Прочитај ми чланак

др ДРАГАН ПЕТРОВИЋ: 24. aприла Дух слободе ће бити (само) одшкринут

0
Фото: Србин.инфо - Ненад Златановић

Фото: Србин.инфо – Ненад Златановић

Нашу земљу и народ већ од почетка јесени, а по неким питањима и пре тога, очекују тешки изазови и бројни проблеми који од раније постоје, а јављаће се и нови, а који ће бити резултат да се прамац националног брода и даље води у погрешном правцу, за већ тешке ране неће бити лека, оне ће се даље гнојити и продубљивати, и свима ће полако и неумитно постати јасно, и поред тотално блокираних медија, и невиђеног спиновања различитих структура, у ком правцу се наставља пут.

Макроеконкомски колапс, последица пре свега погрешног макроекономског модела ће тако засецати дубоко по кориту остатака наше привреде, али и по све сиромашнијим домаћинствима, највећег дела становништва, уз паралелно повећавање националног дуга, распродају преосталих добара, да премијеру и вршиоцима власти ни свакодневни и чак свакоминутни наступи и спиновање рачунајући и ангажовање компрадора неће бити довољни да полако али сигурно и последњи становник у удаљеном засеоку не почне размишљљати да је све ово негде погрешан пут – чак у односу на унисоност медија велика превара и да „је цар го“. Масовна отпуштања, по налогу и надгледању ММФ и оног дела странаца који су стварни господари Србије, а који су нам геополитички најненаклоњенији, иако се државни врх и даље рукује и слика на све четири стране света, предаја и севера Косова, рачунајући распуштање остатака цивилне заштите, покушај интегрисање универзитета, дакле образовања у косовски систем, те појачавање границе ка остатку Србије и самог севера, уз суптилне али очигледне најаве промене статуса Војводине у процесу доношења новог Устава (избацивање практично КиМ из Србије и уставно), само су неки од бројних обавеза владајуће структуре према својим правим спонзорима. Увођење америчке Томпсон листе као суштинског показатеља успешности научних радника у друштвеним наукама, што противречи самој слободи науке у овим областима и што изазива већ сада велике отпоре у њој, довођење НАТО у Србију, миигрантско питање повезано са реадмисијом, само су следећи, већ започети кораци не само постојећих власти, већ практично и свих политичких делатника парламентарних до ових избора, где неку алтернативу нуде само припадници патриотске опозиције.

А патриотска опозиција која већ сада и поред све блокаде медија, спиновања, компрадора, странаца, има на длану, тако близу, али и тако далеко, највећи део популације у Србији који би гласао за њу, због промене, да избегне даљу катаклизму, само што патриотска опозиција ту има велику и разноврсну блокаду: странце овде ангажоване са јаком логистиком, владајуће политичке структуре, компрадоре, део друштвене елите упрегнут у стране интересе и ван додира са пулсом и интересима народа, структуре државе Србије који раде за власт и индиректно странце, а самим тиме не и за (потлачени) народ, тоталну медијску блокаду…Међутим, патриотска опозиција поред набројаних проблема, има и онај са самом собом, да је лоше организована, са мноштвом убачених клипова и у својим точковима, нејединствена, и чак посвађана…

Ипак и поред свих проблема, Вучићев режим неће моћи некажњено да поентира на предстојећим изборима 24 априла, и макар делом не плати данак због катастрофалног вођења земље у протеклим годинама. Неће бити говора о победи као рецимо оној пре две године, у парламент ће уз све препреке и нерегуларности плуралистичке утакмице, ипак ући макар две листе патриотске опозиције: СРС и коалиција ДСС-Двери-заправо Патриотски блок. За приближно толико мандата ће СНС имати мање посланика, остало прогнозирам да ће бити приближно слично, као у претходном сазиву Народне скупштине Србије.

Да су минимум Заветници такође при Патриотском блоку, то би већ била ситуација далеко приближнија по резултатима и оваквих избора, готово нерегуларних због блокаде медија и уплитања бројних структура у изборни систем, – великом незадовољству грађана постојећом власти. То незадовољство грађана заправо није видљиво у медијима, али се осећа у ваздуху и сасвим је логично кастастрофалним стањем у земљи по најважнијим показатељима, од демографске пропасти, до економског краха, социјалних проблема, преко пресецања реалне политике и веза са Србима у региону и помоћи њиховој судбини, пре свега Црној Гори и Републици Српској и многа друга питања.   

dragan petrovic biografija

Шешељ супротно многим анализама, сматрам да је након пресуде у Хагу, добио прилику да покаже своје право лице, а оно уз сва претеривања њему и радикалима својствена, не може пратити ужасну политику СНС, а да при томе не напусти основу било каквог реалног додира са патриотизмом и широким слојевима народа. Стога сматрам да ће Шешељ временом заузимати све опозиционији став према политици будуће владе и чак можда суптилно тражити савезнике управо у осталој патриотској опозицији за преусмеравање пута избављења Српства из понора пропасти која му је намењена, и то не зато што Шешељ воли сарадњу са патриотском опозицијом, већ због императива да се само тако, или макар прекидом сваке варнице и надгорњавања, може нешто постићи у правцу општег интереса.

ДСС и Двери су за сада најозбиљнија препрека режиму и планираном растакању земље, па је посета Санде Рашковић-Ивић Москви и потписивање стратешког споразума са Путиновом странком јасан показатељ озбиљности те политике. Ипак изборна кампања Патриотског блока, указује да се користи само део могућих капацитета, а да се на жалост не истиче толико квалитетна алтернатива постојећем катастрофалном неолибералном моделу, управо рецимо преко изузетно квалитетног макроекономског концепта који је саставио економски тим, пре свега искусни привредник Јово Дробњак и који је по својој есенцији готово подударан радовима осталих водећих српских економиста од Душанића, преко Комазеца, до саме есенције зборника САНУ „Могуће стратегије изласка из кризе“, објављеног 2015 (где сам и сам, поред наведене господе и низа других истакнутих економиста и научних радника био коаутор и близак идејама).

Патриотски блок, а пре свега сами ДСС, утиска сам као изграђенија инфраструкторно странка од Двери које су у полету свакако, не користи довољно разноврсне капацитете са којима располаже у изборној кампањи, али и са овим чиме располаже и дела је то сасвим довољно, да владајућа СНС управо у овој групацији види свог највећег и најљућег противника. Како и не би, када се управо у односу на владајућу политику која вуче земљу у пропаст овде приступа у једној изграђеној алтернативи, по свим кључним потезима власти, од макроекономије (иако се то у кампањи недовоно истиче), социјалне политике, државотворне политике, посебно по питању КиМ, али и других важних питања, гмизања власти ка НАТО и клањања некритичког ка ЕУ, изостанак демографске политике, чији је суноврат последица и претходно набројаних катастрофалних решења за макроекономију и социјална питања пре свега, затим мигрантско питање, однос према свесрпској политици, међународни односи и др.

Заветници су у принципу урадили одличан стратешки потез организовања низа митинга и додира са вишеструко незадовољним народом (то је оно што Патриотски блок у кампањи и иначе слабије чини, да успостави што непосреднији контакт са масама обесправљеног народа, ако су већ медији тотално блокирани, а разноврсне структуре режима и странаца додатно мешетаре и роваре по опозицији) по питању антинато скупова широм Србије. Истина Патриотски блок је дао подршку таквим скуповима по Србији, прикључивши се редовно на пасиван начин са својим одборима, што је леп гест сарадње са Заветницима, која и поред све блискости програма и геополитике ових странака, није крунисана и заједничком листом, што је тежак превид и можда најкрупнији минус до сада патриотске опозиције у целини. Ипак шта је ту је, самосталним изласком на парламентарне изборе 24 априла највише ризикују управо сами Заветници, који имају доминантну улогу омладине и склоност ка јавном наступу, што је право освежење за патриотску опозицију. Склонији сам прогнози да је ближа вероватноћа да Заветници тешко могу прећи цензус у постојећим условима, него да то успеју, али би њихов успех у том правцу, био прави подвиг, заиста био нешто што би требало обрадовати читаву патриотску опозицију у земљи.

Листа Родољубивих која иде на мањинску листу Руске странке, има лепу прилику да добије тог једног посланика, док сматрам да самосталан наступ Српског препорода, или ако буде листе републичке коалиције Глишић-Паровић тешко могу прећи цензус од предвиђених 5 %. Заправо као и у случају да нека од напред наведених листа не пређе тај цензус, највећи део гласова ће се прелити водећој СНС, што је катастрофално за интересе патриотске опозиције, имајући у виду страшну ситуацију која се налази пред нама након избора.

Дакле без обзира на исход избора и разједињеност наступа на њима патриотске опозиције, живот тече и након 24 априла. Улазак очекујем две листе у Народну скупштину Србије из редова патриотске опозиције, извесно смањење броја посланика СНС и крајње непопуларни поступци у економској, социјалној, државној, културној и другој политици будуће владе као обавезу према нама најненаклоњенијим силама, које ови актери на челу са садашњим премијером, морају да испуне да би поново дошли (остали) на власти, са једне стране је ужасно лоше за већ израњавану земљу и народ постоктобарском есенцијом. Са друге стране уз нешто мањи број мандата СНС и улазак за приближно толико макар две листе патриотске опозиције, даће један сасвим нови однос снага, за даљи наставак тешке борбе за опстанак народа и државе која ће следити.

Јер уз сво спиновање и подршку мекоокупационог апарата, прошло је оно време када је садашњи премијер Вучић могао да вуче непопуларне потезе као своју обавезу страном фактору за долазак на власт, а да то уз сво спиновање има врло мале последице на збуњено јавно мњење. Од 24 априла каква таква опозиција патриотска ће се наћи у Народној скупштини, следе и председнички избори у првој половини 2017 године, следиће бројни и све масовнији протести најугроженијег дела популације у земљи (а сви смо на разне начине угрожени таквом политиком у континуитету). Дакле патриотска опозиција ће имати „дах за вратом“ властима и компрадорима уз сво веће разумевање милионских маса, које ће још само једном, и то сада 24 априла расути своје гласове, и у далеко мањој мери, то је сада већ сасвим сигурно, казнити режим изборним резултатима, него што је то требало и могло, уз све отежавајуће факторе којима је патриотска опозиција до сада била и биће и надаље изложена. Ипак и у овако нерегуларним и тешким условима, дух слободе је одшкринут. 

У даљем развоју ситуације само међусобном сарадњом и напрезањем целокупне патриотске опозиције, успостављања њеног што непосреднијег контакта са вишеструко обесправљеним народним масама, уз све блокаде и спиновања, излаз из тунела се указује. Дух слободе ће по свему судећи након 24 априла бити макар одшкринут, иако ће црни облаци над Србијом, због изостанка промене не само постојеће власти, већ и ужансне постоктобарске концепције, и даље остати. Борба се наставља, и у њој је можда пресудно важно да патриотска опозиција у први план стави своју концепцијску блискост која је међусобно уједињује или макар зближава, чини је додатно привлачном народу и поред свих медијских и других блокада. Самим тим свим заједно и оним што власти додатно за странце морају испунити, и носиоце режима тако директно и видљиво излаже као препреку опстанку народа и државе, да ни сво спиновање, компрадори и разноврсне структуре моћи мекоокупационе, неће моћи зауставити неумитне промене набоље, које су тако близу, а опет, бар када је у питању сам 24 април, тако далеко. Или пак, само одгођене у својој потпуности за следећи (изборни?) датум, можда већ онај председнички почетком 2017 године.

А, утисак је, да би Дух слободе био отворен, чини се да је неопходно да и Дух сарадње патриотске опозиције мора бити остварен. И наравно укључивање нових идеја и нових људи у друштвене и политичке токове у земљи. Што више младих и незапослених људи свих узраста извлачити из коцкарница, играоница спортске прогнозе и казина, алкохолизираних кафана, у опозиционе и синдикалне покрете, сутрадан у нове индустријске објекте и јавне радове за препород земље, а не да буду неолиберална колонија јефтине радне снаге и без социјалних услова. А то може само армија људи која зна шта хоће и коју предводи добро организована, међусобно повезана патриотска опозиција и интелигенција, која пре свега мора међусобно добро да сарађује и да комуницира са народом, упркос медијској блокади и компрадорима. А 24 априла треба изађи у што већем броју и постићи што бољи резултат, као важну станицу на том путу оздрављења.

Извор: Србин.инфо