Прочитај ми чланак
Када желе да оправдају погубно посртање ка ЕУ, домаћи политички демагози истичу како без ЕУ не бисмо преживели и да нам је Брисел једина шанса за економију. Да то није истина, јасно указују одговори угледног економисте др Слободана Комазеца у интервјуу за портал Србин.инфо.
– Велика је заблуда и превара српске јавности да је ЕУ неопходна за опстанак Србије. Наша држава не треба да јури у ЕУ. На страну политичке уцене, Србија је недовољно стабилна и развијена да би имала било какве користи од те интеграције – истиче Комазец за портал Србин.инфо.
По речима нашег саговорника, Србија нема шта да тражи у ЕУ јер то је конгломерат различитих држава, различитог нивоа развоја и стандарда и да као такав неприродни конгламерат пуца по свим шавовима.
– Иако покушавају, неће успети да створе фискалну унију и неће успети да ингеренције држава пренесу на бриселску администрацију. У многим земљама долази до жеље да се одвоје од ЕУ, односно да не следе заједничку политику са осталим чланицама већ искључиво да заштите своје националне циљеве.
Тако најразвијеније државе Уније – Немачка, Француска, земње Беналукса, Аустрија – на остале мање развијене државе гледају као на свој појас експлоатације. У тај појас убрајају и нас, а не гледају нас као на неког са којим би требало да се заједнички влада и управља европским континентом.
Комазец подсећа и да се у европским земљама јављају јаки сепаратистички покрети, који траже не само већу аутономију у односу на централну владу већ и независност за своје регије. Данас су то Шпанија, Италија, Белгија, Велика Британија: ко каже да сутра неће бити Немачка и Француска.
– Посебан проблем је и у томе да се ЕУ налази у веома тешком финансиском стању и да излазак из кризе (евро зоне) није на видику још најмање десет година. Због свега овога, не знам шта Србија треба да тражи у оваквом растројеном савезу држава као што је ЕУ, односно евро-зона.
Такође, постоји још једна заблуда, коју треба истаћи. Србија не тргује са ЕУ, већ са фирмама, предузећима, банкама и државама ЕУ, а не са самом ЕУ, односно њеном администрацијом. И сви они који са нама тргују, они то ради због свог интереса, јер од тога имају пословне користи, па претња Брисела да ће Србија бити изолована, због некакве политичке несардње са ЕУ администрацијом је велика заблуда и заваравање јавности.
Права истина је да би прекид економске сарадње, између српских предузећа и ЕУ фирми, одразило на негативно пословање самог европског капитала који је уложен у нашу земљу. Значи, страни капитал из ЕУ, који је уложен у Србију нема пословног интереса да ради политичких одлука из Брисела жртвује свој свакодневни профит који остварује у Србији, поготово сада када државе ЕУ потреса јака финансиска криза, па губљење неког тржишта може да доведе до још мање добити, односно престанка пословања.
Све је више економских стручњака који сматрају да би Србија требало да се развија у складу са својим економским националним програмом, да активира своје мртве капитале (финансијске и привредне) који су задњих двадесет година драстично смањени и опустошени.
– Истовремено, требало би да се окренемо оним државама са којим немамо политичке размирице, односно које не признају албанску државу на Космету. Једноставно, економска сарадња са тим државама не би била угрожена због политичких одлука и поступака. Тада, српска спољна политика не би била сметња српској економији, већ њен подстрек за развој.
Због тога, политичко окретање Србије ка Русији, државама бившег СССР, земљама Латинске Америке, Кини, само може да буде подстрек српској економије, јер јој политика неће постављати никакве препреке нити ће је условљавати како и на који начин да се развија, а што са својим политичким одлукама стално ради Брисел желећи да у економском погледу Србију смести полуколонијални положај. Тај положај се своди на то да из Србије црпе јефтину радну снагу и сировине, а у Србији добијају монополистичку позицију за своје индустријско технолошке производе и услуге.
Значи, за Србију постоји у економском развоју алтернатива, која може да замени ЕУ. Србија засниваћи свој развој на домаћем умртвељном капиталу и окретању земљама изван ЕУ зоне може временом да умањи и уклони економску зависност коју сада има према евро-зони. А то је онда може довести и до положаја да је политички независнија, односно да више брине о потребама и захтевима својих држављана, а не о одлукама политичке администрације у Бриселу – закључује др.Слободан Комазец.
Дејан Петар Златановић, Саша Суботичанин
