виче Шешељ хиљадама присталица, да остваримо те идеје. „Демократским средствима. Ви знате да сам ја велики демократа.“ Радикалима добро иде у кампањи. Према неким анкетама би можда могли да постану и трећа најјача снага у парламенту.
Шешељ одређује тон кампање и тиме усмерава и Вучића, сматра политиколог Душан Јањић. Он каже да Шешељ привлачи назад велики део бирача који су, заједно са Томиславом Николићем и Вучићем, најпре отишли под заставу напредњака.
„Шешељ ће стално провоцирати и постаће хронични проблем на седницама парламента“, сматра Јањић.
Шешељеве идеје – за Русију и против ЕУ – биле би за Вучића мање непријатне да није њихове дуге заједничке историје. Још 2008. је Вучић предводио протесте због изручивања Радована Караџића Хашком трибуналу. Недуго потом је напрасно открио своју љубав према ЕУ.
У интервјуу за немачки јавни сервис Вучић признаје „свој део кривице“ јер зна да националистичке идеје „лако падају на плодно тле“. Ипак, не сме бити игре са будућношћу Србије, каже премијер. „Србија поштује територијални интегритет свих својих суседа.“ Србија жели да се промени и „постане боља земља која привлачи инвеститоре. Фабрике доносе плате и хлеб и тиме будућност за нашу децу.“
Извор: Deutsche Welle
