Поводом конфузије коју државни врх Србије ствара око платформе за Косово и Метохију, политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић каже за Данас да је „медијски разумљиво, али политички погрешно стављати акценат на евентуалне сукобе кабинета председника и премијера, а не на садржај платформе и покушај постизања српског консензуса о КиМ“.

“Суштинско питање да ли Србија може да постигне минимум сагласности о стратегији за КиМ. Грешка је што се у први план износе персонални и страначки односи“, оцењује Вукадиновић.

Главни уредник Нове српске политичке мисли каже да је „тешко рећи да ли су разлике између премијера Дачића и кабинета председника Николића предимензиониране у јавности, мада је готово сигурно да нису измишљене“. Он сматра да је рано за прогнозе да ли ће јавна неслагања у вези с платформом „ескалирати у политички сукоб или ће се задржати на тактичком неслагању“.

Према његовим речима, „за суштину спора кључно је да ли ће се после спровођења такозваних `Боркових споразума` прећи на преговоре `у пакету` или ће се наставити парцијални договори“, што отприлике личи на „сецкање псу репа парче по парче, да би га мање болело“.

„Најважније од свих питања је да ли ће се и како преформулисати у платформи принцип преговора да ништа није договорено док све није договорено. Ако се избегне преговарање „у пакету“, ићи ће се корак по корак до прихватања косовске независности.

Чудно је што приговор ставља Дачић, који се донедавно и сам залагао да се после спровођења „Боркових споразума“ преговара „у пакету“, тј. да „ништа није договорено док није све договорено“. Најзанимљивије је држање Александара Вучића. Он је упадљиво дискретан и са дистанце прати неслагање Николићевог и Дачићевог кабинета, каже Вукадиновић.

На питање да ли Вучићево ћутање можда има везе са спекулацијама да Николић, ипак, има већу подршку у међународној заједници, Вукадиновић одговара да „не зна ко се боље котира и да ли је то разлог, мада је позиција шефа државе значајнија од Вучићеве, чија је „звезда“ у успону и, чини се, веома добро пролази у Вашингтону, Бриселу и Берлину“.

– Вучић се више ограничио на грађење рејтинга на борби против корупције. Он чека исход Николићевих и Дачићевих несугласица, као и последица на унутрашњем и спољно-политичком плану. С друге стране, његова уздржаност је нормална и логична, јер је Николић шеф државе и његов дојучерашњи председник странке, а Дачић формални шеф у влади. Тако се ради свуда у свету, али то не личи ни на Вучића, а ни на српске политичке прилике“, истиче Ђорђе Вукадиновић.

Односи у троуглу Николић-Дачић-Вучић интересују и стране аналитичаре и службе

Прилично је нејасно какав је однос у троуглу Николић-Вучић-Дачић. А тај однос, очигледно, не занима само домаће, него и стране аналитичаре, „профајлере“ и службе.

Очигледно је реч о променљивој косталацији, каже Вукадининовић, јер се до јуче сматрало да је Дачић ближи Николићу, а да се Вучић дистанцира, прекјуче – да су Николић и Вучић нераскидиви тандем и да постоји сукоб на релацији Вучућ-Дачић.

А данас се чини да постоји сукоб између Николића и Дачића, а да је Вучић негде између.

Постоји и четврто мишљење: да је то све игра и покушај спина кроз улоге добрих и лоших полицајаца, а да су односи између све тројице много бољи него што споља изгледају.

Међутим, у Србији слабо успева игра „доброг и лошег полицајца“, јер се наши актери увек „приме“; ако нешто и почне као игра и фингирање – убрзо се претвори у праву разлику и сукоб.

Не мислим да је сукоб тако драматичан као што то изгледа у јавности, али сигурно је да постоји напетост између три најмоћнија човека у држави. Николић је најјачи симболички, Дачић по функцији, а Вучић оперативно – а у последње време и по рејтингу.

Природно је да то производи тензије, али за сада нико не може са сигурношћу рећи да ли ће оне кулминирати за пар недеља, месеци или касније…

А прича око платформе је само један добар лакмус за наслућивање у ком ће правцу „прича“ даље ићи, закључио је Вукадиновић.

(Данас-Факти-НСПМ)

Ознаке: Ђорђе Вукадиновић, Александар Вучић, Ивица Дачић, консезус око КиМ, Космет, Томислав Николић