Прочитај ми чланакЂорђе Себастијан Рош, једини цивил сахрањен у српској царској лаври на Атосу, спречио је да српска светиња пропадне и пређе у грчке руке. Јунак и инвалид из славне одбране Београда 1915. године.
Херој Великог рата, обновитељ Грачанице и спасилац Хиландара Ђорђе Себастијан Рош једини је световни човек сахрањен на хиландарском гробљу. Монаси хиландарци су 1977. године направили изузетак од светогорских правила да би изузетном патриоти исказали захвалност.
Ђорђе Рош, који је спречио да осиромашена Српска царска лавра после Другог светског рата пређе у грчке руке, желео је да почива у манастиру Раковица, уз оца и мајку. Југословенска Удба није дозволила да проказани емигрант, јунак и инвалид из славне одбране Београда 1915. почива у свом родном граду, открива, за „Новости“, историчар уметности Никола Кусовац.
– Упознао сам Роша раних седамдестих у Уранополису, где се преселио да би помагао Хиландару – каже Кусовац. – Он ме је прокријумчарио у Хиландар у време кад Југословени нису били пожељни на Атосу. Грчка војна хунта била је сумњичава према свему што долази из Брозове државе јер се он директно мешао у њихов грађански рат. Није дозвољавала да из Југославије у Хиландар дођу ни новац, ни монаси, ни поклоници. Манастир је био на ивици да пређе у грчко власништво. Принц Томислав је иницирао спасавање, а Ђорђе Рош је био главни оперативац који је сакупљао новац, доводио калуђере и кришом уводио „сумњиве“ ходочаснике из Југославије.
Познанство Кусовца с Рошом је прерасло у пријатељство. Стари емигрант, с руком укоченом од ране стечене у одбрани Београда 1915. године, завештао је младом историчару уметности да га, кад дође судњи час, сахрани у Раковици. Одредио је да се с његовим земним остацима врате у Србију и Карађорђева застава и вредни архиви које је спасао од уништења.
– Рош је умро 1977. на броду, на једној од многобројних пловидби за Хиландар. Пренео сам његово завештање министру културе који ме је упутио на министарство спољних послова. Тамо су ме усмерили на југословенско министарство унутрашњих послова – сећа се Кусовац.
Случај је преузела југословенска служба Државне безбедности.
– Кад сам рекао да је Рош завештао Србији драгоцену баштину, инспектор је безобзирно затражио да од удовице прво донесем писану потврду да ће је предати, па ће тад моћи да се разговара о сахрани. Рекао сам да не могу да тргујем мртвим човеком, да је његова реч довољна. Сахрана није дозвољена. Рошове кћери које су нам много помагале током санкција касније су испуниле очеву жељу и донеле у Србију драгоцену баштину – каже Кусовац.
Рошов гроб налази се испред костурнице хиландарских монаха и виде га само ретки ходочасници. Већина и не зна ко ту почива.
– Рош је био прави херој. Први пут је рањен на Церу, а други пут, веома тешко, у јуришу с мајором Гавриловићем у одбрани Београда. Немци су га излечили и послали у логор. Успео је да побегне и стигне до Солунског фронта, где је иако инвалид, наставио да ратује – каже Кусовац.
После рата капетан Ђорђе и његов брат Душан отишли су из југословенске војске у којој су кључна места добијали дојучерашњи хабсбуршки официри. Захваљујући породичним везама, браћа Рош су постали успешни пословни људи.
– Рошови су чувена немачка породица. Инжењер Себастијан Рош, Ђорђев и Душанов отац, дошао је у Србију у време краља Милана као стручњак за изградњу железнице. Прешао је у православље, узео за славу Светог Ђорђа и по њему дао име најмлађем сину – прича Кусовац.
О патриотском духу у кући Рошових говори податак да су малолетни Душан и Ђорђе побегли и укључили се као добровољци у балканске ратове, а затим ступили у војну академију. Комунистичке власти су их прогласиле народним непријатељима јер су пословали с немачким индустријалцима и куповали оружје за југословенску краљевску војску.
– Захваљујући својим везама Рошови су успели да југословенској краљевској војсци набаве месершмите, тад најбоље авионе у Европи. Парадоксално, месершмити које су они набавили оборили су највише немачких летелица приликом одбране Београда у априлу 1941. а због истих авиона Ђорђе Рош је проглашен за сарадника окупатора. Рехабилитован је 2008, али касно: већ је ишчилео из националног сећања – каже са сетом Кусовац.
ОБНОВИТЕЉ ГРАЧАНИЦЕ
Ђорђе Рош је трошио огромне суме на очување српске баштине, јер се Краљевина Југославија тиме није бавила.
– Мало је позната чињеница да је он уочи рата обновио потпуно запуштену Грачаницу и саградио конаке. Још је мање познато да је током окупације направио одбор за спасавање српске баштине на Косову и Метохији – сећа се Кусовац.
КЊИГУ ПОСВЕТИО МАЈОРУ ГАВРИЛОВИЋУ
Легендарно обраћање мајора Драгутина Гавриловића браниоцима Београда 1915. забележио је и српској историји открио Ђорђе Рош у својем делу „На Дунавској кеју 1915.“. Књигу је сам издао 1931. године, да спасе од заборава београдске хероје и посветио је Гавриловићу, свом команданту.
– Уз јуришне крике и тресак бомби водила се ова дивља борба на вратницама престонице Краљевине Србије. У олуцима тротоара, где се вода слива кад пада киша, текла је људска крв. Тако је Србин бранио част своје престонице на њеном прагу 24. септембра 1915. године – забележио је Рош.
