Прочитај ми чланакДиректор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић је изјавио да је Унмик непријатан сведок за све који крше међународно право и да зато покушавају да га склоне.
Ђурић је, коментаришући јучерашњу седницу у Савету безбедности о ситуацији на КиМ и како види захтеве Приштине за укидање Унмика уз образложење да би тај новац могао боље да се потроши, рекао да је једностано проглашење КиМ незаконито и да је зато њима потребно да се уклоне непријатни сведоци.
Фото: Н.С.
„Унмик је непријатан сведок за све оне који крше међународно право и илегалне сецесије наше јужне покрајине, погрома и злочина и свега што се дешава противно међународном праву. Сад би те земље које су пре само неколико година покушале да прекрајају наше границе, а сад говоре тобоже да никакве границе не могу да се прекрајају, они би хтели да сакрију Унмик и да се направе да је све одувек било онако како су они планирали“, истакао је Ђурић гостујући на РТС-у.
Он је рекао да је Србија бранећи себе бранила међународно право, док су други нападајући Србију потокопавали темељне принципе међународног права.
„Цинично је да представници појединих земаља, на пример Велике Британије кажу да не може да се разговра о мењању граница на Балкану које су они покушали да промене пре само неколико година“, додао је Ђурић.
То показује врсту циничног односа који говори и о томе да код појединих представника међународне заједнице нису сазрели услови за објективно сагледавнаје стварности, додаје он.
На питање како коментарише то што поједини кажу да нема дијалога, на пример немачка амбасадорка у Приштини – јер не може ни да буде дијалога када је Приштина слаба, а Вучић јак, Ђурић каже да, пре свега, Вучић и Србија држе своју реч и када се Србија на нешто обавеже то и поштује.
Он је запитао где је поштовање приштинске стране по питању Заједнице српских општина и других договорених ствари.
Каже да би волео да је притисак међународне заједнице на Приштину, како би дошло до дијалога, мало доследнији.
„Видим да када је реч о европским интеграцијама Приштине се говори о некаквој демаркацији наше границе, дакле да Приштина врши демаркацију наше границе, што је јасно у интересу статусног става који има Приштина, или о питању борбе против криминала и корупције што је у интересу свих, али нико од њих не поставља Приштини услов за Заједницу српских општина да би добили неки напредак по питању односа са ЕУ“.
Када је реч о формирању косовске владе, Срби на КиМ, према његовим речима, хоће да буду део решења, а не проблема.
На КиМ ће бити одржани локални избори 22. октобра, а Ђурић истиче да је за нас наважније да Српска листа, која је стожер окупљања српских интереса и сарадње Срба на КиМ и органска веза са Београдом, настави да буде успешна у томе као што је била на парламентарним изборима када је успела да окупи више од 90 одсто Срба на позив државе Србије и председника Aлександра Вучића.
„За нас је важно и да направимо са унутрашњим дијалогом, који може значајно да ојача преговарачку позицију Србије и важан је и због будућих генерација зато што можемо да постигнемо што је могуће већу друштвену кохезију да би могли сви заједно да одговоримо на изазов са којим суочавамо и у томе је стратешка дубина иницијативе коју је покренуо председник Вучић“, истиче Ђурић.
Додаје да представици различитих политичких групација, са друге стране, „попут Калимера кукају када им се одговори на неки од предлога“.
„Саша Јанковић предлаже да Косово буде примљено у Интерпол, Тадић да буде примљено у УН. Када им се одговори нешто они кукају, ваљда мисле да је дијалог монолог. Помиње се и тзв. кипарски модел, мислим да су то помињали Санда Рашковић Ивић и Оливер Ивановић, али ја сматрам да то није добар модел за Србију, јер не видим да је било шта озбиљно решено на Кипру, пре неку недељу су пропали преговори, Срби нису ни Грци ни Турци“, наглаисо је Ђурић.
Он је додао да би сасвим сигурно унутрашњи дијалог допринео наставку дијалога Београда и Приштине.
Ђурић подсећа да Aлбанци више од једног века, од оснивања Призренске лиге, знају шта хоце и раде на томе и поручио да ми зато треба да се добро замислимо и окупимо све наше снаге у борби за очување онога што је наше на КиМ, да сачувамо наш народ, наше светиње и земљу, односно КиМ.
Рекао је да је први потпредседник владе и министар спољних послова Ивица Дачић јуче у Њујорку изнео чињенице о стању на КиМ, унутрашњем диајлогу и настојањима Србије да кроз дијалог и миран начин пронађе решње, што је и окосница политике коју заступа Вучић.
Већина на Косову – против независности
Ђурић верује да је пројекат независног Косова у дубокој кризи, с обзиром да је већина грађана КИМ, како истиче, против независности.
Ђурић наводи да су последњи избори на КиМ показали да већина грађана, укључујући и Aлбанце, у ствари не жели независну државу.
„Самоопредељење и странка Рамуша Харадинаја имају као као централну тачку припајање КиМ Aлбанији. Aко узмемо да је већина Aлбанаца гласала за Самоопредељење, којем је прва тачка припајање Косова Aлбанији, ако узмемо у обзир да су и сви Срби на КиМ против постојања тзв. независне државе Косово, онда је јасно да је већина становника КиМ или за припајање Aлбанији или за то да КиМ остане део Србије, а а убедљива мањина за постојање независног Косова“, рекао је Ђурић.
Истиче да је то непријатна цицњница за све који годинама покусавају да отму КиМ од Србије и да направе независну државу.
Како каже, потпуно је јасно да је пројекат независног Косова у дубокој кризи и да је само мањина задовољна садашњим стањом.
Ђурић наводи да је око 14.000 грађана Косова албанске националности прошле године побегло са КиМ, што све показује да је тај пројекат у катастрофалној позицији.
Такође, незапосленост на КиМ је 62 или 63 одсто, рекао је и нагласио да све то заједно представља највећи пораз међуанродне заједнице .
Ђурић каже да око 130.000 Срба живи на КиМ и да је циљ Србије да они опстану и да се тамо рађа што више деце.
Рекао је и да се у српским срединама на КиМ рађа више деце него у многим другим деловима Србије и да Срби имају будућност на КиМ.
На питање о предлогу министара спољних послова Ивице Дачића у оквиру унутрашњег дијалога по питању КиМ, Ђурић каже да је Дачић изнео став по коме и Aлбанци и Срби нешто и добијају, док су представници опозиције у Србији само износили предлоге по коме Aлбанци нешто добијају, али не и Срби.
БОНУС ВИДЕО
Гости медијске куће „Центар” су доцент међународног права, на Правном факултету у Приштини, измештеном у Косовској митровици, др Дејан митровић, и председник Правног тима и потпреседник Српског покрета Двери адвокат Марко Пушица.
Гости су током емисије говорили о о међународним уговорима које потписује Србије после Бриселског споразума (00:13:00), о томе шта пише у Бриселском споразуму и шта Запад од Србије тражи у вези Косово и Метохије (00:14:00); као и о томе како је Републичка изборна комисија третира Космет за време председничких избора у Србији (00:17:30). Послушајте:
Ако вам се свиђају емисије, лајкујте и Фејсбук страницу – ФЕЈСБУК – ЦЕНТАР
и претплатите се на Јутјуб канал: ЦЕНТАР – ЈУТЈУБ или нас можете контактирати на 064 24 24 123.
