Прочитај ми чланакНе желимо чекати тренутак када ћемо обележени тракама или жутим звездама ходати улицом као они који су мање вриједни грађани Хрватске. Дајте оној пристојној и разумној Хрватској да дише, да живи и да иде напријед.
После забране концерта Момчила Бајагића Бајаге на Карловачким Данима Пива, реакције групе Хладно пиво, која је одбила да буде замена, па затим опште хистерије и спрдње са овом преглупом одлуком, у Хрватској се дешава и нешто битно: Коначно се неко усудио да проговори о, како су га назвали, „терору бранитеља“, који су и довели до забране „четника Бајаге“ (нит лук јео ни гибаницу мирисао).
Особа која се усудила да ово уради је Сњежана Киринић, а њен коментар објављен на порталу Индеx.хр изазвао је много реакција.
Преносимо га:
„Ако сте ових дана помислили како живите у друштву у којем ограничења везана уз друштвени живот и забаву постављају неки опскурни ликови из прошлих времена, закључак је посве тачан.
У Карловцу ових дана долази до усијања између једне агресивне и гласне скупине, подупрте локалном влашћу и друштва у целости којем је већ преко главе букача и дивљака у чијим главама рат никада не завршава. Повод за дивљаштво овог пута је био наступ Бајаге на карловачким Данима пива.
Најавом да ће Бајага певати на тој манифестацији узбуркале су се поједине удруге „бранитеља“ којима је то била црвена крпа пред очима и повод за нове испаде, иако им само 7 година раније није сметао наступ истог тог извођача.
Подсетимо, удругу може основати сватко с још два истомишљеника и треба имати на уму да такве удруге никако не представљају цијелу друштвену категорију, нити све ратне ветеране. Једнако тако уочљиво је да им не сметају наступи цајки које свирају по разним клубовима, напротив, често ћете их наћи како весело поцупкују управо на таквим мјестима.
Шта се у међувремену у Карловцу променило? Осим исељавања пар хиљада људи којима је дозлогрдило да буду таоци таквих скупина које сматрају да имају право да диригују свима животе, од тога шта људи смеју да раде, слушају, гледају, до тога на чије концерте смеју да иду, све друго је остало исто. Град који изван центра изгледа као зона сумрака, у којем је индустрија сведена на минимум, а друштвени живот се врти у монотонији једних те истих догађања, град незапослених, понижених људи који живе на рубу егзистенције, град који је у прератном добу имао на хиљаде запослених и задовољних људи и у којем је било места за све, данас више не постоји. Ни ратна разарања нису уништила град и његове становнике колико су га разорили неспособни дилетанти који су се довукли из којекаквих гудура, олош који је пре рата уоколо жицао за пиво. Данас су такви у Карловцу (али и у целој Хрватској) нажалост постали стубови друштва.
Сцхwиндт каже да само слободни појединци могу створити слободно друштво, а колико је те слободе остало у Хрватској говори и податак да се у четврт века из државе иселило више од пола милиона људи. Нису се сви иселили зато јер су били незапослени или зато јер им је недостајало средстава за живот. Иселили су јер више нису могли трпети да им бахата, лоповска, дилетантска, ухљебничка руља и шљам с дна каце кроје животе и одређују шта смеју, а шта не смеју.
Дошло је до тога да се људима вири под чаршаве и проверава ко с киме спава, да без партијске чланске картице не могу радити у својој струци, да се покушавају забранити позоришне представе, или одузети права најрањивијим скупинама јер је тамо некој пећинској, окамењеној, необразованој прикази, навиклој да живи у муљу, то једини начин живота који зна.
Друштво које дозволи да му необразована и неписмена руља, која је притом ужасно агресивна, насилна и гласна, одређује животе, осуђено је на пропаст. Последице такве девијације у друштву су већ мерљиве и видљиве, а када дође до самог дна, исти они који су другима хтели прописивати како ће живети, наћи ће се сами на удару.
О лажима којима је Бајага изложен ових дана такође би се дало расправљати. Оптужбе пљуште с разних опскурних портала финансираних сумњивим изворима новца, чему би се стало на крај да институције заиста раде свој посао. Лажи пласиране да обмањују оне који не истражују, не проверавају јесу ли те злонамерне инсинуације тачне или нису, а таквих је пуно. Хистерија се намерно ствара како би се подигле међунационалне тензије и створио што већи раздор између оне пристојне Хрватске и оне која нас све чешће срамоти по светским медијима својим поступцима. Ако неко воли своју домовину, онда неће лагати по судовима, неће красти и пљачкати своју домовину, неће направити ништа чиме би је извргнуо руглу пред цивилизованим и уређеним светом.
Овај текст није написан да би се бранило Бајагу или било кога другог, него да би друштво схватило опасности које се појављују кад нека скупина уцењује читаво друштво прикривајући то заслугама из ратних времена. Хвала сваком бранитељу који је своју младост и здравље жртвовао за све нас, хвала за сваки живот положен у одбрани наших домова и градова, али људи, рат је завршен пре више од две деценије и морамо ићи даље.
Дајте да живимо, да се дружимо, радимо и забављамо без да нам неко нон-стоп стеже омчу око врата и држи на краткој узици прописујући нам како ћемо живети. Схватите да је људима доста, да не могу вечно живети у страху хоће ли некога њихови ставови и мишљења, нешто што желе гледати и слушати, изиритирати у тој мери да ће им се претити смрћу, ликвидацијом породице, батинама, или ускраћивањем основних људских права, зато јер ограничене главе нису способне да живе у друштву међусобне толеранције и уважавања.
Не желимо да чекамо тренутак када ћемо обележени тракама или жутим звездама ходати улицом као они који су мање вредни грађани Хрватске. Дајте оној пристојној и разумној Хрватској да дише, да живи и да иде напред.
Шта ви мислите о овоме?
