Након страшних поплава у мају прошле године, ЕУ је пружила српским регионима који су настрадали значајну финансијску помоћ, а то је било само део 12 милијарди евра које је Србија добила од ЕУ почев од 2007. године. Брисел троши значајна средства „како би помогао овој земљи да пронађе пут у европску заједницу“, пише лист.

Што се тиче српских власти, оне су направиле свој избор. Премијер Александар Вучић је већ више пута поновљао да његова земља жели да се придружи ЕУ 2020. године. Влада у Београду жели да отвори прву рунду преговора са представницима Европске комисије. Српско руководство намерава да крене у реформе, које од њега траже ЕУ и ММФ.

Ипак, коначни одговор на питање о ступању у Европску унију треба да дају, не Влада, већ сами грађани земље. Симпатије грађана нису једнозначне. Према анкетама, за ступање у ЕУ гласало би само 41 одсто грађана Србије. У исто време, највећом популарношћу код Срба од страних политичара има Владимир Путин, наводи лист.

Без обзира на то што у овом тренутку финансијско-економску полугу утицаја има ЕУ, ипак, српски живаљ има више симпатија према Русији него према ЕУ. Главни разлог за ово, према мишљењу новинара Ди велта, крије се у руском ставу према питању Косова. Пошто Русија није признала независност српске покрајине, Срби у њој виде ослонац и подршку у случају да дође до нових напетости у овом подручју.

Извор: Спутњик