„У мозаику аустријских народа Хрвати су били продукт оног бастардског духа и менталитета који није имао готово ничег свог већ само много свачијег помало.
У посљедних сто до сто педесет година Хрвати и Хрватска постали су привилегирани аустро – клерикални народносни трансформатор са славенском фирмом у који су се кроз десетљећа својевољно сљевали сви сувишци и отпац и онако народносно шарене Хасбуршке Монархије, као и насилно отргнути дјелови других народа, највише српског.

Римска црква и Аустрија хтјели су имати баш такав народносни квасац замјешан од брашна сваке руке који ће они онда кад сасвим дозрије и нарасте већ лако испећи у црно жути хљеб једино спашавајуће католичке вјере и њене главне заштитнице велике Аустрије која ће најзад завладати цијелим Балканом.“
Ђуро Виловић (1889. Брела крај Макарске – 1958. Бјеловар.) хрватски књижевник и политички дјелатник. У Задру је завршио католички Богословни факултет, а у Бечу филозофски. Неколико година био је свећеник и жупник.
Између два рата сматран је највећим хрватским књижевником. Kомунистичке власти његова су дјела забраниле, а њега затвориле. До смрти се изјашњавао као Србин. Био је савјетник Драже Михаиловића.







