Прочитај ми чланакТврдње Хашима Тачија како Београд покушава да изазове оружане провокације, како би спровео свој план поделе Косова, и да у томе има помоћ Русије, за сада нису наишле на одговор српских званичника.
Тврдње Хашима Тачија како Београд покушава да изазове оружане провокације, како би спровео свој план поделе Косова, и да у томе има помоћ Русије, за сада нису наишле на одговор српских званичника.
Изјава председника Косова Хашима Тачија како Београд наоружава Србе на северу Косова поново је довела до регионалне напетости. Председник Косова такође каже да читав план подсећа на сценарио припајања Крима Русији, и да се стога на северу Косова налазе људи у цивилу, али и у униформама. Тврдње како Београд покушава да изазове оружане провокације, како би спровео свој план поделе Косова, и да у томе има помоћ Русије, за сада нису наишле на одговор српских званичника.
Тачијев пропагандни потез
„Мислим да се наведене изјаве могу тумачити као покушај Хашима Тачија да успостави некакав баланс снага“, каже за DW војнополитички коментатор Александар Радић: „Јер, ако премијер Србије Александар Вучић види дуге цеви у рукама РОСУ, онда би сад требало пронаћи и неке српске дуге цеви, како би се пред посматрачима са Запада релативизовала ситуација на северу Косова и показало како ту нико није невин. Јесте, дакле, косовска полиција била на северу, али ето и Срби имају наоружање, и са те стране ту изјаву могу да протумачим само као пропагандни потез“.
„Када крену приче о подели Косова, онда се морамо присетити свих оних договорених сукоба током деведесетих на простору бивше Југославије“, напомиње Александар Радић: „Ако говоримо о ситуацији на Косову, мислим да није незамисливо да се чак и насилно дође до свршеног чина, али само у сценарију у коме би постојао тајни договор Београда и Приштине. Не мислим да постоји други начин да се то спроведе“.
Ширење страха и претње ратом.
„Очито је да Хашим Тачи покушава да створи некакву безбедносну кризу, која се може тумачити и као превенција“, истиче за DW Душан Јањић, координатор Форума за етничке односе: „Указивање да неко некога наоружава подразумева обавештајне податке, или ако тога нема, онда податке неког независног посматрача, а то су у овом случају КФОР или НАТО. Очигледно је да он покушава да искористи ову ситуацију са возом, коју је искористио за слање специјалних јединица, и да скрене пажњу, пре свега НАТО-а, како би га придобио на своју страну. А све то заједно показује да се на Балкану све више говори језиком рата, и да је то доказ да су политике ушле у кризу. Политичари више немају шта да понуде на унутрашњем плану, и сада се баве ширењем страха и претњама ратом“.
Оптужбе Хашима Тачија како Србија покушава да реши проблем севера Косова по моделу Крима, поново су актуелизовале причу о руском фактору на Балкану. Александар Радић примећује да се на Балкану формирао фронт нација које Србију вештачки стављају на другу страну и везују за Русе. „Реч је о политичкој фантастици, али очито је увек згодно да се укаже на постојање спреге са Русима, јер то одмах српску страну пред западним јавним мњењем дисквалификује као потенцијалног противника, и некога ко је као руски савезник са друге стране фронта“. Душан Јањић додаје да је било прича у српским медијима како „постоје неки руски планови за Балкан, а након тога и како ће Доналд Трамп дозволити Србима да се са војском врате на север Косова. То су пропагадно – обавештајне игре на које нико није реаговао, а из тих прича се никад ништа добро није изродило. Зато је потребно наставити међународни притисак око рашчишћавања позиција и смиривања страсти у вези Косова“.
Борба за контролу границе
Као нека врста одговора на изјаве Хашима Тачија у српским медијима се спекулисало како албанска страна спрема оружани блиц криг на Косову, и како постоји план да се север Косова за 24 часа очисти од 50.000 Срба. Душан Јањић каже како не зна шта би тиме Косово требало да добије, јер Косово већ има суверенитет, али да је овде очито реч о видљивијем присуству државе Косово на границама. „И ту је проблем. Јер се на тај начин ствара простор за једну демаркацију, коју Београд не жели да види у овом моменту. Београду једноставно не одговара, нарочито пред изборе, да Косово показује како има неку значајнију контролу, а нарочито не војну, на границама“.
Дух је пуштен из боце
Изјаве Хашима Тачија се некако по аутоматизму смештају у контекст унутрашње политике, или се објашњавају предизборном реториком која ће се смирити кад се заврше избори. Звучи оптимистички и охрабрујуће, али како се та реторика наставља без прекида, Александар Радић упозорава како је „дух пуштен из боце. Све се више и лакше прича о примени силе у решавању политичких проблема, и мислим да је на жалост на крају чак и могућ реалан сценарио да дође до примене силе“.
Душан Јањић каже да је реч о земљама на Балкану које имају неизвесну будућност, и што је најгоре о тој будућности не одлучују само они него и неки други играчи. „Има ту, дакле, интереса и Турске, Русије, очекивања од Америке, слабости Европске уније. Све се то спетљало у у једно замршено коло, и јако је тешко предвидети ко ће га први размрсити“.
