Прочитај ми чланакПредседник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је време да Срби изађу са јасним политичким, националним програмом и захтевима. Како је рекао у интервјуу Тањугу, то би могао да буде њихов циљ у овом веку, додајући да су се међународне околности промениле. Први корак, каже Додик, јесте разграничење.
Додик је рекао да не мисли на промене америчког или неког другог међународног става, мада се и ту нешто мења, већ на чињеницу да Дејтонски споразум није поштован у протеклих 20 година, да су умањена права Републике Српске, да је положај Срба у околним земљама тежак и да је Србима сада већ доста свих понижења.
Он је објаснио да је време да Срби изађу са јасним политичким, националним програмом и захтевима, који би могли да буду њихов циљ у овом веку, за разлику од претходног, који је за Србе био катастрофалан.
Додик је истакао да српски народ мора да се издигне и каже шта жели да уради да му буде боље.
„А не овако поцепани на српски национални и државни корпус, заокупљени стално неким решењима, да ли Косово, да ли Република Српска, да ли овамо, да ли тамо, без јаснога путоказа куда идемо…“, рекао је Додик.
Он је указао да је на првом месту потребно разграничење, зато што сви народи око Срба, којима су Срби донели слободу кроз историју, покушавају да националну и државну градњу искључиво обављају на антисрпској политици.
„Од Хрватске до Бошњака овде у Босни, до Албанаца на Косову, и Црногораца у Црној Гори, па и Македонаца, који оспоравају право нашој Цркви тамо да егзистира и много чега другог. Ако је већ тако, онда је најбоље да се разграничимо“, оцијенио је Додик.
Он је истакао да то не значи да ће Срби правити бодљикаве жице на својим оградама већ да само хоће да афирмишу своје интересе.
„Значи, Република Српска, Србија, четири општине Косова, реинтеграција српске политике и националних интереса у Црној Гори“, објаснио је Додик појам „разграничења“ како га види.
ЛОМЕ СЕ КОПЉА ЗБОГ КОСОВА и МЕТОХИЈЕ: О српској покрајини светски моћници https://t.co/G1mEUgJyJp
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 18, 2018
Он је рекао да подржава идеју председника Србије Александра Вучића о разграничењу са Албанцима на Косову и Метохији, али да се истоворемено залаже и за разграничење у БиХ.
Додик је објаснио да БиХ има унутрашње, јасно повучене границе, катастраски јасно лоциране, које се зову ентитетске, те да разлога да сутра не буду неке друге.
„Само наивни могу мислити да је проблем Босне завршен тиме што се он херметички или хипотетички држи као такав“, рекао је Додик.
Додик је истакао да се ентитет Република Српска треба да настави да се бори за свој пун државни капацитет, те да верује у ту идеју, без обзира на неке који би се, можда, сада с подсмехом томе насмејали.
„Ја верујем, јер некако осећам тај пулс народа овде, који није престао да верује у ту могућност“, рекао је Додик.
Чињеницу да је у Србији на жесток отпор опозиције наишла идеја о разграничењу са Албанцима на Космету, коју је као лични став изнио Вучић, Додик је објаснио констатацијом да је једна од бољки српског народа у целини да урушава сваки свој ауторитет, и институционални и лични.
„Нема моћне нације у свету без јаког лидера. А Срби као да упорно све ово време покушавају да све своје лидере, или оне којима је дата прилика да буду лидери, некако оспоравају или сами уништавају“, рекао је Додик.
Он је напоменуо да је некадашњи премијер Србије Зоран Ђинђић, који је убијен, постао велики државник тек када је сахрањен. „Пре тога, шта нисмо могли да чујемо о њему“, каже Додик.
Председник Српске је указао да је један део концепта међународне заједнице да овим просторима влада дугорочно да урушава лидере и институције.
„Та прича је потребна и ми се морамо окупити око тог неког ауторитета“, рекао је Додик и подсетио на честа оспоравања српског патријарха, односно да се оспорава све што долази као истински процес тражења и позиционирања нације и народа.
Додик је истакао да гаји велико поштовање према Цркви као „кључном елементу српског идентитета“, те да сматра да је из Дечана упућен веома озбиљан напад на Вучића због његове идеје о разграничењу са Албанцима.
„Немам намеру да ником држим предавања и, наравно, да имам и саосећање и емпатију, како год би то требало да се назове, према нашим људима који остају или су негде далеко изван граница Србије. Али, да сада једна патетична прича о четири монахиње треба да буде искључиви фактор српске националне државне политике, то говори да је Србија демократско друштво, у коме је слобода мишљења далеко више изражена него што многи желе да признају самој Србији“, оценио је Додик.
