Прочитај ми чланак
Фото: Блиц
Факултетска диплома у Србији врло често служи само као украс на зиду. О томе сведочи и путешествије Београђанке Сање Пешић у потрази за послом.
Сања је 2009. завршила Филолошки факултет у Београду и одмах се пријавила на евиденцију Националне службе за запошљавање (НСЗ), у филијали у Панчеву. Уследио је први шок.
– Први пут када сам отишла у НСЗ рекли су ми: „Ми нисмо овде да вама тражимо посао, већ ви сами треба да га пронађете. Нама не требају фикуси који ће бити на
бироу 10 до 20 година“. То ме је јако повредило – прича Сања за „Блиц“.
Након првог, одмах је уследио и други шок.
– Рекли су ми још и да се преквалификујем у нижи ранг, да са дипломом средње школе могу да ми нађу посао, али са факултетом не. После тога ми је постало јасно да диплому факултета могу само да окачим мачку о реп – огорчена је Сања.
У то време тражила се педијатријска сестра, а пошто је Сања завршила средњу медицинску школу, запослени у НЗС су јој тај посао и понудили. Са биографијом у руци кренула је у филијалу, али тамо је доживела ново разочарање.
– Имала сам биографију написану на енглеском, али су ме одбили јер је било потребно да буде на српском. Нисам имала компјутер, па нисам могла да исправим. Тако ми је и тај посао пропао – објашњава Сања.
Она тврди да се на конкурсе редовно пријављивала, али и да је слала директно компанијама своју документацију како би је неко запослио. Нажалост, нико јој се није јавио. Спас је видела у преквалификацији. Када је поново закуцала на врата НСЗ, доживела је још једно ружно изненађење.
– Отишла сам да се пријавим на курс за пословну секретарицу. Њихови услови били су да имам основни ниво знања енглеског, компјутера, који нисам имала, и да сам млађа од 35 година. Урадила сам понуђене тестове опште информисаности и интелигенције, након чега сам сазнала да нисам добила право на курс – објашњава Сања, која и даље не губи наду и планира да се пријави на курс за књиговођу.
Сањин случај није усамљен. Слично су прошле и две даме које смо ових дана срели на Сајму запошљавања. И оне имају факултетске дипломе, а у НСЗ су им предложили да се преквалификују у – пица-мајсторе.
У НСЗ кажу да Сањине тврдње нису тачне.
– Ми не разговарамо тако са нашим странкама. Понудимо свима оно што тренутно има од послова, а на њима је хоће ли то прихватити или не – каже за „Блиц“ Надежда Сладојевић, шеф филијале у Панчеву.
Ковачевић: НСЗ ничему не служи
Бивши ректор Универзитета у Београду Бранко Ковачевић каже да никада није чуо да је НСЗ некоме пронашао посао.
– Служба за запошљавање не служи ничему, нисам чуо да су они икада нашли некоме посао. Уколико особа не може да пронађе посао, може да се преквалификује, али не у нижи ранг. Проблемом незапослености треба да се баве сами факултети, али и читаво друштво и држава – каже Ковачевић за „Блиц“ и додаје да неактивни факултети морају да се прилагоде тржишту и да својим студентима пруже практично знање које се може применити одмах.
(Блиц)
