„Ови момци не могу да издрже наметнути ритам, забринут сам за њих. Чудим се да у Партизану, који је авангарда на овим просторима, не раде никакве анализе које би спречиле да се играчи повређују као на траци“, рекао је доктор Владимир Галетић.

Милосављевићева повреда је трећа у Хумској за свега седам месеци. На крају прошле сезоне су лигаменти страдали Бертансу, у новембру Вестерману, па уз све уважавање лика и дела Душка Вујошевића, овај негативан тренд на прву лопту махом сви повезују с јаким темпом који диктира на тренинзима.

– Изузетно га поштујем као тренера и скаута, али морам да нагласим да сам искрено забринут за момке. Најискреније му саветујем да престане са „убијањем“ играча, очигледно је да они овакав ритам не могу да издрже. Далеко од тога да је кривица само његова, мада је мени невероватно да се у таквом клубу, који је авангарда на овим просторима, не раде никакве анализе које би спречиле овакве немиле сцене – каже Галетић за „Блиц“, један од најцењенијих стручњака из области спортске медицине и дугогодишњи доктор наших репрезентативних селекција.

Где се греши?

– Првенствено у физиологији тренинга. Сувише се форсира брзинска издржљивост, а то резултира оштећењима на скочним зглобовима, коленима и леђима. Не могу да се начудим да се не води рачуна о опоравку. Није суштина да се много и често тренира, него да се израчуна индивидуална способност сваког играча и да се изврши процена могу ли се они уклопити у локомоторни систем целог тима. Ако не могу, а резултати су ето видљиви, морају се издвојити и тренирати по другачијем програму. Погрешно се ради.

Које је решење?

– Искључиво у смањењу оптерећења и опоравку. Рецимо у НБА, у ЦСКА или Макабију опоравак је најбитнији. Користе се каде с ледом, терапеутске масаже, стречинг програми, опуштање. Она теза да се мора тренирати по цео дан одавно не пије воду. Изненађује ме да се то не прати у Партизану, а ефекат је катастрофалан. То што играчи доживе невиђен пад против Бајерна није случајност, верујте. Тешко ми је и да гледам кроз шта пролазе.

Како би требало да изгледа опоравак?

– Први фактор је добар „физиолошки сан“. Играчи морају да заспу у пола 12, да се погасе сва светла и телевизори, а да се пробуде око 7. Организам се само тад опоравља, све остало је „патолошки сан“. Други је исхрана – избацити газиране сокове, слаткише и велике количине меса. Трећи – узимање обичне воде пре, за време и после тренинга. На тајм-аутима видим да је они неконтролисано пију, уместо да је слажу, гутљај по гутљај, као Новак Ђоковић. Тако само шире желудац, а после осете умор у ногама.

У овом случају, у коленима…

– Она трпе највеће оптерећење због биомеханике покрета, скока, доскока, повреде су само финални резултат. У свету се много прича на ову тему, и верујте да ће сва тројица увек имати проблема. Очекује их језив рад. Зато и желим да пошаљем поруку не само Вујошевићу него свим тренерима, у овом послу постоји закон – колико рада – толико и опоравка. То мора схватити што пре, иначе ћемо ускоро причати можда о Богдану Богдановићу – закључио је Галетић.

(Блиц)

Ознаке: Вујошевић, Доктор Галетић, кошарка, Партизан