Прочитај ми чланакШто се мене тиче, не морате никад ни да отворите та поглавља нити да помислите да нас примите.
Поштована бриселска господо,
Не знам како је код вас тако скупљних са коца и конопца, ни од кога изабраних, а парама пореских обвезника широм ЕУ добро напуњених у бирократском конгломерату, од кога корист имате само ви, али код нас Срба постоји нешто што се зове достојанство и дата реч. Због нас и наше жеље да будемо део велике породице европских народа, ми смо неретко наше достојанство газили.
За укус просечног Србина, ишли смо и испод сопственог достојанства, рачунајући на више циљеве, сањајући да, заједно са вама, стварамо снажну европску наднационалну заједницу. Реч коју смо дали да ћемо испунити оно што од нас захтевате ми смо одржали. Чак и када је то деловало крајње понижавајуће за нашу земљу, опет смо то чинили рачунајући на тај виши циљ.
Наш народ има једну дивну пословицу која каже: „човек се држи за реч, а во за рогове“. Данас, када је постало јасно да нећете да нам, због само вама знаних разлога, отворите поглавља, схватили смо да сте ви волови. Нашу дату реч ми смо испунили. Ви вашу нисте, и ко зна који пут сте нам показали да код вас она не вреди ни пишљива боба.
Иначе, уважена господо, ја сам одувек према вама и вашем концепту тако замишљене европске заједнице народа био скептичан, да не кажем да сам био противник, мада ни то не би било погрешно. Својом одлуком сте ме закуцали у том супротстављању. Ви сте једна обична бирократизована дружина, која се полако гади свим европским народима који држе до свог достојанства.
Почињем све више да размишљам како нас је Бог погледао што никада нисмо добили прилику да уђемо у ту вашу дружину. Ваши сулуди захтеви и још луђи разлози зашто нам нисте отворили поглавља, вадећи се на одлуку оног ко вас је пре неки дан растурио кроз Брегзит и на наводно суверену одлуку Хрватске, звучи као да нам вређате интелигенцију.
Немојте то да радите. Ако ништа, а оно имајте толико морала, па кажите да нас не желите у вашем друштву. Ништа то није страшно, не љутимо се, јер све мање обични људи широм Европске уније желе да вам такво друштво оставе целовито.
Претња коју нам увек исказујете како нећемо постати ваши чланови ако не испунимо неки од ваших „генијално“ осмишљених захтева којима нема краја, постаје у Србији све више претња празном пушком. Својом политиком према нама довели сте до тога да Срби неће код вас и да их за ваше „благодети“ у принципу заболе десни лакат.
Како год, уважена господо, уживајте још мало у својој бирократији. Немојте случајно да покушате себе да окривите што вам се царство распада. Једног дана ћете се ваљда удостојити да нам одговорите на врло просто питање: ко је Вас уопште изабрао да утичете на животе обичних људи у Европи? Ко је све Вас у тим силним комисијама овластио да утичете на живот обичног Немца, Бугарина, Португалца, Словака, Шпанца, Србина…?
Ви даље од стерилних бриселских канцеларија у оним грозним зградама не видите шта се догађа. Ви не схватате да на неколико стотина метара од вашег радног места постоје будале које су, нажалост, спремне да се дигну у ваздух и да побију невино становништво. Не видите, јер вас никад ништа није ни интересовало да видите. Интересовале су вас само ваше каријере и личне привилегије.
Када вас околина не занима, како ми у Србији уопште да очекујемо да вас на било који начин заинтересујемо? Ми вам паднемо на памет само када је потребно да над неким мало наоштрите ваше бирократске зубе, који су отупели од силних штрајкова и побуна обесправљених народа по Европи.
Но да закључим ово моје обраћање вама. Што се мене тиче, не морате никад ни да отворите та поглавља нити да помислите да нас примите. Свакако је код вас започето бежање. Знајући да у вама нема ни трунке части, ипак морам да вам саопштим да код нас Срба част и реч још увек играју важну улогу. Уважена господо, није Србија шака зоби да је свака врана позоба.
Зато, немојте очекивати да вас за нешто молимо. Како сте кренули да се распадате, све сам више убеђен да ћете ви морати да молите било ког да вам макар глуми члана нечега што ће свакако у блиској будућности морати из корена да се мења.
Срдачан поздрав бриселске бирократе,
Владимир Ђукановић, народни посланик
