Прочитај ми чланак

ДОДИК: Са Хрватима и муслиманима морамо сравнити рачуне – да се коначно зна ко …

0

ПОМЕН НАЈМАЊЕ 12.000 ПОБИЈЕНИХ СРБА У ГАРАВИЦАМА КОД БИХАЋА

ЗВАНИЧНИЦИ Републике Српске, бројне делегације и представници организација и удружења која баштине антифашизам обишли су данас хумке, запалили свеће и положили цвеће у Спомен-подручју Гаравице код Бихаћа, где су усташе у лето 1941. године убиле више од 12.000 људи тог краја, углавном Срба.

Фото: РТРС

Венце су положили председник Републике Српске Милорад Додик, посланици Бранислав Бореновић и Владо Глигорић у име Народне скупштине, делегација Владе Српске предвођена министром рада и борачко-инвалидске заштите Миленком Савановићем и министром унутрашњих послова Драганом Лукачем, изасланик српског члана Председништва БиХ Марија Милић и представници Скупштине Војводине.

Венце су у Гаравицама положили и представници Борачке организације Републике Српске, Одбора за обележавање страдања “Гаравице 1941” и Завичајног удружења “Уна”, града Бањалука, Јеврејске општине Бањалука и породица страдалих.

Председник Одбора „Гаравице 1941” Небојша Куштриновић рекао је да је у Гаравицама и Бихаћу у Другом светском рату убијено између 15.000 и 17.000 Срба, те да се не сме дозволити да то место остане девастирано и заборављено.

„Надам се да ће присуство председника Додика и његов ауторитет, као и подршка осталих институција помоћи да ово место постане светиња српског народа и да се уреди”, истакао је Куштриновић.

Представник Јеврејске општине Бањалука Ђорђе Микеш рекао је да је данас одата почаст „подземном граду”, те да из овог злочина треба научити како се бранити од тога да нас зло опет не дочека.

„Јевреји су из Другог светског рата извукли поуке и желим да сви тако раде, и да се овакве ствари никада не дешавају”, навео је Микеш.

Председник Удружења “Уна” Бошко Стојисављевић рекао да су Гаравице место патње и јада о коме бихаћка општина треба више да брине и да то не постане рекреативна зона, како се најављује.

„Архитекте из Приједора помажу нам да се ово уреди”, додао је Стојисављевић.
У Гаравицама код Бихаћа данас је одржан историјски час и служен је парастос жртвама на српском, јеврејском и ромском језику.

Помен жртвама усташког терора организовало је Завичајно удружење „Уна”.

Убијени становници Бихаћа и околине углавном су били Срби и у мањем броју Јевреји, а памти се да је на Гаравицама у лето 1941. године убијено више цивила него што је Бихаћ имао становника.

Ово стратиште је запостављено након Другог светског рата, јер су чињенице о злочину и покољу над недужним цивилима у Бихаћу, који је спровела Независна Држава Хрватска, држане далеко од очију јавности бивше Југославије.

Додик рекао је да је усташким злочином у Гаравицама бихаћки простор етнички очишћен, чиме је системски и организовано промењена структура становништва на том подручју, те да је Срба у Бихаћу, након последњег рата, остало веома мало.

„Овде су у Другом светском рату, осим Срба из Бихаћа, који су овде били већина, убијани и Срби са простора данашње Хрватске и Плитвичких језера”, подсетио је Додик.

Он је рекао да је тај пројекат довршен у “Олуји”, када је пре тога укинута конститутивност Срба у Хрватској, а касније бомбардоване колоне избеглица из српских крајина.

Предсједник Српске је нагласио да је гаравичким злочином настављен континуитет усташке идеологије – једну трећину Срба покрстити, једну побити а једну раселити.

Додик је најавио да ће страдање Срба у Гаравицама од наредне године обележавати Влада Српске и да ће то подручје бити проглашено местом од републичког значаја.

„Намера је да се овај простор, који је оскрнављен, уреди и да то буде државна манифестација на којој ће се окупити већи број људи. Изградићемо овде спомен-цркву са спомен-плочом која ће сведочити о овом страшном страдању. Ово место нас мора окупљати”, поручио је Додик.

Он је рекао да је најпотресније из сведочења жртава што су у Бихаћу и Гаравицама људи убијани пред очима деце, као и да су неки од убица и злочинаца након Другог светског рата инкорпорирани у сарајевску комунистичку власт.

Додик је навео и да је некадашњи комунистички систем успоставио систем заборава злочина над Србима, рекавши да су то жртве фашизма, иако су усташе – Хрвати и муслимани – и у Бихаћу побили Србе, Јевреје и један број Рома.

„Били су награђивани за своје злочине и нису кажњени. Никада не смемо заборавити ове догађаје, као и Љубомира и Славка Кватерника, Макса Лубурића и друге идеологе који су убијали на овим просторима, а прошли некажњено”, рекао је Додик и подсетио да је југословенски пројекат био подвала Србима.

Он је навео да су се убијања Срба и Јевреја у Бихаћу дешавала док су се догађали погроми Срба у Јадовну, на острву Паг, а након тога и у Јасеновцу, Шушњару, Старој Градишци и Пребиловцима, где је убијено и бачено у јаме више од 6.000 Срба.

„Све то је био пројекат Независне Државе Хрватске (НДХ) који није престао на овим просторима. С друге стране, нас су покушали да окарактеришу у УН као геноцидан народ, али захваљујући Русији то се није десило. Ја не верујем да може да се опрости то што су нам урадили, али не позивам на освету и реванш, јер то личи на њих”, рекао је Додик новинарима у Бихаћу.

Он је поручио да ће наставити да долази у Гаравице и на сва места где су Срби страдали.

„Ми се морамо ослонити на наше две државе – Републику Српску и Србију. Српска је једина брана да нам се у будућности не десе нове Гаравице и Јасеновац, због чега је морамо јачати до небеса, да буде јака и стабилна. А са Хрватима треба да сравнимо рачуне и дођемо до истине о томе што је чињено, како бисмо на овим просторима градили живот заједно. Исто се односи и на муслимане”, рекао је Додик.

Он је додао да би они који, попут хрватског премијера Андреја Пленковића данас славе некакве „побједе” (“Олују”) и помињу ослобађање Бихаћа и Сребреницу, требало да знају да су “Срби доживели 1.000 Сребреница”.

„Он је вјероватно мислио на 1941. годину када је овде побијено 12.000 до 15.000 Срба и када се по њиховим критеријумима `ослободио` Бихаћ. `Олуја` је била завршни чин етничког чишћења 250.000 Срба и што се нас тиче, злочин над Србима”, рекао је Додик.

6 коментара “ДОДИК: Са Хрватима и муслиманима морамо сравнити рачуне – да се коначно зна ко …

  1. 50 pera каже:

    Narodi sa takvim osobinama uvek nadju gospodare, narodi koji bi hteli da se za nešto pitaju i nešto svoje da imaju, gospodari cene ali teže da ih podele,razjedine i nateraju na medjusobne sukobe.

  2. Ljubomir Petkovic каже:

    Dodiku Lucifer Vucic ce te izdati vec je ti uradio i svi okolo njih trazi podrsku od nas u Dijasporii Ruse nemoj da budes razocaran na tu Gej vladu Vucica ,Oni ce te pomoci kao Nato Erdogenu zapamti Ja licno sam razocaran sto nisi postavio naseg kralja i nazvati vojska kraljevina mi mi zandarmerija oni nece da te izdaju ovi tvoji nisam siguran !

    http://web-tribune.com/tema_dana/plan-za-veliki-zaokret-prema-nato-paktu-konacni-raspad-srbije-i-trajno-unistenje-republike-srpske

    http://www.koreni.rs/dr-dusan-dunder-istine-i-zablude-o-kosovu/

  3. EUInformer2 каже:

    Ne smemo dozvoliti nacionalistima da nas i dalje sukobljavaju

    „Srbija i Hrvatska moraju izvući pouke iz tragičnih događaja iz bliže prošlosti“

    Lider Liberalno demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović ocenio je danas da iz tragičnih dogadjaja poput progona Srba iz Hrvatske u hrvatskoj vojno-policijskoj akciji “Oluja” treba izvući pouku i razmišljati o alternativi sukobima i mržnji.

    “Opominjuće datume poput ‘Oluje’ moramo iskoristiti da kao zrelo i normalno društvo razmišljamo o alternativi sukobima i mržnji, da sa svoje strane ničim ne doprinesemo nestabilnosti koja preti da surva ceo region u propast iz koje neće biti povratka“, ukazao je Jovanović.

    On je u saopštenju, povodom 22. godišnjice akcije “Oluja”, naveo da se “svakog leta iznova, Srbija, Hrvatska i ceo region” kako je istakao sudare s godišnjicama tragičnih događaja iz bliže prošlosti.

    “Tada nepogrešivo, iz godine u godinu, demonstriraju svoju nespremnost i nesposobnost da, iz vremena koje smo ostavili iza sebe, izvuku bilo kakvu pouku”, naveo je lider LDP-a, a prenela ta stranka.

    On je naveo i da se “pred Srbijom i Hrvatskom nalazi prilika da kao društva međusobne odnose urede na drugačijim osnovama od onih koji su bili karakteristika političkog bezumlja“.

    “Ako iz bliže prošlosti možemo da izvučemo bilo kakav zaključak, onda to nedvosmisleno mora da bude činjenica da od sukoba u regionu trajnu štetu imaju svi narodi“, rekao je Jovanović.

    Upozorio je i da ni srpsko, ni hrvatsko društvo, neće svoju sreću naći tako što će, kako je istakao, reagovati na svaku provokaciju, sa koje god strane da dolazi.

    “Umesto da jedni drugima merimo krvna zrnca i da se ugledamo na nacionaliste kojima je jedino u interesu da nas i dalje sukobljavaju, moramo poslati jasnu poruku da im nećemo dozvoliti da i dalje od naših zemalja stvaraju prostor na kojem je nemoguće normalno i pristojno živeti“, naveo je lider LDP-a.

    1. Simerijanac каже:

      ПОЛИТИКА
      ЕКОНОМИJА
      РУСИJА
      НОВОРУСИЈА
      КОСОВО И МЕТОХИJА
      ОДБРАНА ОТАЏБИНЕ
      АРХИВА » »
      ПОЧЕТНА OSTALO ЗНАЧАЈ СПЕЦИЈАЛНИХ ПАРАЛЕЛНИХ ОДНОСА ИЗМЕЂУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И СРБИЈЕ (1)
      ЗНАЧАЈ СПЕЦИЈАЛНИХ ПАРАЛЕЛНИХ ОДНОСА ИЗМЕЂУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И СРБИЈЕ (1)
      OSTALOАУТОРСКА КОЛУМНА Винко ПАНДУРЕВИЋ –
      јан 20, 2017

      Заокупљени анализама опште констелације снага у свету и у региону, понекад заборављамо на важност повезаности РС и Србије. Подсетимо се на нека питања у вези с тим. Да ли су се довољно користиле и да ли се данас довољно користе уставне и законске могућности повезивања РС и Србије? У којој мери специјални паралелни односи између РС и Србије могу да допринесу очувању уставно-правне позиције РС у Дејтонској БиХ? Да ли специјални паралелни односи између РС и Србије каскају за процесом евроинтеграција Србије? У којој мери ти односи доприносе економском јачању и РС и Србије? Када се међусобно „удаље“ или „приближе“политичари из РС и Србије, да ли се тада истиче или се заборави важност специјалних паралелних односа РС и Србије? Како процесе евроинтеграција и процесе регионализације у Европи искористити за садржајнију и дубљу повезаност РС и Србије, и то све у функцији спречавања централиазације и унитаризације БиХ? Унапређење специјалних паралелних односа између Србије и РС треба посматрати у њиховој непосредној важности за српске етничке просторе у целини.

      У поплави различитих идеја и предлога о (пре)уређењу постјугословенског простора, и уређења односа у БиХ на новим уставно-правним темељима, проистеклим из „Општег оквирног споразума за мир у БиХ“, српска политичка руководства као да нису довољно пажљиво и исцрпно изучила и искористила уставне могућности успоставе специјалних паралелних односа РС и Србије. Много је времена потрошено на сукобе изазване тумачењима „слова“ и „духа“ „Дејтонског поразума“, замајавањем различитим предлозима решавања државно-територијалних питања међу постјугословенским државама и народима, који се крећу од идеја стварања „Велике Хрватске“, „Велике Србије“ и „Велике Албаније“, или пак укидања ентитета у БиХ, или стварања три државе на тлу БиХ, подела Србије, Црне Горе и Македоније.(1)
      У БиХ је посебно изражен бошњачки концeпт уставног преуређења, тј. централизације и унитаризације БиХ, под доминацијом Бошњака, и укидање ентитета. Повремено се чују захтеви хрватских политичара у БиХ за стварањем трећег – хрватског ентитета, али још увек као недовољно профилисан концепт, који је свакако уперен против Дејтонског уређења БиХ. Дејтонском концепту БиХ, најчвршће је привржена РС, која има врло лоша искуства са насилним променама Устава Дејтонске БиХ. РС се свим расположивим правним и демократским средствима бори за очување властите уставне позиције и за враћање отетих надлежности. Концепт осамостаљивања РС и напуштања БиХ, може бити само као крајња мера за којом би посегнула РС, ако дође до нових радикалних и насилних промена Устава БиХ, ради заштите равноправности српског народа у БиХ. Оживотворење специјалних паралелних односа између РС и Србије може бити начин подршке и јачања уставне позиције РС у оквирима Дејтонске БиХ.

      Још од окончања рата у БиХ и постизања Општег оквирног споразума за мир у БиХ, познатијег као „Дејтонски споразум“, почело се говорити о специјалним паралелним односима Републике Српске и Републике Србије. Одредба Устава БиХ (Анекс IV Дејтонског споразума), саджана у чл III – (Надлежност и односи између институција БиХ и ентитета, тачка 2. Надлежност ентитета под а), у којој се каже: “Ентитети ће имати право да успостављају специјалне паралелне односе са суседним државама, у складу са суверенитетом и територијалним интегритетом Босне и Херцеговине“, изазивала је и још увек изазива многе контраверзе.

      Од самог почетка, Срби су ову уставну одредбу схватили као могућност и потребу повезивања једино са Србијом. Потпуно разумљиво да нико од Срба није размишљао о могућности таквог истог повезивања са неком другом државом у суседству. Федерација БиХ, као други ентитет у БиХ, није уопште истицала нити потенцирала поменуту уставну одредбу. За Бошњаке, оваква врста уставне одредбе је значила ударац на целовитост БиХ.

      Ова одредба је многим Србима, државним и политичким лидерима у РС, а делимично и у Србији, послужила као мелем на рану, јер је прихватање Дејтонског споразума значило одустајање од РС као независне и међународно признате државе, или пак од њеног уједињења са Србијом. Ову уставну одредбу РС је прихватила оберучке и од самог почетка имплементације Дејтонског споразума инсистирала је на овом питању. Уставна могућност да РС успостави специјалне паралелне односе са Србијом била је нека врста компензације за државност и самосталност коју је РС стекла Даном формирања и коју је уживала током рата, све до потписивања Дејтонског споразума. Такође, успостава специјалних паралелних односа са Србијом омогућила је РС да се нађе уз „скуте“ Србије, и да се очува духовно јединство, култура, традиције, унапреди економска и привредна сарадња, те да се на тај начин лакше превлада државно-територијална подељеност једног истог народа.

      Као што рекосмо, ова уставна могућност о успостави специјалних паралелних односа између РС и Србије, иако није реализована у пуном капацитету, изазивала је и изазива подозрење бошњачких политичких кругова. Наиме, многи бошњачки аутори се не слажу ни у етимолошком значењу неких појмова. Бошњаци кажу да није реч о специјалним паралелним односима, него о посебним паралелним односима. За овакву врсту тумачења служе се преводом енглеске речи special. Они ову енеглеску реч, која се налази у оригиналу текста Дејтонског споразума, Анекс IV, преводе са речју посебан. Можда ова реч за њих изазива мање болних конотација, повезаних са „угрожавањем интегритета БиХ“, или пак давањем неког „специјалног статуса РС у односима са Србијом“, чиме се, по њима, задире у „међународно правни субјективитет БиХ“.

      Ово је све у непосредној вези са спољном политиком коју треба да води БиХ. С обзиром на чињеницу да читава структура унутрашњег уређења БиХ почива на консензусу три конститутивна народа (Бошњаци, Хрвати и Срби) и субјективитету споразума два ентитета, РС и Федерације БиХ, у вођењу спољне политике о овоме се мора посебно водити рачуна. Међутим, РС располаже са међународноправним субјективитетом, који је sui generis, и који се остварује на два нивоа и то: 1) на нивоу самог ентитета (могућност склапања споразума о специјалним паралелним односима и закључења међународних уговора уз сагласност Парламентарне скупштине БиХ, као и могућност да Народна скупштина РС одлуку Председништва БиХ прогласи деструктивном по витални интерес ентитета; и 2) наравно на нивоу БиХ, кроз одлучивање у Председништву БиХ (клаузула заштите виталног националног интереса) и Парламентарну скупштину БиХ (одлучивање путем ентитетског гласања у Представничком дому, као и одлучивања у Вијећу народа Парламентарне скупштине).

      Дакле РС, приликом доношења споразума о специјалним паралелним односима, једино мора водити рачуна да споразуми не смију ићи на штету суверенитета и територијалног интегритета БиХ. РС нема никакву уставну обавезу, која би проистицала из Устава БиХ, да тражи и прибави сагласност било ког органа БиХ у вези споразума о специјалним паралелним односима.

      Ради стручне, логичне и практичне коректности треба се позабавити и самим појмом паралелни односи. Одакле се изводи овај појам у контексту пуног назива о успостављању специјалних паралелних односа? У односу на кога или шта је реч о паралелним односима? Сам појам паралелан или упоредан је најчешће присутан у геометрији. Придев упоредан, пак, има и значење – „који се креће један поред другога, који тече истовремено с другим“. У Уставу БиХ, о значењу паралелних односа нема допунских појашњења. Могли бисмо рећи да се паралелни односи које успоставља један ентитет у БиХ са суседном државом одвијају са још неким односима који се успостављају између БиХ и суседне државе. Истини за вољу, између БиХ и Србије постоје дипломатски односи, одговарајуће политичке, економске и привредне везе. Оне су успостављене и делимично се реализују преко органа БиХ, а делимично преко органа ентитета. Управо специјални паралелни односи између РС као ентитета у БиХ и Србије треба да буду главни садржај и окосница односа између Србије и БиХ.

      Није неопходно ради одређене равнотеже да се успоставе слични односи између Србије и Федерације БиХ, као другог ентитета у БиХ, уколико за то не постоји објективна потреба и обострани интерес. Због тога су односи између РС и Србије уистину специјални или посебни, јер се односе на области животно важне за српски народ. Када је поменута уставна одредба унета у Устав БиХ, сигурно је да су „уставописци“ имали на уму важност повезивања српског народа у БиХ са Србијом. Управо ова уставна одредба у Уставу БиХ нуди велику могућност РС и српском народу да своју територијалну подељеност компензује кроз разноврсне облике сарадње и међусобне помоћи, како би се остварило пуно јединство српског народа на духовном, културном, образовном, научном, економском, привредном и другим плановима.

    2. Simerijanac каже:

      НОВОРУСИЈА : Украјинска војска гранатирала положаје Десног сектора

      авг 7, 2017

      Украјинска војска испалила је ракете из система „Град“ по положајима „Десног сектора“, паравојне јединице украјинских националиста, и то из правца Маријупоља.

      Како се прецизира, гранатиране су позиције националиста у селу Пишчевик, али о могућим жртвама није било речи.
      Нешто раније је заменик команданта оперативне команде самопроглашене Доњецке Народне Републике Едуард Басурин рекао да су припадници „Десног сектора“ стигли у околину Доњецка, заправо делове који су и даље под контролом Кијева.

      Према његовим речима, они и даље настоје да врше геноцид и убијају грађане Донбаса.

      „Украјинске власти шаљу паравојне формације у проблематичне регионе како би одржавале тензије“, додао је Басурин.

      (Спутњик)

  4. pet каже:

    Strani
    istoričari su Hrvate opisali kao zločinački nastrojen narod. Za ove, Hrvati su
    ljudi iz „Crne legende“ koja je nastala kad je Fridrih Šiler, klasik
    nemačke književnosti u svom delu „Istorija tridesetogodišnjeg rata“
    opisujući osvajanje Magdenburga u maju 1631. godine napisao da su se Hrvati
    koji su učestvovali u tom ratu „zabavljali bacanjem dece u plamen“.
    85% građana Magdenburga je bilo poklano tom prilikom.

    Tada je došlo do izreke

    „Sačuvaj nas Bože kuge, gladi, rata i Hrvata“.

Коментари су затворени.