Прочитај ми чланакКувар Марко Орељ пре три дана добио је отказ у скадарлијском ресторану „Капетан Коча путује“, јер се побунио што су музичари у локалу гостима из Немачке свирали песму „Лили Марлен“. Корпулентном кулинару засметала је нумера коју је отпевала Марлен Дитрих и која директно асоцира на немачку окупацију Србије. Познато је да је ова песма била незванична химна немачких војника у Другом светском рату.
– Док сам припремао храну, чуо сам из ресторанског дела како одјекују тактови песме коју су на уснама имали фашистички војници када су починили највеће злочине у историји човечанства – објашњавао нам је у среду Орељ своје мотиве за прекид забаве.
– Изашао сам и рекао музичарима да одложе инструменте и прекину са свирком. Затим сам позвао менаџера ресторана, а он се само смејао на оно што сам рекао. Питао сам га да ли је нормално да се овакве песме свирају усред Београда, на шта ми је он одговорио да могу да идем кући.
Више од отказа кувару је засметало што нико од особља у ресторану није реаговао када су музичари почели да свирају ову песму.
– Дошли смо у ситуацију да у својој земљи, пред сваким ко дође из иностранства, понизно погнемо главу – каже Орељ.
– Побунио сам се што се Немцима свира та песма у срцу Београда, где су њихови преци направили страшне злочине.
Менаџер ресторана Драган Недељковић, за „Новости“, потврдио је да је Орељу рекао да иде кући, када је овај од њега тражио да се прекине свирка.
– Почео је гласно да виче како та песма не сме да се свира. Он није на посао примљен да буде музички уредник, већ кувар – објашњава Недељковић разлоге за отказ Орељу, додајући да није знао да је поменута песма имала такву историјску улогу током Другог светског рата.
Песма „Лили Марлен“ у Београду је први пут емитована 1941. године, када је немачка војска преузела Радио Београд. Официр који је управљао станицом, из Беча је понео неколико плоча с музиком ради емитовања, и међу њима је била „Лили Марлен“ у изведби Лале Андерсен.
Радио Београду, који се чуо у целој Европи, стизала су писма немачких војника с фронта, у којима су молили да се песма чешће емитује у програму. Преко дугих таласа, емитована је сваке вечери у 21.55. Војници стационирани по Медитерану, укључујући и немачке одреде у Африци и британске припаднике Осме армије, редовно су подешавали своје радио-пријемнике како би је чули.
НАПИСАНА КАО ЉУБАВНА НУМЕРА
Текст песме написао је немачки учитељ из Хамбурга Ханс Лајп, као мобилисани војник за време Првог светског рата. Музику је 1938. компоновао немачки композитор Норберт Шулце. Песма говори о љубави и чежњи војника за својом девојком са којом се састајао под фењером пред улазом касарне, пре него што је послат далеко од родног места. Оригинално се звала „Девојка под фењером“, а певале су је Лале Андерсен, Ел Шентон, а најпознатију верзију је извела чувена Марлен Дитрих.
ПОПУЛАРНА у ФИЛМОВИМА
СПОРНА песма у Србији била је симбол окупације, што су многи редитељи користили као музичку подлогу у ратним филмовима. У култном остварењу Бранка Балетића „Балкан експрес“, Тома Здравковић је у улози певача ову песму одбио да запева немачким официрима. О феномену „Лили Марлен“ филм су 1981. године снимили Западни Немци. Под називом „Лили Марлен“ режирао га је Рајнер Вернер Фазбиндер, а главну улогу играла је Хана Шигула.
(Вечерње новости)
