Београд – У октобарском извештају Европске комисије о напретку Србије ка чланству у ЕУ наведени су кључни кораци који су предузети. На пример, истакнуто је доношење Стратегије за реформу српског правосуђа у циљу успостављања истински независног правосуђа и Акционог плана за њено спровођење, а слична прича односи се на борбу против корупције.

Очекујемо, такође, да Влада Србије донесе стратегију за реформу јавне управе. Све то представља велике изазове. ЕУ ће подупрети реформе и чекамо да намере постану стварност – каже у интервјуу за Данас амбасадор Мајкл Девенпорт, шеф Делегације Европске уније у Србији, одговарајући на питање како оцењује напредак државе у области унутрашњих реформи у протеклих годину дана и који су најважнији приоритети за наредних 12 месеци.

Амбасадор Девенпорт указује да је нужно спровођење реформи, а не само усвајање закона, „како би се догодиле промене и грађани почели да осећају позитиван утицај тих промена“. „Потребно је унапредити рад судова и на националном и на локалном нивоу, а остали циљеви на које ћемо се ми из ЕУ усредсредити заједно с Владом Србије укључују консолидацију и спровођење медијске стратегије, поштовање права националних мањина и ЛГБТ заједнице, те унапређење пословне климе, што ће омогућити отварање нових радних места у приватном сектору“, прецизира шеф Делегације ЕУ.

Шта Србија треба да очекује од самита Европског савета који се одржава 19. и 20. децембра? Можемо ли бити оптимисти у вези с одлуком о почетку преговора о приступању?

– Европски савет је 28. јуна донео одлуку о отварању преговора о придруживању Србије ЕУ. Истовремено, Савет је наложио Европској комисији да ради на преговарачком оквиру. Стога, Европски савет би требало да усвоји преговарачки оквир, што је предуслов за одржавање прве међувладине конференције. У току је рад на преговарачком оквиру и о њему се дискутује у државама чланицама, па се очекује да ће Савет на децембарском самиту разматрати могућност сазивања прве међувладине конференције до краја јануара.

Који су то кључни догађаји, кључни елементи који ће до тада одређивати одлуку Савета?

– У закључцима Савета из јуна, који представљају заједничко гледиште свих држава чланица, наводи се очекивање да ће Србија у потпуности применити Бриселски споразум. То ће представљати кључни део у разматрањима. Напредак у спровођењу споразума је очигледан. Премијери Дачић и Тачи су се поново сусрели и постигнут је договор о царини, као и о локалним изборима, чија ће наредна рунда бити одржана 1. децембра. Такође, ради се на остварењу осталих циљева у вези с полицијом и правосуђем. ЕК је у Извештају о напретку Србије препознала позитиван развој ситуације од објављивања претходног извештаја, нарочито када је реч о припреми терена за свеобухватне реформе у домену правосуђа, интензивирању борбе против корупције, реформи јавне управе и служби, што је у интересу грађана Србије. Мислим да је све то припремило терен за позитивну одлуку Савета.

Како оцењујете поновљене локалне изборе у северној Косовској Митровици?

– Важно је рећи да је добар део грађана Косова гласао на локалним изборима. Због инцидената који су се догодили у северној Косовској Митровици 3. новембра донета је одлука да је потребно поновити гласање. Када је реч о поновљеном гласању у северној Косовској Митровици, охрабрује чињеница да је све завршено без значајнијих инцидената, да је грађанима било омогућено да искористе право гласа и да је у три бирачка центра гласало око 22 одсто гласача. У целини гледано, то је корак напред за Косово, као и за односе Србије и Косова, што је један од главних услова из Бриселског споразума. Дакле, уопштено говорећи, оцене су позитивне.

Према вашим информацијама, како напредује примена Бриселског споразума у делу интеграције српских безбедносних структура и правосуђа? Да ли је тачно да у правосуђу није остварен најбољи напредак?

– Доста је урађено у наведеним областима. Настављен је рад на испуњавању циљева из Бриселског споразума. Има још тога што треба урадити, задаци нису лаки, захтевају и техничку експертизу и политичку вољу. Дискусије Београда, Приштине и Брисела су у току и потребно је интензивирати рад.

Шта мислите о британско-немачком „нон-пејперу“ за преговарачки оквир ЕУ за Србију? У коликој мери ће предлог Лондона и Берлина утицати на коначни садржај преговарачког оквира?

– Као што сам рекао, ЕК је добила задатак од Савета да предложи нацрт преговарачког оквира, што је и урађено у јулу. У међувремену, покренута је дискусија између држава чланица о облику у којем ће преговарачки оквир бити предочен Савету. Државе чланице интензивно разматрају наведено питање, а предлог Лондона и Берлина представља важан допринос дискусијама.

Постоје мишљења да у реформи правосуђа, односно јачању владавине права генерално, у току мандата актуелне Владе Србије није начињен конкретан напредак. Какав је ваш став о томе?

– Доста тога је учињено у вези са стварањем оквира за спровођење реформи. Закони који ће подупрети реформу правосуђа су у скупштинској процедури. Када је реч и о судовима и о тужиоцима, Влада Србије, али и људи из струке, покренули су иницијативе како би биле спроведене реформе које ће бити уистину одрживе и ваљано примењене. Дакле, Влада наставља да сарађује са различитим гранама правосуђа како би створила предуслове за промене.

Делује да се у економији налазе неки од кључних изазова. На чему би, по вашем мишљењу, ту Србија требало највише да ради?

– Промене које сам већ поменуо, укључујући бољи рад судова, унапређење јавне управе, заштиту права мањина, од кључног су значаја за побољшање пословне климе, што је значајно за придобијање поверења и домаћих и страних инвеститора. Истовремено, ЕУ је поздравила залагање Владе да се ухвати у коштац са суштинским економским проблемима, укључујући ревизију фискалне политике и настојање да се смањи дефицит, те усредсређеност на структурне реформе. Постоји, такође, јасна усредсређеност на потребу за смањењем неодрживе стопе задуживања и субвенција. Веома је битно да се подигне свест о важности малих и средњих предузећа у стварању нових радних места, јер она могу бити прави мотор развоја и смањења незапослености. Као генерално питање, веома је важно имати у виду да је Споразум о стабилизацији и придруживању ступио на снагу 1. септембра, и да он отвара нове шансе за српски бизнис, нарочито у вези са бесцаринским извозом готово свих производа на тржиште ЕУ.

(Данас)

Ознаке: европа, примена бриселског споразума, Србија и бриселски споразум