Прочитај ми чланак

ДР ДРАГАН ПЕТРОВИЋ: Москва на потезу или „нулти исход“ на истоку Украјине

0

ukrajina rat rusevine 7

Каква је сада ситуација на истоку Украјине и везано за украјинску кризу уопште. Какав је положај Новорусије и на Југоистоку у целини.

Посматрано чисто војно, пролећна побуна на Југоистоку, је у самој источној Украјини попримила оружани карактер још негде почетком априла, да би се потом омасовила и од герилских групица прерасла у организоване војне јединице, које је њихов главнокомандујући Срелков врло умешно водио. Фактички, украјинска армија и друге прокијевске јединице (плаћеничке, тајкунске и сл), иако је ангажовала све веће и веће, и напосле, готово своје максималне ефективе, уз несразмерну премоћ у техници (оклопне снаге, авијација, хеликоптери, лансирни системи, вишецевни бацачи и др.), није успела практично да однесе ни једну опипљиву победу над проруским снагама све до данас, а у исто време је неселективном употребом оружја тешког калибра, авијације по насељеним подручјима, учинила несумњиве ратне злочине, убиства цивила и масовна разарања инфраструктуре, да не говоримо о прогонима и убијањима новинара, рањавању и убијању деце и сл.

Режим у Кијеву је деловао крајње недемократски, он уопште није ни покушао да преговара са очигледно већинском тежњом на Југоистоку, а свакако на истоку Украјине за федерализацијом и бар аутономијом. Напротив, увлачењем припадника Десног сектора и крајње деснице, заправо добрим делом неофашиста у тзв. Националну гарду, са плаћеничким армијама тајкуна, и остацима армије, разговарало се са незадовољним народом искључиво оружјем и несумњивим злочинима. На све ово амерички медији, као и они у свету под њиховим утицајем су најблаже речено неадекватно и навијачки реаговали, изгублили добрим делом (додатно) свој кредибилитет, а то се у много мањој мери, односи и на већину медија у ЕУ, који су ипак показали знатно већи професионализам и етичку слободу и по овом питању.

Проруске снаге у ДНР и ЛНР су дакле посматрано са ове ретроспективе, успеле у највећем да остваре могуће циљеве, а то је ослобођење своје територије, и вишемесечна одбрана у односу на далеко боље наоружаног, бројнијег и логистички снажнијег противника, који је фактички представљао читаву украјинску државу, са подршком која је она по овом питању добијала од САД и неких других западних земаља. До сада се у редовима проруских оружаних снага сигурно ангажовало и до 20 000 људи (сада их има између 12 и 14 000, а један број је у међувремену погинуо, рањен, заробљен или се повукао), што можда за око седам милиона становника ЛНР и ДНР није превише, али не треба заборавити и да из читаве преостале готово 40 милионске Украјине режим није могао да мобилише више од 50-ак хиљада десносектороваца, украјинских и страних плаћеника, специјалаца и војника који су пристали да дођу на фронт (или на то натерани).

Становништво уопште у Украјини бедно живи и у највећем се држи по страни од „високе политике“. Чини се да су и Американци успели да увуку у политику Мајдана само најектремније групе задојених деснучара са запада, и наравно бројне активисте заврбоване материјално. Чини се да је на Југоистоку, где је идентитет проруски снажан, изостала слична дубинска сарадња и рад, што смо могли по ефектима да видимо у пракси Мајдана јесен-зима и спонтаног, али изгледа пре свега самоорганизованог Антимајдана пролећа ове године. Једном речју има се утисак да је иза Мајдана и пуча у Кијеву и на западу земље стајао дугорочан рад и огромна уложена средства пре свега САД, али и неких других центара моћи са запада. Са друге стране, упркос у старту проруским осећањима широких маса Југоистока, што смо могли најбоље да видимо по масовности демонстрација и протеста овде у периоду март-април (до погрома у Одеси и подизања нивоа репресије кијевских власти), дакле да та потенцијална енергија из више разлога за сада није довољно искоришћена за Новорусију.

Како било да било, Стрелков се и после више месеци успешног одолевања, суочио са чињеницом да има и даље далеко мање средстава и ресурса (бораца, посебно наоружања и опреме) од кијевских снага и да му је боље да се повуче у густо насељене области агломерација Донбаса, од Доњецка, па практично све до Луганска, и да би ту имао далеко веће шансе да пружи успешан одбрамбени рат, него да задржи постојеће ефективе разбацаним и ризикује парцијална опкољавања и уништења. Једном речју, нико озбиљан и не може да разматра да би се нека побуна могла претворити у тако успешну и посебно не њено претварање у тако снажну самониклу армију, која би могла у дужем временском периоду да одолева налетима државне армије и других снага једне ипак како-тако организоване и велике државе као што је Украјина, која очигледно у том правцу прима и очигледну и свестрану помоћ од САД и неких других западних земаља.

Долазак бораца из Славjанска у Доњецк

Долазак бораца из Славjанска у Доњецк

Поред свега тога, ополченици уколико избегну покушај кијевских трупа да заузму преостале граничне прелазе према Русији које ЛНР и ДНР још контролишу, потом избегну физичко раздвајање Донбаске и Луганске агломерације, где је посебно значајан простор Карловке и Оленивка, могу још врло дуго да успешно одолевају и чак да у даљем развоју ситуације рачунају потенцијално и на боље опције. У случају Славајанска и Краматорска велики хендикеп је био структура терена, и чињеница да су хунтине трупе преузеле брдо Карачун одакле су као на длану могле да бомбардују даноноћно положаје ополоченика. Овде није такав случај и чак и када би прокијевске снаге заузеле Карловку и Оленивку, па чак и узвишење Саур Могли, што би било само по себи лоше, јер би раздвојило Доњецку и Луганску агломерацију, захваљујући постојању низа река на западу и југу они би рушењем мостова могли спречили прилаз ка Доњецку са те стране. У овом тренутку, неизвесна је још позиција Лисичника, јер се ово подручје још једино на северу налази у ризичној зони опкољавања, па би евентуално и његовим напуштањем проруске снаге се нашле у могућности компактне одбране широке агломерације, која је и најнасељенија на постсовјетском простору и стратешки погодне за дужу одбрану.

Јер ако је прокијевским снагама требало око два и по месеца да заузму истурени Славјанск, где су се тек формирали први облици одреда ополеченика, са додатним хендикепом по питању губитка брда Карачун, то се у овом случају чини да је одбрана Доњецка и Луганска за проруске снаге далеко погоднија. Што је посебно важно у питању Славајанска и Краматорска није могла да делује на таквој удаљености (реч је у техничком смислу) руска ПВО, укључујући и модел С 400. Напротив по питању Доњецке и Луганске агломерације она је технички потпуно применљива. У исто време на свега седамдесетак километара од руске границе агломерација Доњецка, да не говоримо о Луганску се може снабдевати, пребацивати рањеници, добровољци и остало.

Дакле то је што се тиче у основним цртама војно-техничких могућности за даљу одбрану ЛНР и ДНР. Најважније питање које је остало је политичко. Без сумње да огромном већином становништво ових простора подржава федерализацију, добијање неке аутономије и чак вероватно и већина сепаратизам у односу на садашње кијевске власти и поред међусобних разлика по више тактичких и персоналних питања. Долазак Стрелкова у Доњецк ће ојачати командну структуру оружаних снага. Ако постоје одређене струје и разлике у руководствима политичких структура Новорусије оне се не односе на консензуалну спремност на даљу борбу за опстанак у односу на војну агресију прокијевских снага.

Међутим највећа неизвесност постоји око нивоа спремности и докле би она могла да иде -званичне Русије да помаже опстанак ЛНР и ДНР. На ту тему која последњих седмица посебно изазива недоумицу код стручњака, а изгледа зебњу код становништва побуњених области, али и читавог Југоистока, тешко је у овом тренутку директно и са сигурношћу одговорити. Оно што видимо голим оком, а и мало дубље, је последњих месец-два углавном узмицање званичне Москве, али увек остављамо резерву, што је и разумљиво, да не можемо видети све, и да постоје скривене дипломатске и војне игре, које не можете сагледати одмах, а ни до краја. У том правцу у овом чланку изоставићу своје виђење тог питања које је искрено још недоречено, али ћу само приметити, да се сада пружа могућност Русији да кључно помогне Новорусији, односно да неће преостати још превише простора да се ефекти односа Москве према том питању у будућности и даље релативизирају и чека дужи временски период за њихово сагледавање.

Кликни на слику да је увећаш

Кликни на слику да је увећаш

Ако би се могло постићи чак и то да дође до споразума, и да ЛНР и ДНР добију могућност свог рецимо федеративног бивствовања у Украјини и за то добиле гаранције, као и за ванблоковски статус земље, то би свакако био успех за руску дипломатију која месецима тражи са Кијевом и западним силама компромис, и да би то било нешто што би морало натерати вођство Новорусије да прихвати. Наиме почетни захтеви Москве су се односили на читав простор Југоистока као федеративну јединицу, дакле приближно и за Харковску, Одеску, Дњепропетровску, Херсонску, Николајевску и Запоршку област. Сада се чини да би се прихватила и могућност да ове области добију већу самоуправу и право коришћења и руског језика (што су до фебруара ове године, што се тиче руског језика и имали), а нема сумње да Партија региона и Компартија овде имају и даље огромну већину бирачког тела уз себе.

За ЛНР и ДНР, ако Русија издејствује федеративан статус, паралелно са овим напред решењем минималне аутономије за остале области Југоистока (заправо персоналне аутономије) то би био достојан резултат, дакле вероватно минимум-минимума да се постигне компромис и престане са разарањима. Отуда да свакако Русија треба да настави да ради у том правцу, и да је ангажовање Медвешчука, као умереног политичара проруског опредељења и бившег шефа кабинета председника Кучме одличан потез, као што је то и ангажовање Царјова, професионалног политичара од највећег утицаја у односу на остале политичаре Новорусије.

Уколико би се искористило актуелно стање са Партијом региона и Компартијом, које су заоштриле свој однос максимално према режиму и које имају пресудан утицај на Југоистоку (ван ДНР и ЛНР), могао би се потражити компромис, који очигледно минира америчка политика, што се види у вези њеног конфротирања са ставовима по том питању дипломатија Немачке, Француске, Италије и др. Дакле, руска дипломатија по том питању постиже несумњиве успехе, јер је добрим делом изоловала Вашингтон и јастребове (Лондон уз евентуално Пољску и балтичке републике), али је питање свих питања да се сада очигледно поколебаном становништву и структурама Новорусије да извесна подршка и несумњива помоћ. Јер изгледа да ништа тако не деморалише већ напаћене вишемилионске масе Донбаска и Луганске области, као што је то рецимо несметано бомбардовање украјинске авијације по цивилним квартовима Луганска претходна два дана, само неких тридестак километара од границе са Русијом, одакле њени ПВО системи без икаквих техничких тешкоћа могу да одржавају контролу неба. Јер у рату, као и у миру постоје симболи, сукоби симбола, порука. Те поруке путем медија стижу и даље, широм оног дела човечанства које даје отпор примени неолиберализма, који све више дели свет, и сваку земљу и друштво у њој на све мањи број јако богатих и све шире слојеве становништва које је обесправљено и све сиромашније.

Русија је у таквом свету последњих година, вероватно и због недостатака других већих сила које би се томе супротставиле или понудиле бољитак, постала све више земља ка којој су уперене очи у потрази за алтернативом. И има се утисак, оно што могу видети преко медија последњих недеља са истока Украјине укључујући и сцене бомбардовања цивила у Луганску, и прављење сабирних логора око Славјанска и реакцију званичне Москве на све то -не може уливати посебно поверења антиглобалистичким снагама не можда толико у руску спремност да се дефинише таква алтернатива, колико у доследности да се истраје у борби за тако нешто.

У том правцу сви очекују даљи расплет ситуације у украјинској кризи где би се најзад могла сагледати московска политика у целини, или макар у највећем, јер до сада Путин није деловао као неко ко ће оставити огромну енергију и народ Југоистока, посебно Донбаса и Луганска на нултом исходу. И ту Путина и став руске владајуће елите до сада треба разумети, али само делом: јер једно је ући са војском у другу суседну земљу, макар у њој и дотично руководство сасвим сумњивог легитимитета масакрирало ваше сународнике, а сасвим друга ствар, оно што се подразумева, да ћете свим другим могућим средствима деловати да се тај геноцид у покушају прекине и помоћи том становништву и регији да дође до неког прихватљивог компромиса и мира, као и даљег опстанка на њиховим огњиштима.

(Србин.инфо; Српска акција)

51 коментара “ДР ДРАГАН ПЕТРОВИЋ: Москва на потезу или „нулти исход“ на истоку Украјине

  1. возач каже:

    Пре ратних сукоба сам игром случаја прошао западном Украјином аутомобилом до Кијева. У источну Украјину нисам ишао. Могао сам да видим колико је Украјина сиромашна упропашћена и опљачкана. Они каскају за овако разореном Србијом макар педесет година…. тамо пријатељу нема трактора (видео сам само три,остало су запрежна кола).Трактори немају гуме него неке жичане точкове??? Поред пута се продају боровнице на канту(џабе). Возе се неке прерађене Ладе….. сиротиња.

    Кијев је нормалан град али је мени најзанимљивије било што је у њему најпопуларнији ресторан који се зове „МАФИЈА“.
    Мора се прво отићи у Украјину да би се писало о њој.

  2. Виде Даничић каже:

    Дуго и упорно сам веровао, каткада и против логике, да је Путин Божје решење за Русију, цео свет, па и за Србе и Србију. И био сам свестан да немам довољно разлога за толику наду, али и да немам алтернативу. И нисам хтео ни да претпоставим да ће Путин доћи у ситуацију да чини исте грешке као и србски политичари пред агресијом САД-истичког ционизма.

    На моју велику жалост – више немам упоришта за такво надање! Ова и неке друге најсвежије анализе је коначно разоружала моју заблуду и моје надање у путиновску Русију као заштитницу Србије. И обесхрабрила ме до краја. Не знам сада уопште да ли ми Срби можемо у било шта да се надамо. Јер ако Руси из Нове Русије немају заштиту Путина и Русије – не можемо је ни ми више имати…

    Онда нам преостаје само јевроунијаћење под острвљеним неодосманлијама којему се не можемо одупрети и које ће поништити и Србију као државу и Србе као народ…

    Боже, помози нама грешнима!

    1. Galina каже:

      Pa nemojte citati te „analize“ kojima je ako ne iskljucivi cilj, no svakako realno dejstvo, upravo da izazovu ovakvo psiholosko dejstvo. Ili i vi njih analizirajte pa cete uvideti da su bazirane na „rekla-kazala“, da su u najboljem slucaju nagadjanja, a jos cesce nagvazdanja. Prisetite se da smo u informacionom ratu gde se plasira svaka laz, obmana, podmetacina i prevara. Malodusnost, neverica, strah, sumnja, defetizam, panika — to je cilj neprijatelja. Ako ovoj propagandi podlezemo a da fijuk metka cujemo samo na „youtube“ videu, gde smo i ko smo onda? Treba barem malo vere, i vise strpljenja i molitve. Ne mozemo se pretvarati da je nama teze nego braci u Ukrajini. Racunajmo ovo samo u (malo) iskusenje koje je tu da mu se odupremo. A na visem planu, znamo, bez iskusenja nema ni spasenja.Svako dobro.

    2. Komentator Komentator каже:

      Putina joj zao, Novoruslandiju je prodao. – Jos neki dan pa ce Putonja da zvekne u prasinu. Srusice ga njegovi. Vec se suska. Rusija je Evropa a ne nekakva Azija. I to ce da i da bude.

    3. Rhetorius каже:

      Не примаш га већ више дана па си се погубио у својим фантазијама?

    4. Komentator Komentator каже:

      a ti se uvlacis ovoj Galini. Jel ona neki ruski funkcioner spijun u Sjerviji, radi za interese Putastog? Mozda ti da neku nagradu ako budes dovoljno dugo obletao oko nje i serendao.

    5. Perun каже:

      Ti imas veoma jako opravdanje za tvoje ponasanje,
      takav si rodjen.
      Blago TEBI, niko ne može da te zeza u ZDRAV mozak!

    6. Perun каже:

      Ono što ne znaš ne izmišljaj svojim malim vrapčijim mozgom

      i ne širi svojim velikim PUŠAČKIM ustima!

    7. Komentator Komentator каже:

      Shushka Seshushka, Putina ceka pushka, putji tje mu njuska! – Ode Putoglavi u istoriju, Rusija postaje evropska zemlja, clanica EU.

    8. Galina каже:

      puklo je tebi u glavi davno

    9. Vojvoda Momcilo каже:

      Opet ti se podigla temperatura….nego trci Fratru nek ti KURCEM skida vatru….tako si navikao katolice.

    10. Виде Даничић каже:

      Ех, да је среће – а тешко да ће је бити – да су моје сумње потпуно неоправдане и да ни у чему нисам у праву – посуо бих се пеплом и признао бих и да сам био малодушан, па и кукавица…
      А за савет да не читам анализе – нисам сигуран да сте у праву. Па, ипак, реч је о анализама које пишу експерти и честити људи са политичким ставовима који су добронамерни и засновани на чињеницама. Нешто, ипак, није у реду, али ја више не знам шта и то ме веома брине и плаши и слутим најгоре, не само Малорусију и Русију, него и по Србију и цео свет.
      Бојим се, нажалост, да је брат Путин пропустио прилику да благовремено заштити и целу Малорусију од САД-истичке окупације, већински део етничких Украјинаца који знају да су генетски Руси и Руски народ у Малорусији. Тамо се врши масакр цивила и деце. Неко у Русији није извршио обећања о заштити Руса изван Русије, да не говоримо о осталом. Па, они су сачекали да запад на челу са САД и ЕУ изврши интернационализацију политичког и ратног питања Малорусије, а на примеру Србије доказано је да је то катастрофална грешка!
      А мировањем Русије може доћи у питање проглашење република у Доњецку и Луганску и опстанак Руса у целој Украјини. Па западни пси рата су спремни на ђаволско зло кад се острве на један народ и његову државу.
      Ја сам веома ценио брата Путина и још му одајем признање за све што је учинио и за Русију и за Србију, међутим ја првенствено верујем у народ руски и србски, а политичаре ценим према текућим доприносима и интересима државе и нације…

    11. Galina каже:

      …“САД-истичка окупација“ — e bravo za ovo!

  3. Драган Петровић каже:

    Хвала ти Драгане, твоја појашњења данас са терена ће ми много значити да и ја боље сагледам неке цаке, које сам само наслућивао. Јасно је да Русија званична игра добро, мада се нама некад чини да има и пропуста, а свакако да их ту и тамо има, али да није лако са таквим једним притиском и непопустљивошћу људи који су пучем дошли на власт у Кијеву, и америчког мешања које додатно компликује ситуацију. Желим ти све најбоље, много људи ће се обрадовати у Београду и Србији кад те поново видимо.

    1. Драган Петровић каже:

      пс. Иначе ово је Драган Станојевић, изузетно храбар човек који је задњих месеци прошао такве ствари тамо, да се о томе може написати један авантуристички и стресни роман. Честитке још једном, овде си имао простор од Златановића и уредништва и писано је тада о теби овде кад ти је живот био на коцки. Најсрдачније!!

    2. Sinisa каже:

      Svaka cast na hrabrosti! Da li im treba hirurga tamo?
      I jos pitanje: zasto Rusija ne uvede humanitarno zonu zabranjenog leta na 100 km od svoje granice? kako su to mogli SAD gde su zeleli?

    3. Драган Петровић каже:

      Синиша управо се ту делом састоји моје питање-критика званичне Русије, ако не морају да прогласе зону забрањеног лета, могли би да користе своје моћне ПВО системе са своје територије и да покрију ову зону од око 70 км уз границу, или чак да то и не кађжу већ повремено оборе одатле неки авион који бомбардује цивиле. Што се тиче г. Станојевића, за њега је Десни сектор био расписао потерницу и велике паре ко га ухвати или убије и једва се извукао жив из Кијева који је тада био заузет (јануар-фебруар). Г Станојевић је председник српске дијаспоре на простору постсовјетском и угледан привредник, који годинама помаже патриотске српске снаге у свету, а за ову потерницу за њим Десног сектора иницијативу су дале шиптарске екстремистичке организације.

    4. Dragan каже:

      Хвала имењаче за лепе речи и подржку и хвала свима који су подржавали и пратили!! Велики позз за све!!

  4. Драган Петровић каже:

    Захваљујем се већини читалаца који су спремни на макар покушај рационалног приступа и анализи овог великог проблема са даљим развојем украјинске кризе и сукоба у њој. Морам да признам да ми је са друге стране врло непријатно када један део читалаца сматра да треба имати пангеричан однос према Путину и званичној Москви, а један део их, свакако без разлога етикетира за издају. Прихватам у старту да и услед све стручности и обавештености не могу да имам коначну спознају чак ни о укупној политици званичне Москве, већ да видим само обрисе, и то сам признао у самом тексту. Ипак и на основу ових до садашњих сазнања, сигуран сам да Русија изузетно помаже исток и да ће се то наставити, али сам се само запитао да ли је то довољно у односу на околности, и да ли би можда се могло очекивати рецимо да се нешто поради по питању, а за то постоје техничке могућности, затварања макар дела неба изнад најближег граничног појаса са С 400 и остало, када су у питању ваздушна бомбардовања цивила, уништење водоснабдевања и сл, што ради украјинска страна у задњих неколико дана – Луганск и сл. Своје анализе доживљавам као подстицај за дискусију, а никако као неке коначне истине и сазнања. Са друге стране одбијам могућност, што очигледно погрешно Галина и слични од мене очекују, да будем пропагандиста једне стране (руске), а искрено да кажем такав однос се и негативно враћа сваком. Покушај аргументоване расправе и анализе у тражењу одговора на питања, је ближи менталитету савременог човека, и колико видим Путин, кога изузетно уважавам и имам симпатија према њему, такође у свом опхођењу са јавношћу примењује. Да не спомињем да и због природе свог посла, а и практично сам усмерен на коректност и одржавање односа и са украјинском страном, коју свакако треба уважавати, без обзира што су након пуча и прилично недемократским средствима сада тамо на власти снаге које немају превише додира са демократијом и легализмом, а акцијом на истоку се делегитимирају посебно злочинима према цивилима и неспремношћу да се озбиљним преговорима и компромисом превлада постојеће стање.

    1. fićo каже:

      Preporučujem svima prevod teksta „Новороссия и страх имущего класса“ od Igora Bojkova koji je danas postavljen na standard.rs ako već niste pročitali.Pred tim argumentima se ostaje bez komentara.

    2. Врање каже:

      https://www.youtube.com/watch?v=bLsbysU0XLA

      Ево шта се дешава, консолидују се Руси…

    3. Galina каже:

      VI ste me vrlo neprijatno iznenadili — reci „практично сам усмерен на коректност и одржавање односа и са украјинском страном, коју свакако треба уважавати“ je daleko vise nego sto to zahteva analiticka objektivnost. Ako mozete „uvazavati“ vlast koja je poziciju zauzela pocinivsi masovna ubistva u Kijevu, a zatim omogucila, podstrekivala i direktno ucestvovala u monstruozinim zlocinima nad civilima (Odesa, na primer), a sve to u ociglednoj sprezi sa stranim (USA) planetarnim sejacima smrti, onda vi, eo ipso, „uvazavate“ i njihova dela. Dalje, nazivati udruzeni zlocin kijevske hunte protiv civilnog stanovnistva „prilicno nedemokratskim sredstvima“ bi bilo prihvatljivo kao primer cinizma, inace je umanjivanje kriminalne uloge vlasti. (Samo usput, izgleda da je autor vernik u absolutno dobro demokratije, zaboravljajuci da je i Hitler bio demokratski izabran. Da li je za autora prihvatljiv diktator koji radi u interesu svog naroda i drzave? Ili je i jedno i drugo samo propagandisticka labela?) Prethodni stavovi autora, hteo on to ili ne, na kraju stavljaju na *jednu* stranu, i u ovom slucaju to sigurno nije ruska, nego strana zlocina, povampirenog starog ukro-nacizma i njegove nove americko-tajkunske verzije (olicene u vladavini najbrutalnijih nasilnika, uporedivih jedino sa vehabijskim cecenskim koljacima, sa kojima „pravi sektor inace ima i direktne saveznicke veze iz ratova devedesetih). Ako ima iko na ukrajinskoj strani ko zasluzuje, ne uvazavanje, ali bar neko razumevanje, cak sazaljenje, je ukrajinski narod, nenaoruzan, informaciono izmanipulisan, dezorijentisan i za sada nemocan da se organizuje i ustane protiv sopstvenih utamnitelja i vodja koji ce se boriti protiv Putina do poslednjeg Ukrajinca. Ima jedna poslovica sa Srednjeg Istoka koja kaze „bez obzira kako ofarbas skorpiona, neces uspeti da izbegnes njegov ubod“. Tako je i sa vasim „objektivnim, neutralnim, balansiranim“ analizama necega sto je ocigledan masovni zlocin protiv civila, anticivilizacijski haos, rasisticki pohod protiv slovenskog naroda u reziji najcrnje ideologije i u izvedbi najbrutalnijih ubica, (stranih placenika, drogiranih psihopata, i domacih ubica cije je droga mrznja prema svemu ruskom). Za mene je ova situacija (u Ukrajini) „ili-ili“, slucaj absolutnog moralnog izbora (o politickom, ideoloskom i da ne govorim), a „farbanje“ ovde je, mada manje ocigledno, prakticno jednako uzimanju AK-47 u ruke. I tu je moja teza jednostavna — meci ce da lete na stranu na koju pusku uperite. A onda sledi protivnicka vatra, i samo u ovom virtuelnom prostoru imate luksuz da se zalite sto ste i vi meta, dok od Kijeva do Luganska stradaju do juce zivi ljudi…

    4. Rhetorius каже:

      Е, браво. То је то.

  5. objektivno каже:

    Putin izdajnik i placenik amera i sestokrakih kreatora haosa. Mrs izdajnice, korumpirana mrcino. Tesko onom koga Putin brani.

    1. Galina каже:

      e jadnice, jedini haos je u tvojoj glavi,

    2. Komentator Komentator каже:

      opet Galina, Ruskinja fina. Putina voli, ne moz da preboli.

    3. Rhetorius каже:

      Опет ти, буља за ЕУроатлантске ките коме рак разједа дебело црево…и то мало дегенерисаног мозга што си рођењем добио.

    4. Komentator Komentator каже:

      mozak, mozak mi razjeda.

    5. Klaus von Freiburg каже:

      Komentator komentator,
      bas si pravi provokator
      I jos pride fornikator,
      Samo s kime, jasno nije
      s jednom kozom ili dvije!

      Ziv ti meni bio, sa mrziteljima i neprijateljima tvog
      kalibra, President Putin bas nema mnogo da brine.
      Ali koze, koze! e sa njima je druga prica…

Коментари су затворени.