Прочитај ми чланакНајчешћи митови су да је употреба нашег националног писма одраз национализма, да је лакше писати „ошишаном” латиницом, да не можемо са ћирилицом у Европу, да не ради у мејловима…
Најчешћи митови су да је употреба нашег националног писма одраз национализма, да је лакше писати „ошишаном” латиницом, да не можемо са ћирилицом у Европу, да не ради у мејловима…
Коришћење ћириличког писма у комуникацији на интернету није одраз национализма, већ поштовања свог језика, онако како сви народи широм света цене свој идентитет, закључили су учесници панел дискусије која је недавно одржана у „Стартит” центру у Београду у организацији Фондације Регистар националног интернет домена Србије (РНИДС).
Разбијајући један од митова, да је лакше писати „ошишаном” латиницом (без дијакритичких знакова), лингвиста Владо Ђукановић је рекао да је проблем можда у непознавању технологије јер многи људи не знају како да на паметним телефонима укључе ћириличко писмо и да је зато важно информисати народ.
Тијаго Фехејра, Бразилац који се због љубави пре пет година преселио у Србију, научио је врло добро да говори српски и да користи ћирилицу, коју сматра „егзотичном” али и јединственом, и није му јасно зашто се наш народ одриче своје аутентичности.
„Ако Бразилац може да научи и да употребљава ћирилицу, онда не разумем зашто би некоме са српског говорног подручја било тешко да је користи”, прокоментарисао је Фехејра, директор маркетинга удружења „Србија за младе”.
