Прочитај ми чланак

ДР ДРАГАН ПЕТРОВИЋ (ЗА СРБИН.ИНФО): Новорусија опстаје, олигарси спутавају Путина

0

Ситуација на украјинском ратишту, тачније на простору историјске Новорусије, је за посматраче и посебно шире јавно мњење толико конфузна и противречна да је заиста тешка за потпуно разумевање чак и за стручњаке. Ту конфузију, додатно развијају пристрасности и дезинформације обе стране у сукобу, али се чини да у томе предњачи Кијевски режим, а на руку му иде наклоност америчких и других глобалних медија на енглеском језику, који из политичких разлога њихових влада показују симпатије и навијање ка актуелном украјинском режиму.

Кликни на мапу да је повећаш

Кликни на мапу да је повећаш

Најутицајнији медији у Србији се све више приклањају англоамеричким изворима информисања, па између осталог у Трећем дневнику РТС 18 августа новинар Зоран Станојевић саопштава „да је гранатирана колона цивилних избеглица у области Донбаса и да има доста жртава, да су представници власти у Кијеву за то оптужили проруске борце, а да су из ДНР и ЛНР то одбили и за то оптужили снаге кијевских власти..“. Па елементарна логика новинарства би била да се каже чије су те цивилне жртве, па би иоле објективан извештај био „да је колона цивила проруског становништва гранатирана и да има много жртава, да су ДНР и ЛНР оптужили кијевски режим, а да опет овај одбија те оптужбе и тврди да су то заправо проруске снаге урадиле, да би окривили украјинску војску“.

О извештавању Б 92 и неких других медија не треба трошити ни речи, они су се отворено ставили на страну украјинског режима (односно Америке) и готово не преносе извештаје друге зараћене стране ни руских извора, изостају чак и стручне анализе.

Но вратимо се ситуацији на фронту, што је и тема овог текста. Последњих десетак дана, након половичног успеха са елиминацијом највећег дела јужног џепа, али и неуспеха да се заузму два одавно блокирана аеродрома (Доњецки, и посебно Лугански који је у дубокој позадини), снаге Новорусије су постигле далеко више успеха у даноноћним борбама са режимским снагама, и то се огледа пре свега у уништењу противничке живе силе и заробљавању технике, док се ситуација на терену, по питању поседања стратешких положаја, није битније мењала. Украјинске снаге имају сталну иницијативу захваљујући својој више него двострукој бројчаној предности на линијама фронта (ако се гледа и позадина ширих фронталних борби та предност је близу три према један), чему треба додати још већу предност у бојевој техници и нарочито у артиљерији, оклопним трупама и изнад свега у ваздухопловству.

Ипак ополоченици су у свему напредовали протеклих пар седмица, па сада имају више него раније технике, захваљујући запленама, посебно из „џепа“, док је очигледно да је квалитет и борбени морал украјинских војника, врло „шарен“ и у целини далеко испод проруских бораца, који уз то могу да рачунају и на подршку и симпатије локалног становништва.

Oполоченици и даље имају доста проблема, њихова територија је сабијена на мегаполис и најгушће насељени део Доњецке области, а то је Донбас у ужем смислу, као уз Рур највећи индустријско енергетски мегаполис у Европи, састављен од више великих градова од по сто и више стотина хиљада становника – начичканих као у грозду један на други, на челу са милионским Доњецком, као и јужни део Луганске области. Због продора прокијевских снага у правцу Дебаљцева, веза између Донбаса и Луганска је сужена, али се ипак елиминисањем највећег дела некадашњег “котла“ уз руску границу, ситуација у целини стратешки нешто поправила, јер је Новорусија шире повезана граничним додиром са Русијом.

05_dragan-petrovicО аутору

Др Драган Петровић (Београд), дипломирао је на четири факултета у оквиру државног универзитета у Београду, и то: на Економском (1999), на Социологији (2000), на Историји (2000) и на Политичким наукама (2002).
Завршио је Постдипломске студије на Географском факултету у Београду, на одсеку Економска географија; постдипломске студије на Факултету политичких наука у Београду, одсек Међународни односи;
Докторирао 19.02.2007. на Природно математичком факултету у Новом Саду.
Стално је запослен у Институту за међународну политику и привреду у Београду, као Виши научни сарадник.

Проблем чини што је линија фронта пренета на сама предграђа Доњецка и Луганска, који се ипак успешно бране, јер овде режимске снаге се устручавају да нападају пешадијом на добро утврђене и брањене урбане зоне. Стиче се утисак из досадашњег вођења рата да углавном украјинске снаге својим крајњим напрезањем, успевају да напредују што више у дубину територије, коју потом најчешће не могу да бране, због необезбеђења бокова, одсуства подршке пешадије оклопним снагама, и саме тактике ополоченаца, који избегавају фронталне сударе, и еластичним покретом трупа, опкољавају и уништавају противничке снаге.

Као да се Кијев труди да освоји што више саме територије, а да ополоченици заправо стратешки уништавају огромне ефективе противничке војске и заробљавају све значајније ефективе наоружања и технике. Чак и ваздухопловне снаге где режим има доминацију, су толико десетковане у до садашњим борбама, да су њихови ефективи смањени на дневно извиђање и повремено бомбардовање, док су преостали хеликоптери готово повучени из непосредних дејстава. Наравно, не треба заборавити бројне највеће стварне до садашње ударе које прима Новорусија – цивилне жртве и енормна материјална разарања, што уз евидентно смањење контролисане територије, представља до сада највеће губитке проруске стране у читавом периоду трајања вишемесечног сукоба.

Ипак у последњих четрдесетак дана, Новорусија је углавном стабилизовала линију одбране, и сем стратешког продора и губитка простора око Дебељцева, чиме је постигнут клин у средишњи део територије између Донбаса и Луганске области, чиме се држи стално отовреном могућност спровођења нових напада у правцу покушаја пресецања Новорусије на два дела, није било озбиљних губитака територије, а уз то „котао“ је елиминисан, и сведен на мањи „џеп“.

Због максималног напрезања свог практично целокупног потенцијала у зони ратних дејстава прокијевских снага, борци Новорусије до сада нису успевали да сем елиминације „казана“, издвоје довољно војних групација за офанзивније ударе, па се тиме највише може тумачити опстанак енклаве око Луганског аеродрома дубоко у позадини ЛНР. Међутим последњих дана стижу снаге ополоченаца ослобођене неутрализацијом „казана“, па је за очекивати и одређене офанзивне акције, макар тактичког карактера, у покушају елиминисања неких од енклава и џепова, укључујући и врло опасан клин из ширег рејона Дебаљцева.

Прегруписавање и реорганизација „у ходу“ армије и инфраструктуре, система командовања и обједињавања на нивоу Новорусије целокупних оружаних снага ЛНР и ДНР је изузетно значајно, и паралелно са пристизањем и техничким оспособљавањем и руковањем за борбу огромних количина заробљене војне технике и наоружања, наговештава могућност у перспективи прављења крупнијих контраудара и у сваком случају јединственијег и стратешки зрелијег деловања оружаних снага проруса.

Напрезање кијевских снага и читаве украјинске државе која је у великој кризи и изазову због тога, посебно у економском смислу, али и деморализацији због тешких губитака у живој сили и ратној техници, даје могућност Новорусији да уколико издржи и следећих дана без већих промена украјинску офанзиву, да може да очекује боље дане. Наиме Кијев је много тога бацио у игру да постигне било какав опипљив успех на бојишту до националног празника 24 августа, нарочито у пропагандне сврхе намењене пре свега за унутрашње потребе – да би очувао какву-такву слику у својој ратној пропаганди да се ствари одвијају у правцу коначног успеха, упркос много показатеља који грађанима говоре да нема оправдања за толике жртве и милитаризацију према значајном делу становништва земље који тражи аутономију и федерализацију.

Према споља, режим такође жели да покаже да има чврстину да унутрашњи рат који води према делу сопственог становништва и где показује крајњу недемократичност и чак чини ратне злочине, заправо представља краткорочну и неизбежну пролазну епизоду, која ће се уз све (неминовне?) жртве крунисати успехом и „сломити сепаратисте“. Режим је у својој ирационалности, одсустрву демократије и серији свакодневних злочина, и то сада чак врло масовних, ослоњен искључиво на заштиту, али и усмеравање од политиике САД, која као што је из свега до сада током деценија и деценија познато, не бира средства и методе да дође до својих (некад или чак често злочиначких) циљева.

ukrajina civilii

У Русији јавно мњење је наравно уз Новорусију, а парламентарни лидери свих опозиционих странака – Миронов, Зјуганов, Жириновски су апсолутно за подршку свим средствима осим директног уласка руске војске, према Новорусији. У владајућој странци су на сличним ставовима, али уз одређени опрез и већу суптилност у деловању, што је и разумљиво јер имају већу одговорност. Против је само малобројна, од ранијих уличних протеста гласна опозиција око Наваљног, али сад већ без руских националиста који су је раније чинили, попут Плеханова и др.

Дакле у парламентарно-страначком смислу, не постоји у Русији иоле озбиљнија опозиција која би била против правца искрене и свеобухватне подршке Новорусији и проруским масама Југоистока да добију своја легитимна права – у правцу аутономије и заштите од насиља екстремистичког и пучистичког режима у Кијеву. „Клипове“ заправо постављају слојне и интересне групе, пре свега у виду олигарха и оних који су се нагло обогатили и стекли позиције деведесетих под Јељцином, потом идејних неолиберала у делу интелигенције, који имају утицаја и у елементима власти и финансијској структури управљања државом.

Поред њих, известан део више средње класе и посебно најбогатијих слојева је крајње опрезан, и био би спреман на значајне уступке у правцу избегавања било каквог затезања односа, да не говоримо о санкцијама према западним земљама, због својих економских интереса и чак само поседовања на Западу некретнина и банковних рачуна.

У средини, али свакако у самој патриотско-државотворној опцији се налази Путин, који ипак мора да води рачуна о односима снага у земљи и посебно Москви и Санкт Петербургу, где су ови опоненти посебно јаки и бројни. Стога су протекли догађаји у Украјини и у Новорусији, а иза којих стоје САД изазвали или чак убрзали многе процесе у Украјини, у самој Русији, али и међународним односима у целини, који су узрочно-каузално повезани, тако да присуствујемо једној великој борби и низу повезаних процеса у чијем средишту је заправо покушај Вашингтона да успори или чак преиначи, (чак и по цену већих регионалних, па и светских криза и сукоба), евидентан макрополитички и макроекономски правац опадања америчке моћи у односу на пратеће силе, пре свега из редова БРИК и довршавање конституисања мултиполарног светског поретка.

48 коментара “ДР ДРАГАН ПЕТРОВИЋ (ЗА СРБИН.ИНФО): Новорусија опстаје, олигарси спутавају Путина

  1. sladja krstovic каже:

    Речју, ПРЕСЛИКАНА СИТУАЦИЈА ИЗ СРБИЈЕ!!! ОЛИГАРСИ НЕ ЖЕЛЕ ДА КВАРЕ СВОЈЕ ПОСЛОВНЕ КОМБИНАЦИЈЕ, ПОЛИТИЧКА ЕЛИТА СВОЈЕ НИЧИМ ЗАСЛУЖЕНЕ ПРИВИЛЕГИЈЕ, НЕ ПЛАТЕ, НЕГО ПРИМАЊА. ИНТЕЛЕКТУАЛНА ЕЛИТА БРАНИ СВОЈЕ ТИТУЛЕ, БРОЈНЕ ТЕЗГЕ И ЛЕЊО БИВСТВОВАЊЕ НА РАЧУН НАРОДА. СВЕ ЈЕ УРЕЂЕНО И СВИМА ЊИМА САВРШЕНО ОДГОВАРА. ПРЕСКАКАЛИ БИ ЧОВЕКА ДА ПАДНЕ ОД ГЛАДИ И ОД БОЛЕСТИ. ТАКВЕ СПОДОБЕ НЕМАЈУ НАЦИЈУ, ВЕЋ ИНТЕРЕС, И НЕ РАЗЛИКУЈУ СЕ НИГДЕ НА ПЛАНЕТИ.

  2. Бели Орао каже:

    Доктор Дараган Петровић је напустио дебелу фотељу и на почетку им рекао да он није за то. Драгане, као и увек, поздав од твог друга.

  3. mira.panic каже:

    Dа se ne lаzemo, Putin ce pobediti!!!! Kostаce gа, аli ce pobediti!

  4. Поздрав каже:

    „Да ли је Путин поражен у Украјини?“ 5.ЈУЛ 2014
    „Шта чека Русе у Украјини-концлогори или победа“ 23.јун 2014
    Поздрав.

    1. felsivol каже:

      slažem se mada će on reći kako naslove ne piše on nego redakcija formulišući ih tako da se čitaju tekstovi. Ok,je tako,ali i ja se slažem da se lelujanje u prognozama lako vidi kod Autora. Treba podsetiti stručnjake (ne mislim sad samo na Petrovića nego uopšte) da se moraju držati 1 (JEDNOG!) stava koji bi trebao biti kreiran na bazi te stručnosti na koju se pozivaju ukoliko se bave prognozama,a ukoliko samo analiziraju,ajde da kažemo kao neku SWOT analizu 2 sukobljene strane,bez davanja prognoza ,onda je na čitaocu da stvara svoju prognozu.inače i ja i svi možemo sad da kažemo da će Putin da pobedi,a drugi put kao ovi nešto osvoje da će ipak ameri. Šta će nam takvi stručnjaci,nek kažu,moj stav je da će se u 90% mogućnosti desiti ovo a suprotnoj mogućnosti dajem samo 10% pod uslovom da se desi to,to i to,a da ovi ne urade to,to i to,pa ako se desi da kiksne,fino da stručnjak napiše zaključni članak sa priznanjem da je krivo procenio i pogrešio,više bi takve ljude cenio,mada Petrović je koristan ako ne zbog ovakvog stava nekorektnosti,zbog informacija.Komentar mi nije zlonameran nego dobronameran i uopšten na sve stručnjake al na nečiji tekst je neminovno morao da se napiše i eto sad se to desilo neplanski.Pogotovo ovde mislim na lelujanje u pogledu prognoza oko raspleta u Ukr.redakcije koja koja piše naslove što se oleda u kontradiktornim naslovima.

    2. Драган Петровић каже:

      Нико са сигурношћу не може да прогнозира коначан исход украјинског сукоба, сем да каже да навија да овако или онако буде. Може само да на основу увида у извештаје новорусијских, украјинских, руских и других релевантних страних података са терена пренесе о чему се ради најприближније стварности, а стручњај је у томе да познаје географске, историјске, економске и шире друштвене прилике земље и регије о којој се ради. Овде није реч о прогнозама већ о саопштавању стварног стања шта се дешава, што медији у Србији не раде ни то. Што се тиче овог наставка „Да ли је Путин поражен у Украјини“ ја нисам дао тај наслов, наслове обично даје уредништво, али сам указао да има проблема у руској помоћи Новорусији и да ту нешто шкрипи. Очигледно је да постоје клипови у самој Москви, што сам одавно регистровао, а што се потврђује, и да Новорусија нема помоћ на оном нивоу који би био адекватан, а постоје и проблеми у самој ЛНР и ДНР, а на њихову сређу украјинска страна има далеко слабију борбеност и способност пре свега пешадијских јединица, a и самој земљи то је диктатура, па су ствари онакве какве јесу. Још једном нисам навијач, већ објективно представљам шта се дешава и како видим даљи развој ствари, не преносим неистине нити нечије жеље, а не приметим да сам одступио од онога што се заиста дешава на терену.

    3. ....................... каже:

      „Нико са сигурношћу не може да прогнозира коначан исход украјинског сукоба……“
      ЈА МОГУ
      ПРЕВИШЕ је Русији битан Донбас да би га „ПРОДАЛА“, ако Вам то није јасно онда…….

    4. fejsivol(sotto creaturo) каже:

      to je i moje mišljenje,dakle ja od početka zastupam stav,dakle ponavljam STAV,tmeljen na razmišljanju i informacijama koje su mi dostpne (a deo sam ih saznao i iz članaka Dragana Petrovića), a ne želju ili navijački stav, da je Rusiji sve do Dnjepra neophodno potrebno ukoliko ne uspe da sačuva ukupnu Ukr.pod svojom kontrolom a to znači van nato. Polazeći od samo te činjenice,i činjenice da ova Rusija nije ona nemoćna da pomaže saveznicima kad smo mi bili meta,mogu slobodno da se usudim da kažem da će Rusija pobediti u ovom ratu sa 99% sigurnosti,ostavljam samo 1% mogućnosti da ih zapad nadigra nečim što sada nije u fazi,što se ne vidi,recimo pokretanje rata na dalekom istoku koji bi se negativno završio po Kinu a onda moguće i na Rusiju,ali to je tako teško ostvarivo zapadu,sankcijama koje bi ostvarile zapadne želje da ruši drastično rusku privredu što opet ne mislim da je ostvarivo ili nešto 3.što sada nije vidljivo…

    5. fejsivol(sotto creaturo) каже:

      Hvala na odgovoru i što ste uzvratili čitanje:-))) Pročitao sam sve Vaše tekstove na ovom portalu. Ako Vas mogu zamoliti da mi/nam objasnite tezu kako u Moskvi postoje kočničari pomoći Novorusiji. Putin sa predsedničkim ovlastima u predsedničkom političkom sistemu koji je u Rusiji nije u mogućnosti sprovesti običnu oružanu pomoć u Novorusiju? Kako,ko bi se usudio u zemlji gde predsednikova stranka ima 70-ak % predstavnika u parlamentu?

    6. Драган Петровић каже:

      Па да будем најискренији, ни ја не могу да будем сигуран и разграничим колико отпада на велику игру Русије, дакле Путина и њеног руководства, односно лукавства у односу на Вашингтон и власти у Кијеву садашње, а колики део отпада на одређене неусаглашености које постоје из кругова које сам именовао приближно у тексту. И једно и друго постоји, дакле и лукавство и „игра“ Москве, која је сигурно квалитетна, али са друге стране имам сазнања да би та помоћ ипак требало да буде правовременија и издашнија, јер се Новорусија брани у самом предграђима Доњецка и Луганска, а требало би да их одбаце ипак бар неколико десетина километара даље у минималној варијанти одбране, јер пате милиони људи на овај или она начин (хуманитарна катастрофа се надвила над ЛНР и ДНР), већ су велика разарања и људски губици, избеглице и др. Видећемо даље како ће то тећи, за сада је све на ивици, између успеха и понора неуспеха, све је још житко и неизвесно, и зато су и моје оцене ситуације, како један коментатор рече „лелујаве“ Новорусија је између процепа успеха и понора, ипак се надам успеху, али много треба проћи свега до тога.

    7. Mike каже:

      Hajde uzmi kontra varijantu.

      Putin je odma nakon pripajanja Krima izvrsio napad na istocnu i juznu ukrainu od Harkova do Odese.
      Zauzeo je sve do obale Dona i ucvrstion granice Novorusije.

      Hajde da nam kazes sta bi se desavalo u toj varijanti.

      Sta je tvoja procena sta bi radio NATO/US/EU…?

      Kakve bi bile posledice po Rusku ekonomiju i vojsku?

    8. Драган Петровић каже:

      Oвде није спорно то, потпуно имамо консензус, мање више сви, да је добро што Русија није ушла у сукоб са војском. Оно што изазива недоумице, је да је помоћ која несметано преко дела границе који контролишу већ пар месеци проруси, не долази очекивани ниво помоћи у наоружању, материјалу и добровољцима, по обрасцу СРЈ – Република Српска у периоду 1992-1994. када СРЈ није била у рату, али је помагала преко Дрине. То је предмет недоумица на већини форума и стручних анализа, ја не могу да проценим колика је та помоћ, али код војних стручњака постоји утисак да је евидентна, али би могла и морала да буде већа. Поред тога имам јасне информације (а то и у свету није споран податак) да олигарси и део неолиберала у Москви и Петербургу има снажан фронт притисака да та помоћ буде што мања, и да се Русија што мање меша, да би наводно избегла сукоб са САД и западом.

    9. Mike каже:

      Hvala za odgovor.
      Sto se tice oligarhije verujem ja da je tako. Nije badava i u svetom pismu receno da je teze bogatasu uci u carstvo bozije nego kamili proci groz iglene usi.

      Medjutim ja se duboko nadam da ce Putin i rodoljubi izaci na kraj sa tom oligarhijom, pa zar nam to nije pokazao kada se razracunao sa Jelcinovom oligarhijom kada je on preuzeo vlast.

Коментари су затворени.