Прочитај ми чланак
Да данас постоји Српска народна странка, која је угашена крвавим парама црногорске мафије, не би Демократски фронт заједно са Демократском партијом социјалиста и Николом Гегајем, бранио Црну Гору од Коча Данаја, нити би Кочо Данај прије Срба решавао своје национално питање.
Изјаве Коча Данаја којима позива на стварање Велике Албаније смишљене су у удбашкој кухињи албанских националиста, ДПС-а и Демократског фронта.
Зато позивам Србе да одбрану територијалног интегритета Црне Горе препусте Цетињанима који су, заједно са грађанима Рожаја, Плава и Улциња, преломили актуелни државни статус, што јесте политички легитимно. Али, зашто би нас онда судбина Улциња занимала више него што је ДПС и Мила Ђукановића интересовала судбина Косова и Метохије? Ваљда је и то легитимно! Јесмо ли заиста толико луд народ или имамо потребу да вазда направимо неки хаос, од Дубровника, у који нас је такође водила актуелна врхушка ДПС-а и дијелом ДФ-а и СНП-а, па све до Улциња у коме се 2006. године решавала судбина Савезне Републике Југославије, а у коме Срби данас не могу имати ни свог одборника.
Уколико Кочо Данај, ДПС и ДФ изазову било коју врсту тензија у Црној Гори, грађани из редова српског народа треба да се пасивизирају, а војни резервисти Срби, у случају сукоба, да баце пушке на исти начин на који су то радили либерали и социјалдемократе током деведесетих, у вријеме ратова за слободу српских земаља.
Ако се Кочо Данај договори са било којим режимом у Црној Гори да дијеле територије на којима нема Срба, зашто би то нас занимало? Прецизније, ако је неком Србину, макар био и из Црне Горе, ,,грађански“ Улцињ ближи од некада српског Кордуна, Лике и дијела Далмације, или од Косова Поља и Грачанице, онда он и није Србин.
Црногорци деведесетих нијесу вјеровали ЛСЦГ-у, па су касније акламативно кренули стопама Славка Перовића никада му се не захваливши за политички пројекат. Срби данас још увијек нијесу у Српској листи као што су били некада у СНП-у или СНС-у, али нас вријеме не може демантовати, не зато што смо паметни, него зато што су људски путеви предвидљиви.
