Прочитај ми чланакДок ће студенти блокирати мостове у Новом Саду, председник Вучић обилази народ и глуми да је стање редовно. Али, криза и даље траје и могла би да је угаси једино процена студената да су захтеви испуњени.
Војин Јовановић, студент Грађевинског факултета у Београду, стајаће ове суботе (1. фебруар) на једном од три новосадска моста, тачно три месеца од погибије под надстрешницом.
Јовановић се нашао међу стотинама београдских студената који су у Нови Сад стигли пешице. Успут су их у низу вароши дочекивали мештани – гомилом хране, аплаузом и сузама.
Негде иза Инђије, после ноћења на тамошњем фудбалском игралишту, овај студент је за DW рекао да колеге и он шетњом показују да њихови захтеви још нису испуњени.
„Пад Владе није био наш захтев“, каже он. Као ни други овде, није импресиониран оставком премијера Милоша Вучевића нити је тема какав потез ће сада повући фактички шеф владајуће партије и државе Александар Вучић.
А пред њиме су три могућа пута. Или ће одабрати новог оданог мандатара и наредити партији да га изабере у парламенту. Или ће изнаћи неку „експертску“, „технократску“ Владу. Или ће се збиља одважити на нове изборе знајући да ће их опозиција бојкотовати.
Како год, јасно је да ни убрзање догађаја ове седмице није умирило бунт и да Србију чека још један дивовски протест, овог пута у Новом Саду где је све и почело.
И где су батинаши из Српске напредне странке – похапшени у међувремену – у ноћи са понедељка на уторак крвнички претукли студенте, што је био директан повод за оставку Вучевића и новосадског градоначелника Милана Ђурића.
Уто је стигао и текст истраживачких новинара КРИК-а у којем се, на основу порука криминалаца, бизнисмена и политичара, открива да је Нови Сад дељен као плен различитих фракција СНС и криминала, а да је изнад свих њих наводно брат председника Андреј Вучић.
Кад су захтеви стварно испуњени?
Вучић има да решава своју квадратуру круга и нема сумње да би највећег бунта против своје власти могли да га ослободе управо студенти – уколико кажу да су захтеви испуњени.
Гледа се управо у Грађевински факултет чији су професори најстручнији да кажу да ли је власт објавила сву документацију о реконструкцији Железничке станице, што је славодобитно – али не по први пут – обећано ове седмице.
Онда би могли да заседају пленуми на факултетима и кажу да ли се блокаде обустављају.
Питање је ко је ту у већем цајтноту. Ако се ствар одигра још у фебруару, студенти би могли да се врате на факултет и не изгубе годину студија. То би погодовало и Вучићу јер би онда без притиска могао да донесе одлуку избори или не.
Студенти све време хоће да „натерају институције да раде свој посао“, подсећа политиколог Младен Мрдаљ. Још се лако може утврдити да ли је објављена документација, али Мрдаљ пита:
„Шта ако правосуђе, на основу те документације, не пресуди и политичком врху који је најодговорнији за корупцију која је довела до трагедије?“
Пресуде би такође могле да се чекају годинама, а толико блокаде универзитета не могу да трају.
Аполитична политика
Питање од милион долара остаје оно које је у једном коментару наговестио и минхенски Зидојче цајтунг. Власт се, наиме, мења на изборима, али у Србији нема фер избора. Док их не буде, Вучић је у седлу без обзира што жртвује пионе.
„У Србији би много тога морало да се промени пре него што дође до било каквих промена“, закључује коментатор Зидојче цајтунга.
Студенти, које делегирају пленуми, за сада избегавају замку да „шире“ захтеве већ се држе четири основна: документација, хапшење насилника, прекидање судских процеса против демонстраната и повећање универзитетског буџета.
Али, одавно је јасно да је бунт прерастао у народни и да је једини захтев заправо демонтажа система који је у Србији усавршила СНС и који води Вучић.
„Дакле, уколико студенти желе да остану политички релевантни, морају почети да се баве политиком“, каже Мрдаљ за DW.
Ако се већ клоне страначке политике – а прилично јасно се ограђују од опозиције – онда би можда могли да се залажу за неки обавезујући референдум, каже Мрдаљ.
У свим тим дешавањима, опозиција се држи по страни. Из њених редова се стидљиво чује захтев да се прво испуне захтеви па да се онда иде на прелазну Владу која би припремила фер изборе.
„Нећемо пристајати на манипулације Александра Вучића и нека козметичка решења, већ ћемо тражити да прелазна влада заиста може да пружи гаранцију да ће се кренути у добром правцу и да ће се кренути у развлашћивање Српске напредне странке“, рекао је раније за DW народни посланик из редова Зелено-левог фронта Радомир Лазовић.
Но ни Лазовић ни остали још немају одговор на питање шта ако студенти процене да су захтеви испуњени и прекину протест? Уз који притисак би онда опозиција могла да тражи прелазну Владу?
Стање редовно?
Том притиску се не могу надати ни из Европске уније. Како је за DW рекао Тонино Пицула, известилац Европског парламента за Србију, међу чланицама ЕУ често нема консензуса па га тако нема ни о дешавањима у Србији.
Пицула ће, додуше, уврстити све у годишњи извештај Европском парламенту где многе посланичке групе осуђују понашање Вучићевих власти и, посебно, насиље према демонстрантима.
„Врло јасно сам казао да нико не може довести у питање уставно право грађана да изражавају своје незадовољство одлукама власти“, рекао је Пицула.
Он ће ускоро пут Србије, а није извесно да ли ће српски званичници хтети да причају са њим.
Али, Вучић хоће да прича са „народом“. Док су се студенти у петак (31. јануар) приближавали Новом Саду, председник Србије Александар Вучић ишао је у „разговоре са грађанима“ у Ћићевцу, Варварину и Трстенику.
Мештанима је обећавао насип код Мораве, реконструкцију школе, геронтодомаћице, накнаде за пропали парадајз…
Вучић се трудио да остави утисак да је стање редовно, али ће, без сумње, слике из Новог Сада још једном показати да није и да се политичка и друштвена криза настављају.
