Прочитај ми чланак

др ДРАГАН ПЕТРОВИЋ: Како ће се решити садашњи сукоб са фракцијом у ДСС

0
Фото: Вечерње новости

Фото: Вечерње новости

Јасно је да је садашњи сукоб у врху ДСС, где су са једне стране Младеновић као председник Извршног одбора, Борко Илић и Јованов као подпредседници, а са друге стране углавном остатак ширег врха странке није новијег датума.

Заправо искрено говорећи, и ДСС је без обзира на нешто већу етичку димензију евидентно присутну у њој, ипак део политичког естабилишмента постоктобарског који је показао озбиљне слабости, а пре свега давање често предности личном и групном интересу у односу на државне, професионалне и др. Нарочито је проблематичан период приватизација масовних 2004-2005, када је ДСС био на власти, а и касније је било више пропуста различите врсте. Поред тога странка је прилично скромно била организована, њен рад на терену је слабији био од осталих великих ривала, да не говоримо о одсуству масовности и др.

У том правцу Санда Рашковић – Ивић је за кратко време урадила неколико кључних ствари, о којима јој наравно најважнији медији на територији Србије које надгледају нама најненаклоњеније силе, свакакако неће честитати, па чак ни евидентирати то као добре потезе.

Прво, Санда је кренула у обједињавање патриотске опозиције око најважнијих постулата битних за спас остатака наше земље и народа након примене постоктобарских концепција које надгледају нама најмање наклоњене силе – питања неолибералне економије, закона о раду и социјалних питања, питања Косова и Метохије и других државних, односа према ЕУ и НАТО, блокаде медија. Обједињавање патриотске опозиције као један од кључних пропуста Коштунице, је пресудно важно пошто се само тако нешто може учинити у овако притиснутом од странаца и компрадора полуокупационом стању, а у исто време се може постићи и синергијски ефекат.

Почетак обједињавања заправо своју суштинску перспективу нема толико у уједињењу и повезивању постојећих политичких и друштвених актера у политичкој арени Србије, јер је управо читав постоктобарски систем засниван на избору подобних људи за планове нама најненаклоњенијег дела страног фактора који надгледа земљу, већ заправо за увлачење нових маса аполитизованог становништва, увлачења у политику до сада недовољно ангажованог дела друштвене и привредне елите, који су сви заједно и народне масе и потиснути део друштвене и привредне елите плански аполитизовани и маргинализовани од правих политичких дешавања и политичке и јавне друшвене арене од синтезе меке окупације коју чине нама најненаклоњеније стране силе, «скувани» део политичке елите и компрадорски део друштвене елите који контролише институције система без обзира на резултате избора у Постоктобарској Србији (из простог разлога што су готово сви лидери и утицајни политичари који су у овом периоду долазили до власти претходно мање или више «легли на руду»).

dr dragan petrovicТако и сада нико не треба да се чуди што је Бујошевић генерални директор РТС, што је за шефа располагања средствима за поплаве одређен Благојевић из ЦЕСИД, или што уз сав спиновани ривалитет према жутима, напредњачки врх на кључна места у управи узима управо њихове кадрове (Весић, Мали, Триванка и др.). Јасно је да правила игре свима њима одређују нама Србима најненаклоњеније силе, попут САД или Британије (и у мањој мери Немачка), па да се схвати трагична позиција наше земље и народа и зашто нема промене пропалог у свету неолибералног модела, зашто се усваја антисоцијални закон о раду, некритички пузи ка ЕУ, блокирани су медији (а заклиње у демократију), предаје и север Косова и др.

Други важан стратешки потез Санде је истинска демократизација сопствене странке, сламање окошталих кланова, и увођење директнијег и масовнијег унутарстраначког изборног система, приближавање маси бирача и чланова и рад на омасовљењу странке. Уочи избора на последњој страначкој скупштини, ради очувања снаге странке која се тада објекитвно осула одласка дела окошталог страначког врха, пришло се компромису са Младеновићем да би се придобио цео београдски одбор, а и са Борком Илићем у Новом Саду из истих разлога.

Младеновић је у том правцу добио функцију председника Извршног одбора и то је била цена покушаја да се што шире обједине снаге у ДСС на изборној скупшини где је Санда победила Алигрудића у избору за новог председника странке октобра 2014.

Иако је Санда учинила врло значајне напоре у правцу усмеравања ДСС, а потом и формираног Патриотског блока у геополитичку орбиту која се може сматрати озбиљним темељем супротстављања окупационом моделу који надгледају странци, Младеновић и његово окружење су склонији прагматском вршењу власти и бенефицијама којe из тога долазе, немајући превише слуха за историјски изазов у којем се земља и народ налазе и прекој потреби да се у овако тешким околностима формира трећи, патриотски, и у складу са изазовима тренутка, једини прави народни блок насупрот два лажна која надгледају и усмеравају странци, оличено у актуелном режиму (плави) и жутој опозицији (црвени).

Санда је осудила, за сада вербално, и приватизације и пропусте које је учинила тадашња власт, укључујући и саму ДСС за време пљачкашких приватизација нарочито средином 2000-их. Ближи однос према Русији у једној умереној спољној политици, у односу на потпуну неутралност коју је прокламовао Коштуница и др (наравно тада је и то била у тадашњем контексту међународном од стране ДСС пожељна платформа спољнополитичка) .

У том правцу постало је само питање времена када ће у ДСС доћи до изражаја људи спремни да приме велику политичку и друштвену борбу са режимом и жутом опозицијом у правцу формирања истинског трећег пола, који би у релативно кратком року уз добру инфраструктурну организацију и у спремност на омасовљење себе, али и читавог патриотског блока, могао да постане покретач ширих промена у Србији. Заправо у судару са Младеновићем и његовом групом, то су различите не само страначке, већ и животно филозофске школе.

Младеновић и Илић посматрају политику ситношићарџијски, из сопственог угла и евентуално страначког по питању могућег и опипљивог личног и клановског, максимално стратешки посматрано страначког добитка. Није небитно што се уз сво уважавање према њима тешко може у њиховим биографијама пронаћи дубљи образовни и интелектуални потенцијал: Младеновић је, колико знам безуспешно студирао права, да би напокон изашао са дипломом приватног факултета и чак мастера; Илић је завршио један од приватних факултета такође.

Трагика Србије је да се у новом таласу на њеном челу, али и на истакнутим местима у странкама позиције и опозиције пречесто налазе људи без радних биографија и са изостанком шире образовне едукације каква би била пожељна макар за круг дела водеће политичке елите једне европске земље: превише искуства у прагматској политици, уз притисак нама најненаклоњенијег дела страних сила са свим оним шта то у пракси носи, створило је у прилично окамењеној постоктобарској политичкој елити интересни слој људи, који у свом прагматизму, неретко стављају у први план своје и клановске интересе, а где они шире страначки, да не говоримо о државним и општедруштвеним буду колатерална штета, тешко видљива обичном грађанину и бирачу у блокираним медијима и меком систему окупације који подразумева много што шта.

У том смислу пример случаја једног Милана Лапчевића дипломираног машинског инжењера и магистра машинства са државног универзитета (објективно један од најтежих и нареспектабилнијих факултета), човека који има и радну биографију, који у Нишу напушта место партиципације у власти ради вишег и етичког интереса странке, али и народа и земље у овом тренутку, и са друге стране Младеновића и Илића којима је битнији њихов и клановски опстанак у власти него наведени шири интереси, довољно одсликава пресек судара два приступа у политици који се и кроз промењени ДСС са Сандом, обједињавањем патриотског блока, почиње одвијати у самој Србији, али још није до краја завршен бар што се тиче ширег страначког врха ни у самој странци.

То што је Лапчевић и председник новоформирано спољнополитичког одбора за Русију при ДСС, само зацртава профил новог политчког опредељења и етичког делања из окружења председнице Санде Рашковић-Ивић.

Наставиће се

Извор: Србин.инфо

18 коментара “др ДРАГАН ПЕТРОВИЋ: Како ће се решити садашњи сукоб са фракцијом у ДСС

  1. E. Lirsch каже:

    Kad je Kostunica poceo da se domundjava sa Vucicem oko „podele“ vlasti predvideo sam da nece preci cenzus sto mu se i dogodilo. Ali za karijeriste i vlast u Beogradu je vec neka vlast pa zato i oce da „vladaju“. I tad sam jos nesto prozborio. Buducnost DSS moze samo da se obezbedi ako se „utope“ u neku drugu partiju, stranku. Sami su nista a postace jos manje. Aferim.

  2. Igor каже:

    …a mozda su i jedna i druga frakcija nepotrebne Srbiji, zasto ovolika uka i buka oko stranke koja ni cenzus nije presla, sta je to dss dobro doneo Srbiji-nista, a spisak stetnih delovanja je podugacak, bili su podobni svi za uvodjene “demokratije“ u Srbiju, ta prica je raskrinkana i njima svima ostaje da se sklone na djubriste istorije…

    1. AlekS каже:

      Ima li Srbija i jednu stranku koja joj je donela bilo šta dobro ? Mislim da odgovor svi znamo. Svi koji su vladali Srbijom od 45-te na ovamo. Da da ne pomenem ime najzaslužnijeg, valjda ga se svi dobro sećamo. Ovi danas su u većini čeda njegovih sledbenika.

    2. DeckoPoluNeverovatan каже:

      niko kao dos nije unistio ovu zemlju…. uostalom finansirao vas soros, a sad kupio pola zemlje. o cemu vi vise pricate…..

  3. Фрост каже:

    Господин Петровић користи сву “дубину образовног и интелектуалног потенцијала“ и свесно и са намером потпуно изокреће истину, придружујући се у том послу обмањивања “најважнијим медијима на територији Србије које надгледају нама најненаклоњеније силе“.

    Зарад пружања информација оном делу јавности који је још увек заинтересован и прати збивања у оквиру ДСС, а из угла који се не може видети из медија, част понеким изузецима, осврнућу се на неке од најбитнијих ставки.

    Прво, оптуживати ДСС за “давање често предности личном и групном интересу у односу на државне“, и то без икаквих ваљаних аргумената, је заиста нечувено прочитати из пера некога ко се бави научноистраживачким радом из области политике, посебно ако се узме у обзир да је странка под вођством Војислава Коштунице, осведочено, државни интерес увек стављала изнад свих осталих, јер да је другачије сада свакако не би била ти где јесте, већ би причала добро познату причу која пије воду код већине бирача данас и уживала би у плодовима власти не марећи за државу и народ.

    Друго, “обједињавање патриотске опозиције“ не може се окарактерисати као добар потез Санде Рашковић Ивић, јер је у ту причу ушла потпуно неискрено, што се најбоље огледа кроз једну просту чињеницу, а то је да је госпођа Ивић не тако давно пропустила да пружи подршку покрету Двери у најважнијем моменту у последње време када је реч о опозиционом деловању (или деловању патриотског блока), тј. онда када су испред зграде Владе Србије организовали протест против актуелног режима. Правог објашњења нема са њене стране, постоје само лоши изговори.

    Треће, волео бих да знам како је то госпођа Ивић суштински демократизовала странку, увела директнији и масовнији унутарстраначки изборни систем, када знамо да кровни акт странке, њен Статут, није промењен, иако је током кампање за октобарску скупштину странке не само најавила већ и обећала да ће се то догодити у најкраћем року.

    Четврто, аутор текста наводи да се “пришло компромису са Младеновићем и Илићем да би се придобили њихови градски одбори у целости“. Видите, па за разлику од госпође Ивић, испоставиће се, Младеновић и Илић су бар имали искрен и отворен приступ у тој причи, јер она је могла и тада да нагласи да има став да из обе градске владе треба изаћи, а не да их искористи, обезбеди себи тријумф, па сачува то за касније, свесна да ће се тако потенцијално десити нова подела и цепање ионако озбиљно ослабљене странке. То око изласка и неизласка из власти сада је лажно представљено као главна тачка трвења око које се споре две стране и где се ова друга на челу са Младеновићем озбиљно дискредитује и назива “фотељашком“ без икаквог упоришта у чињеницама. Елем, реалност је заправо сасвим другачија и огледа се у томе да струја окупљена око Санде Рашковић Ивић (Урош Јанковић и друштво) жели да искористи тај моменат и заузме места, тј. функције које тренутно заузимају тзв. “фотељаши“ и потпуно их елиминише из страначког руководства, па и страначког живота. У том смислу, апсолутно је нужно изнети податак да нити један орган у ДСС (осим Председника странке) није подржао став да треба изаћи из локалне власти у Београду. Према томе, излишно је писати даље о томе. Све је јасно као дан. Дакле, “сјаши Курта да узјаше Мурта“.

    Пето, господин Ђорђевић очевидно има неки само њему схватљив проблем са приватним универзитетима, што ме подсети на оно накарадно веровање “нисам платио за знање, дакле вредим“.

    Мање или више, имало би се ту још пуно тога додати, али да не дужим. И из наведеног се лако може увидети да је аутор само један од оних који се придружује лажима и обманама, тобоже под велом искрене бриге и подршке јачању патриотских снага и општем отпору империји, али заправо наносећи штету јединој државотворној странци у Србији.

    1. AlekS каже:

      „…У том смислу, апсолутно је нужно изнети податак да нити један орган у ДСС (осим Председника странке) није подржао став да треба изаћи из локалне власти у Београду. Према томе, излишно је писати даље о томе. Све је јасно као дан. Дакле, “сјаши Курта да узјаше Мурта“….

      Kažete, ni jedan organ nije za izlazak iz lokalne vlasti. Niste samo naveli, koliki je brojčani odnos vas u ORGANIMA prema ostalim članovima stranke, koji JESU ZA IZLAZAK. Ili mislite da je vama, ORGANIMA, Bogom dato pravo da odlučujete u ime celog članstva.

    2. Фрост каже:

      Поштовани АлекС, нисам члан ни једног органа странке, али јесам обичан члан који је добро информисан. Знате, обични чланови делегирају и бирају оне који их заступају у различитим органима, било централним, било локалним. Према томе, они на тај начин посредно и одлучују уласку или изласку из власти. У овом случају надлежан је искључиво Градски одбор, али свеједно ни један други локални, нити централни орган није покренуо иницијативу за променом садашњег стања. Да ли вам то говори нешто о целој овој ситуацији. Верујте ми, знам, све што је по среди јесте то да се елиминише једна група људи да би друга заузела њихове функције и позиције. Ништа друго.

    3. Sebastijan Flora каже:

      „Iz navedenog se lako može videti“ da, poštovani gospodine, gorke suze lijete što će Mladenović i Ilić, koji,“bar, imaju iskren i otvoren pristup“ pri neizlaženju iz Vučićeve izdajničke vlasti, koja našu državu vodi u sigurnu propast, biti (opravdano) isterani iz DSS!

    4. Фрост каже:

      Нема проблема, поновићу, у ДСС су сви они који би требало да се питају, тј одлучују око те градске власти за ОСТАНАК у оквиру исте. Проверљиво апсолутно. Да ли сви они, по вама, треба да буду “истерани“? Уосталом, Санда Рашковић Ивић није странка. Странка су сви њени чланови. Дакле, немате аргументе, причате глупости.

  4. moma каже:

    Поштовани Петровићу, ваш чланак обилује са доста добрих чињеница и наравно позитивних елемената. Оно што није потпуно, а тешко да може и бити, је убеђење да се реформама прилази озбиљно и на бази позитивних анализа система као и стратешких опредељења. Мора се признати да ОБЕЋАЊА има сувише из свих партија, али је чињеница да нико није донео јасну економску опредељеност ове државе. Све су памфлети које смо до сада слушали, али овој земљи не треба пре-хвале, пре-амбиција, пре-патриотизма….. Њој треба здрав програм, не једног препотентног и преамбициозног квазиполитичара, већ здравих мозгова који знају како се може, не само изаћи из кризе, већ како ући перспективну обнову. Увек сам говорио да једна ласта не чини пролеће па ни једна глава перспективу земље. Ви се борите за неке бомбасте називе који ама баш ништа не значе ако је запостављена анализа свега и свачега. Овом народу не треба много: здрава економија, здраво право, здрави прописи и ПОШТОВАЊЕ свега онога што се одреди. Изборни памфлети су отров који је препловио Атлантик и преплавио Европу са бомбастим изразима које не разуме ни један полуписмени ни неписмени човек са којима се највише манипулише. Основа свега је променити ово шугаво судство, донети здраве (непартијске) законе и судити свакоме ко не испуњава прописе и обећања која је дао.
    Верујем да Санда има бар онолико квалитета колико није учествовала у прљавом досадашњем раду, али ако има закона и примене онда је то сигурније.

  5. Владимир каже:

    Бла, бла трућ… Др. Драгане, користите своје вијуге за нешто конкретно…

Коментари су затворени.