Прочитај ми чланак
(Двери)
Заклањајући се иза борбе против тероризма, банке узимају велике количине приватних података од грађана Србије – уз подршку државе!
Уколико верујемо да је „Патриотски акт“ (Патриотски закон – енглески: USA PATRIOT Act, пуно име: Uniting (and) Strengthening America (by) Providing Appropriate Tools Required (to) Intercept (and) Obstruct Terrorism Act of 2001, који је донет у америчком конгресу и који је ступио на снагу након што га је потписао председник САД Џорџ Буш 26.10.2001.) као израз ограничења грађанских слобода у интересу такозване борбе против тероризма америчка специјалност, грдно се варамо.
Приликом отварања рачуна за пословање (што је законска обавеза) једно патриотско удружење које се бави неговањем традиција српског народа суочило се са захтевом RAIFFEISEN BANK а.д. Београд да за све чланове оснивачке скупштине (поред података већ раније достављених Агенцији за привредне регистре) достави и следеће податке: име и презиме, датум и место рођења, пребивалиште или боравиште за сваког члана удружења односно лице које је присуствовало оснивачкој скупштини.
У удружењу се сматрало да је природно да се ови и додатни подаци обезбеде за управљачке органе удружења и лица овлашћена за располагање средствима, али да овако широко прикупљени подаци превазилазе потребе пословања Банке.
Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је проверио случај и установио да Банка има право. Наиме, као правни основ за прибављање наведених података Банка је навела одредбе чланова 3, 8, 9, 15, 20. и 81. Закона о спречавању прања новца и финансирању тероризма („Сл. гласник РС“, бр. 20/2009, 72/2009 и 91/2010) а као сврху прибављања наведених података навела је утврђивање и проверу клијентовог идентитета на начин да се утврди власничка односно управљачка структура и да се утврде стварни власници, а све у складу са наведеним одредбама Закона о спречавању прања новца и финансирању тероризма.
Финансирање тероризма, без сумње, треба спречити. Али мислимо да је то посао државних органа, а не пословних банака. Мислимо да је природно да држава (у лику Агенције за привредне регистре) прикупи све податке који су јој потребни-што и чини. Акт са списком учесника оснивачке скупштине већ је достављен приликом регистрације заједно са матичним бројевима свих оснивача (а његова копија и банци приликом отварања рачуна). На крају крајева, банке саме и не могу одлучивати ко је терориста већ то раде државни органи који раздвајају „легалне борце за слободу“ од терористе.
Прикупљање ових података само је метафора за формирање неконтролисаних база података које (не морају али) могу бити злоупотребљене посебно кад се у банкама укрсте са подацима о текућим рачунима, платама и кредитима.
Како би деликатна била само сумња да је неком ускраћено право на кредит само због тога што је члан неког удружења за неговање, рецимо ромске, културе. Сама помисао на то је страшна али од сумње до реализације пут је више него кратак.
А можда су у праву они који праве центре за прикупљање података о грађанима виде у наднационалним структурама и корпорацијама. Држава је у свему само најмање болна трансмисија јер се у свести грађана она идентификује са заједничким интересом. Већина би се побунила када би схватила да их прислушкује или о њима прикупља податке неке мултинационална компаније али још увек може да прихвати да их властита држава шпијунира „за њихово добро“. Држава у томе само дође као сервис који врши услуге за друге, било техничком и логистичком подршком, било пре тога стварањем законског оквира да ове радње усмерене према приватности грађана буду „легализоване“ и прописане у законским оквирима.
Припадам онима који верују у државу, али и онима који садашњој власти не верују ама баш ништа. У њиховој организацији се над нашим народом спроводи демографски и економски геноцид, а закони које они доносе предају нас и нашу Отаџбину у руке непријатељски расположених странаца. Подаци о нама и нашој приватности само им могу помоћи да нас лакше контролишу и држе у ропском положају.
