Србија данас има своје две Србије. Обе су рођене у Београду, једна још у време старе СФРЈ ,1981. године, а друга, уједно и најмлађа Србија, на свет је дошла 2009, три године после распада државне заједнице СЦГ. И док су се у налету нове моде давања деци што краћих, звучнијих и необичнијих имена, многи родитељи утркивали ко ће бити оригиналнији, Ана и Владица Симоновић су се одлучили да своју ћеркицу назову по домовини.

– Време је да почнемо да враћамо деци стара српска имена. Владица је дао идеју, а ја сам се сложила – каже мама Ана.

Најмлађа и најлепша Србија на свету

Тата Владица додаје да је одлука о томе пала 2008. године, приликом ходочашћа на Косово.

– У Горњем Милановцу, Ани је било нешто лоше. Открили смо да је трудна и рекао сам – зваће се Србија, пошто смо целу Србију прешли пешке – каже тата

Владица, додајући да су због кума намеравали да јој дају име Николина, али да су сви који су звали да честитају рођење говорили „родила се Србија”, па је било логично да тако и остане.

Србија са сестром Слободом и родитељима

А мала Србија Симоновић тек је напунила пет година, живи у Београду, иде у вртић и ужива у детињству. Надимак јој је Српка и, иако важи за велику причалицу, пред нама се мало постидела, али признаје да зна шта значи њено име.

– Србија се зове држава у којој живимо – стидљиво одговора Србија скривајући се иза тате Владице, док њена двогодишња сестра Слобода весело трчкара око ње.

Због имена, кажу њени родитељи, нису имали проблема на путовањима, а досад су били у Грчкој, Македонији и прошле године у Албанији.

Пошто се мало опустила, Србија нам је открила да већ одавно зна да чита и пише, а онда је ко од шале одрецитовала „Орао” од Ђуре Јакшића, који јој је, каже, омиљени писац, мада воли и Јована Дучића. Док јој неки предвиђају успешну политичку каријеру, Србија засад на то само одмахује главом.

– Кад порастем, бићу сликар – одлучна је она, а родитељи добацују да је од малих ногу имала свој став. Али, и пре тога ће можда Српка бранити боје Србије, јер тренира партерну гимнастику и већ има неколико диплома.

Поред Мирођије и Мргуда живи Здравица

Колико су поједини родитељи били инспирисани приликом одабира имена за своје потомке, најбоље сведочи податак да у Београду данас имамо Свилу, Видру, Пепељугу, Дугу, Мирођију, Здравицу, Жељицу, Ласту, Кишу, Стрелу… А, међу несвакидашњим мушким именима издвајају се Зека, Пламен, Мргуд, Гранит, Дрен, Јоргован, Омиљен, Правда…

„Велика“ Србија одавно у ЕУ

За разлику од мале Српке, до „велике” Србије Суботић Јовић (33) нисмо успели да дођемо. Она је, како сазнајемо, већ отишла у Европску унију и са породицом живи у Немачкој. О томе да давање деци „патриотских имена” није ништа ново на нашим просторима најбоље сведочи податак да данас имамо на хиљаде Србијанки, Србислава, Србољуба и Југослава, али је зато у целој Србији остало тек неколико Југословенки.

(АЛО)

Ознаке: Девојчица, име, Србија