У немогућности да своју политику битније коригују према интересима грађана Србије и заклетви коју су дали приликом преузимања власти у односу на притиске, али и евидентно тајне договоре са нама најненаклоњенијим силама, представници власти користе у неким приликама и државни механизам за обрачун са неистомишљеницима, пре свега у правцу сламања и посебно покушаја спречавања обједињавања патриотске опозиције која једина на политичкој сцени још увек парламентарне Србије може понудити праву алтернативу постојећем стању и злосутним перспективама, практично у свим битним сферама економије, државне и општедржавне политике.

Као што ни Дража Михајловић није фигурирао као одређени од стране система официр који би у случају ратног стања и окупације дела или читаве земље требало да води и организује герилски (четнички) покрет отпора, већ су за то били задужени други људи, попут генерала Косте Пећанца и др, али је у датом тренутку и околностима својом присебношћу управо он постао носилац тог отпора Југословенске војске у отаџбини, тако и чињеница да Санда Рашковић-Ивић фактички представља централну фигуру у овом времену окупљања нуклеуса алтернативе лошем постојећем стању у земљи, са аспекта грађанских и демократских снага. Заједно са радикалима који заузимају позицију алтернативе у једном другом популистичко-националистичком дискурсу, то би биле најмање две групације патриотске опозиције постојећем стању.

Уопште не желим да глорификујем Санду и друге наведене политичке делатнике, далеко је свако од нас од било каквог савршенства и збира свих врлина, већ да укажем да у датом историјском тренутку се препознаје трновит пут, који ће покушати да буде и државнички, да у први план стави главни циљ: промену постојећег стања и власти, а не само страначко-шићарцијски или страначки, јер би одређена кооперативност са Вучићем и властима, свакако била врло респектована и награђена од господара Србије, страних и домаћих.

Уосталом и Дучић је говорио: човек може имати много врлина или мана, које су свакако битне у његовом професионалном и личном дискурсу, за његову породицу, струку, околину, али ако стицајем околности се нађе у позицији од ширег интереса за заједницу, тада читав његов живот, да ли ће постати значајан и велики, или пак мали и изузетно потпуно поништен езгистенцијално са тамним обрисима и за генерације, зависи од његовог држања у том правцу и питању шире зајднице, где он постао битан стицајем околности и у једном тренутку.

У површности и планираној дебилизацији свакодневнице у Постоктобарској Србији, дубоко у сенци турских серија, егзибиционистичких серијала, планског развоја друштвене патологије (и у најмањој варошици у земљи је последњих година плански отворен казино, спортска прогноза, слот, игре на срећу, реклама пива је ударна у медијима и др), или милиона примерака листа 24 час који се свакодневно деле грађанима у годинама када држава више нема воље и средстава да врши откуп књига за библиотеке, одвија се једна суптилна али стварна драма у душама и срцима свих политичких делатника.

Модел тренутног добитка у материјалној или иматеријалној сфери, где је локал врло пожељна ставка, какву персонификују бар што се тиче пијемонтске странке окупљања алтернативе постојећем стању Младеновић и Илић, или дубоко морална, са аспекта свакодневне прагматике далеко мање лукретивна политика, али очигледно и животна филозофија коју персонификује гђа Рашковић-Ивић, Лапчевић, верујем и највећи преостали део патриотског блока и патриотске опозиције у целини и људи који свакодневно прилазе тој идеји су у етичкој, али и политичкој дихотомији и супротстављености.

Свако од нас ће се по том питању, у овом или оном тренутку определити: неко уласком у политичку странку или покрет и активним делањем, неко пасивно и заокупљен егзистенцијалном свакодневницом површно и у тренутку, некад и само на бирачком месту. Та дихотомија остаје, она егзистира у сваком од нас, и писац овог текста и сам је прошао кроз све то, пре него што се определио пре више година да загризе размишљајући о смислу живота: био бих егзистенцијално поништен останком у СНС која јесте победила Тадића, али за коју сам већ после пар месеци преузимања власти знао да вољом ако ништа оно само једног човека у њој ће ићи у неком другом правцу, који за мене али сигуран сам и за народ и државу није прихватљив.

Што се тиче актуелног чворишта у врху ДСС, Младеновић је имао своју раскрсницу такође: Као носилац чак три важне функције – председник ИО и председник београдског одбора ДСС, те у исто време заменик градоначелника Београда, од њега се у страначком врху, колико сам обавештен, тражило у јануару да напусти само ову другу функцију (Београдски одбор) али он то није прихватио, као што ни сада не прихвата да изађе из власти у Београду са СНС.

Фотографија преузета са веб портала novosti.rs

ПРОЧИТАЈТЕ И ОВО

др ДРАГАН ПЕТРОВИЋ: Како ће се решити садашњи сукоб са фракцијом у ДСС

Како се даље може одвијати сукоб у врху ДСС. За главни одбор у Београду 23. маја Младеновићева струја може да рачуна и на близу половине свих чланова, јер су управо унутарстраначки избори тај моменат који би у кратком року донео, имајући у виду расположење чланства, а по узору на више до сада одржаних избора посебно на Новом Београду, апсолутну превагу подршци суштини политике Санде Рашковић-Ивић. У том правцу Младеновићева и Илићева струја, још увек на главном одбору који је заказан у Београду за 23. мај није без шанси, макар да има снажну мањину, ако не и близу поливине, која је спремна на одређено ценкање са врхом странке.

Међутим, они немају већину, посебно не двотрећинску већину да закажу нову изборну скупштину ДСС. Што је веома важно упоредо даље одвијање унутарстраначких избора, смањиће изузетно било какав утицај Младеновићеве струје, тако да она и на средњи рок нема шта да тражи сем евентуално достојног одржавања својих позиција у странци. Да ли ће за њих то бити довољно, и прихватити путем „демократског централизма“ нову политику странке, или ће доћи до раскола у овом тренутку је тешко са сигурношћу тврдити.

Мислим да је Санда Рашковић-Ивић превасходно окренута високим циљевима које ДСС и патриотски блок имају у односу на земљу и српско друштво, а мање на добијање апсолутне власти у самој странци.

Међутим сигуран сам да ће се СОФ и други покрети који уважавају Божићне принципе и егзистенцијални изазов у којем се Србија налази, прихватити да приступе Патриотском блоку, стављајући у сасвим трећи план интересе самих покрета, кланова, да не говоримо о личним интересима. Јер да кренем и од личног да сам хтео да задовољим личним интерес остао бих у главном одбору СНС и другим телима, са свим синекурама које значе, а не бих већ после доласка на власти и победе над Тадићем, отишао добровољно у опозицију.

То је био мој избор јер свако од нас има свој крст који носи, изазове са којима се бори и сам ће донети одлуку где ће се определити. Али ако макар у једном тренутку свог живота ставимо општи интерес испред ужег, клановског, личног, ми смо победили и обасјали смо свој обичан живот (за нас веома битан) једном светлошћу због којег смо макар у томе оправдали своју егзистенцију у ширем друштвеном смислу, били ми невезано од тога, вредни или лењи, карктерни или не, паметни, лепи или не, снажни физички или мање снажни, срећни или мањ срећни у љубави, породици, професији…

То светло једног опредељења битног за ширу заједницу, неку нашу мању или већу жртву свог егоизма широј заједници, која тренутно у мекоокупираној Србији неће бити похваљена у медијима, нити ћемо добити признање за то институционално, је нешто што сам препознао код гђе. Рашковић-Ивић, Лапчевића, Марка Јакшића, Славише Ристића, Пророковић, код већине делатника Патриотског блока, Двери, интелектуалаца, својих пријатеља у СОФ, али на свој начин и уз нешто претеривања и радикала где Шешељ има необичну, али прометејску улогу која и код највећих противника изазива одређено дивљење. Вероватно ће и Ненад Поповић и Трећа Србија имати своје опредељење у том правцу, али видећемо.

Тај избор је и пред већином грађана Србије, али они ће се масовно уз минимум повезивања јавног мњења овог дела алтернативе определити за нешто друго у односу на даљњи наставак неолибералне економије, губитак права због новог Закона о раду, препуштања Тачију и северог Косова и др. Важно је ипак да се за улогу у политичкој и друштвеној арени определила група људи који тиме доста тога ризикује у разлабављеном демократском систему, и која конституише програмско-политички ту алтернативу, што ће омогућити бројним грађанима Србије на озборима и разним манифестацијама да се за ту алтернативу и определе.

То зна и страни нама, најненаклоњенији део страног фактора, компрадори и отуђени део политичке елите: да без обзира на медијску блокаду, уцену и притиске којима је изложена друштвена и преостали део политичке елите, да оног тренутка када се профилише јасна алтернатива постојећем стању, плавима и црвенима, да све то постаје неубедљиво и да ће се попут закотрљане грудве снега привлачност патриотске опозиције повећавати. У том правцу је требало сузбити то чвориште алтернативе, јер кад се једном дух алтернативе пусти из боце, свако од грађана ће моћи да бира, а пресудна ће пречесто бити жеља за слободом која је потиснута у јавности али на свој начин бивствује у сваком од нас.

На крају не мора бити пресуедно да ли ће се неко од нас за ту алтернативу определити гласајући за ову или ону групацију патриотске опозиције, важно је да дође до промене, јер је то и императив за опстанак сада економски руиниране, осакаћене, медијски поклопљене и културно регресиране Србије.

Извор: Србин.инфо

Ознаке: др Драган Петровић, ДСС, патриотска опозиција, Санда Рашковић-Ивић, СРБИН.инфо, сукоби у ДСС