Прочитај ми чланак
Влада уграђује микрочипове којим могу да се прате затвореници у Гвантанаму пре него што их ослободи, користећи нанотехнологију која је првобитно тестирана на војницима САД, наводе војни извори.
Саудијски краљ Абдулах је 2010. године замолио Обамину администрацију да угради микрочипове у затворенике како би се пратило њихово кретање након ослобађања, наводи се у WикиЛеакс документима, а изгледа да је Пентагон пристао на захтев.
„У питању је програм који је првобитно изведен на нашим војницима који су се за то добровољно пријавили“, рекао је један маринац, а информација се поклапа са другим изворима. „Био сам млад и глуп и потписао сам неке папире мислећи да ћу учинити нешто посебно“.
Маринац је навео да су ови микрочипови веома, веома мали.
„Чип се поставља обично у део тела где би била потребна хируршка интервенција за његово вађење“, додао је он. „То није нешто што просто можете ножем да исечете из руке“.
Агенција за напредне истраживачке пројекте одбране (ДАРПА) је 2010. године најавила да се испитују уградиви чипови који би могли да излече „трауматске повреде мозга“, а агенција је две године касније проширила програм како би пратила „здравље војника на бојном пољу“.
„Практична реализација уградивих наносензора способних за праћење неколико индикатора психолошког стања била би иновација која би променила начин функционисања специјалних војних снага“, изјавили су у ДАРПА-и.
Међутим, ДАРПА је убрзо почела да користи програм како би пратила појединце и развила нови начин да убаци лажна сећања у војнике.
Неурохирург Џозеф ЛеДу рекао је да ДАРПА планира да уметне чипове у мозак.
„То би била нека врста протезе, али за управљање мозгом“.
Нажалост, не постоји разлог зашто би ови микрочипови били ограничени само на затворенике и војнике.
„Овакви технолошки „напреци“ се обично промовишу тако да просечни грађанин не може да их одбије“, написао је Мајкл Снајдер. „На крају крајева, ко би могао да се побуни против одржавања здравља наших војника?“.
„Као што кажу, пут до пакла је поплочан добрим намерама. Изгледа да на Стенфорд универзитету већ навелико развијају сличну технологију примењиву на грађане“.
