Прочитај ми чланакНема свакако ни једне једине особе, од нас више од петнаест хиљада који смо учествовали у антинато протесту данас у Београду, који са скупа није отишао са дубоким утиском узвишености и поноса. Одавно Београд није имао величанственији и часнији скуп, од овог испред Председништва у Пионирском парку и шетње која је потом следила.
Никада до сада, вероватно у новијој историји Србије нису предузете од власти и њихове логистике, тако замашне мере да се један скуп што више изминира, јавно мњење не сазна ништа о њему пре одржавања скупа и умање на сваки начин ефекти његовог одржавања. На овом скупу се за разлику од „масовних“ изрежираних скупова снс ботова-сендвичара последњих година, и других прорежимских организација није ништа добијало у материјалном и иматеријалном виду: напротив, свако онај ко је на њега дошао, добро је знао да је то дубоко нежељен скуп од режима и (меко?)окупационог апарата који уз помоћ логистике нама најненаклоњенијих страних сила влада и управља на територији наше напаћене отаџбине.
Наше отаџбине у којој као резултат благостања и успеха ничим ометаних „реформи“ већ више од најмање деценију и по, сваке године преко 35 000 људи више умре него што се роди, и у којој још најмање толико, или последњих година и два пута по толико оде у бели свет да тамо тражи егзистенцију. У отаџбини у којој су примања најмања у Европи, укључујући и Балкан, у којој је индустријска производња мања него деведесетих у доба санкција и рата у окружењу, бомбардовања, и то „након деценије и по реформи“. У којој су људи на сваки начин обесправљени и у којој владајуће структуре поспешују преко медија и компардорског дела „елите“ сваки облик патологије, тако да нам је и у најудаљенијој вароши плански и систематски уништена индустрија, а у исто време плански и систематски отворено казино, слот, спортска прогноза и други облици коцке, рекламирање пива омладини и продаја алкохола, продаја цигарета, наркотици најјефтинији и најдоступнији у региону, а Београд рекламиран и предвиђен као град ноћног провода за странце (и проституција)…
То је осећао сваки појединац, свака особа ко је данас дошо на скуп. Свако је знао да ће режим и гебелсковски медији на сваки начин карикирати догађај: умањивати број његових учесника, тражити и измишљати сиве и тамне догађаје, по оном чувеном обрасцу са митинга За Косово и Метохију у Србију организованом фебруара 2008, на којем је било близу милион људи, а медији на територији наше земље приказивали како неки краду патике и друге маргиналне појаве.
Са друге стране предузето је све по богатом искуству Ђукановићевог марионетског пронато режима да се скуп ни на који начин не препозна у јавности, да се дословце о њему ни једно слово не напише у штампаним медијима, а ништа не зуцне у електронским и сви другим на територији наше земље, а после њега вишеструко умањује број учесника. Првенствена фудбалска утакмица Црвене Звезде је померена у термину одржавања скупа, па је на њој као и на скупу било по око 17000 присутних, дакле најмања трећина да се теримини нису „пребили“ би било додатно присутно, и обратно. Интересантно је да су у нашем најпопуларнијем фудбалском клубу добровољно прихватилии да имају најмање за трећину публике мање заказавши меч у приближно време кад и масовни антинато скуп, или је и то била „колатерална штета“ неког вишег циља.
А тај „виши циљ“, поновног, као и у случају Косова и Метохије и Бриселског споразума и његове операционализације – важног државног питања, кршења Устава, није ништа друго, до одрађивање обавезе тренутних властодржаца на територији Србије, за тако узвишене циљеве, као што су њихов претходни долазак и по могућности њихов даљи опстанак на власти. Временска прогноза на интернету је наједном управо за данас предвиђала сталну кишу само за Београд током периода око раног поподнева, иако то по временским предвиђањима ранијих дана уопште није било прогнозирано (наравно било је лепо време цео дан, дакле „случајно су оманули“).
Скуп су формално организовали Заветници, потом подржао Образ, а дан пре скупа су га подржали и ДСС који је позвао своје београдске одборе да учествују са знамењима на скупу, као и практично све друге патриотске странке и организације (радикали нису учествовали, а ни Паровић није се поводом овога оглашавао, док су сви остали учествовали или макар подржали скуп; Српска народна партија Ненада Поповића је ових дана урадила јавну анкету на питање односа према НАТО и подвукла негативан став већине грађана Србије по овом важном питању, али није званично учествовала у скупу).
Масован долазак грађана на прећутани скуп, за који се унапред знало да ће бити од званичника и медија на територији Србије (а тек аналитичара) прећутан, и на сваки начин бити покушан умањен и стигматизован, је један велики квалитет. Посебно значајан јер је међу присутнима доминирала омладина, која је читавом скупу, а трајао је око сат у Пионирском парку испред Председништва, и још најмање толико у шетњи градом ка Руској амбасади, дала посебно обележје великом енергијом и ентузијазмом. Усудио бих се да поредим овај скуп са оним од 4 децембра 2012 против успостављане напредњачке власти и њене већ тада препознате политике према Косову и Метохији. Тада је на том прећутаном скупу, на минус десет у вишесатним манифестацијама од Саборне цркве преко зграде Председништва, преко зграде Владе и коначне дестинације до Храма Светог Саве било око 7-8 000 учесника и то претежно младих.
И тада сећам се, Заветници су скренули у маси учесника пажњу својом младошћу и ентузијазмом, а тако је било и овај пут, наравно уз бројне друге учеснике разних других патриотских организација. Неће ми бити замерено ако кажем да је уз заставе Заветника можда највише од страначких обележја било застава ДСС, ту су били и организације друге: Образ, Покрет Владе Кршљанина, потом Српски препород, Двери и др. Међутим то сада није више толико битно, јер је заправо било највише српских (и руских) застава и обележја, духовитих паноа и натписа против НАТО и владајуће карикатуралне клике у Београду.
Режим и његови помагачи су уз сав медијски мрак, чак оборили и сајт Србин инфо. Разговарао сам са г. Златановићем, он није до сада имао такво искуство систематског напада на свој портал, а ти напади су долазили из Црне Горе и подручја Србије.
Атмосфера са скупа, број учесника све се може сагледати на ју тубе, порталима, и то ће кружити надаље Србијом и српским просторима, као нови споменик и доказ недемократских метода окупационих марионета на територији наше земље, мрачности америчке и пронато логистике, и једнојајачна повезаност марионетског режима Ђукановића и његових идентичних подухвата покушаја сатанизације опозиције и антинато духа у народу, на практично исти начин као и у Србији.
То значи да су им и налогодавци исти, и поново се враћамо онтологији човека и антропологије: Свевременски и хришћански значај описан у Библији и ребусу добра и зла: и у Тајној вечери Христ окружен Апостолима и Јудом са кесом новца. Тај Јудин сатански осмех и кеса са новцем је проклетство на које се пецају и сви најнижи отпадници људског рода у свим цивилизацијама до данашњих дана. Та кеса са новцем и сатански притворен осмех, је оно што повезује данас све важније припаднике режима: и последњег извршиоца Бујошевићевих и Стефановићевих налога у РТС (редакција информативног програма РТС са Зораном Станојевићем и екипом је екипа мртвих људи за живота – мртве душе које се осмехују са пиар нато курсева), особу која се одазива на име Драгана Вучићевића, разних нато курсиста по министарствима одбране, сорошевских идеолога и разних других компардора из клоакока људског отпада које данас имамо у улози извршиоца монструозног подухвата који се већ годинама у сценарију нама најненаклоњенијих сила одвија над нашим народом на територији Србије.
Масовно осиромашење, распродата привреда, а земља презадужена, „реформе“ које воде у пропаст остатка националне економије, физиономије Вујовића, Кори Удовички, Крстића, Сертића, Чадежа, Динкића, Ђелића (са теткиног кауча), Влаховића, преламају се са ликовима Гашића, Ненада Стефановића (и другог и трећег Стефановића Борка и Ненада из РТС), Зоране Михајловић и свих других невероватних ликова, које уједињује сакрална сцена ребуса Тајне вечере, и давање предности за оно што раде ( и што не раде а требало би да раде) Јудине кесе са новцем. Изнад свега стоји лик премијера, човека који је сваку крајност заменио другом, а ниједна, посебно ова данашња није часна и који свакако има своје митско место и у хришћанској парадигми, која вреднује узвишене циљеве над земаљским добицима.
Са друге стране данас је младост Србије показала свој образ, шта мисли о властодршцима и показала ако ништа друго, да имамо срчаних људи, који верују у врлине и смисао живота, и који се свакако не би продали за ту фамозну персонификацију Јудине кесе са новцем. Једно је јасно сви смо смртни, али само је прототип Јуде дао предност материјалном у свом битисању и зато је презрен и као такав изопштен од смисла и сврхе Хиршћанства и поимања врлина Да ли би тај тест данас издржао било ко од владајуће структуре и пратеће њихове логистике питање је суштинско. А ми у нашем народу имамо још доста људи који на том тесту не би пали, и отуда та суштинска разлика, два света који данас представљају протестанти са антинато скупа, и највећи део грађана Србије који симпатише те идеје патриотске опозиције и данашњег величанственог антинато скупа, иако можда није ни чуо за овај скуп, и са друге стране владајуће структуре која има сасвим другу онтолошку димензију и смисао живота и постојања.
То су два јасно различита света, само што ни у једној цивилизацији, ова друга није по суштини ствари могла на дуже стазе да буде владајућа и узор, јер би такво друштво убрзо пропало у декаденцији и недостатку смисла постојања, сем најнижег хедонизма и негације других и суштинских вредности које мора да има свако друштво.
Данас 20 фебруара наш свет и онтологија поимања света је победила, и покушај (меко?)окупационог апарата да прикрије овај догађај и његову поруку је унапред осуђен на неуспех. Јер и ревносни агенти и представници воље нама најненаклоњенијих сила на територији наше отаџбине (САД, Британије и делом Немачке, њихове амбасаде и логистика), данас су показали неку своју, макар интерну емоцију, посматрајући хиљаде и хиљаде младих људи који су достојанствено и пркосно показали да на овом простору има неких вредности који су узвишене над парадигмом Јудине кесе са новцем, која, се њима странцима, чини тако неприкосновена и коначна у комуникацији са компрадорима тренутно на власти у Србији.
А то је порука, да са српским народом и његовим будућим представницима у владајућим структурама, парадигма Јудине кесе са новцем, не може бити коначна и не свакако једина категорија, и да овај напаћени народ има право као и сви слободни суверени народи света, на своје елементарно право одлучивања и суверености:
А то по правилу искључује НАТО окупацију, али и владавину компрадора, „неолибералних реформатора“ и „слободних“, заправо потпуно затворених и гебелсковских медија, из којих се између осталог уопште не може сазнати да ли је икакав скуп, а најмање онај какав је данас заиста и био, масован, антинато, слободарски, а самим тим и антирежимски по својој суштни одржан.
А он је ипак одржан и у ваздуху се осећа мирис Слободе, која је препозната, негде ипак доступна, само се за њу треба борити: вијугави пут ка њој од данас је видљивији, и мотив за њега је снажан у срцима хиљада и хиљада, а следећих дана и милиона људи.
Цар је го, и кесе са Јудиним новцем, парадигма владајуће компрадорске елите Постоктобарске не функционише по том питању на овај сасвим други свет, који је прикривено, ипак већински у Србији, само то у међусобној комуникацији треба један другом да кажемо: Дух Слободе је ослобођен.
Извор: За Србин.инфо – др Драган Петровић
