Другог априла услед нарушавања режима прекида ватре у зони конфликта у Нагорном-Карабаху, дошло је до обнове ратних дејстава између Јерменије и Азербејџана.

Другог априла услед нарушавања режима прекида ватре у зони конфликта у Нагорном-Карабаху, дошло је до обнове ратних дејстава између Јерменије и Азербејџана.

То су најозбиљнији војни сукоби коришћењем тешке артиљерије и чак авијације од 1994. године, када је у Бишкеку потписан Протокол о прекиду ватре између оружаних снага двеју бивших совјетских република.

Када су у питању мотиви за сукоб, треба навести да је Азербејџан, на основу својих прихода од нафте битно богатији од Јерменије, па је у протеклој деценији значајно повећао своје неоружање, а и бројчана снага његове војске је нешто већа него она Јерменије и снага Нагорног Карабаха заједно.

Војни буџет Азербејџана је сада већи од државног буџета Јерменије.
Баку за војску издваја 1,76 милијарди $, а Јерменија свега 430 милиона $.
Турска је наклоњена Азербејџану, док Иран има више симпатија за јерменску страну, између осталог и због тога што у северозападном његовом делу живи значајна азербејџанска национална мањина, и што су односи Техерана и Анкаре традиционално супротстављени.
Русија се труди да остане у добрим односима и са Јерменијом и са Азербејџаном.
Међутим, Јерменија је у тесним интеграционим односима са Москвом – ОДКБ; Евроазијска унија, ЗНД, док је Азербејџан данас само члан ЗНД.

На постсовјетском простору постоји неколико замрзнутих сукоба, где улогу миротвораца представљају углавном трупе из Заједнице независних држава где спада и случај Нагорног Карабаха.

То су и Придњестровље, потом Абхазија и Јужна Осетија, да не говоримо о најновијем случају конфликта са Доњецком и Луганском.  Важан моменат у историјској равни сукоба Јерменије и Азербејџана је велики и континуирани геноцид који је Отоманска империја извшрила над Јерменима од краја XИX века закључно са 1918. годином.

Азербејџанци који су туркофонски и Турцима близак народ, представља, на неки начин, у очима Јермен,а наставак вишевековног турско-јерменског сукоба. Током вишевековног геополитичког сукоба царске Русије са Отоманском империјом, Јермени у Русији су се срчано борили против Турака, док су Јеремени који су живели у Турском царству радили кад год су могли на ослобођењу и уједињењу са својим сународницима и Русијом.

Бољшевичка Русија је потпуно преокренула традиционалну геополитику, и у међуратном периоду све до доласка Хитлера на власт, у Версајском систему видела свог противника, а земље поражене (бивше Централне силе) посматрала као потенцијалне савезнике. У том контексту је Турску Кемала Ататурка сматрала савезником, па је чак део Јерменије – Карску област, Лењин поклонио Турској.
Јермени у Јерменији су смогли снаге да у периоду грађанског рата и стране интервенције у Русији одбију нападе и Турске, али и Азербејџанаца.

Уређењем СССР, област Нагорно Карабах, где су Јермени чинили више од 90 одсто попуације, уступљена је Азербејџану, као и енклава Нахичеван која се чак ни не граничи са Азербејџаном, и у којој су тада Јермени чинили огромну већину становништва. Док је област Нагорно Карабах све до краја постојања СССР задржао јерменско већинско становништво, у области Нахичевана они су готово потпуно истиснути па данас чине незнатну мањину.

Нагорно Карабах је истина имао статус аутономне области у саставу социјалистичке републике Азербејџана. Још у периоду Перестројке долази до изражаја, дотле деценијама само притајен, конфликт два народа. У вишегодишњим сукобима почетком 90-их, Јермени су се, изгледа, показали као успешнији у рату, и дошло је 1994. до потписивању примирја у Бишкеку.

Потребно је истаћи, и да је још пре потписивања овог протокола ради регулисања конфликта формирана специјална Минск група ОЕБС, чији су председавајући Русија (Игор Попов), САД (Џејмс Ворик) и Француска (Пјер Андрије), а чланови Белорусија, Немачка, Италија, Португалија, Холандија, Шведска, Финска и Турска.

Поред области Нагорно Карабах, Јермени држе у свом поседу и неколико других суседних области као врло широк коридор између Јерменије и Нагорног Карабаха, заправо све заједно око 16 одсто територије некадашње социјалистичке републике Азербејџан – бивше федералне јединице СССР.
Јермени су у преговорима показали спремност да врате Азербејџану део територије, под условом да Баку призна сецесију не само области Нагорно Карабах, већ и коридора између њега и Јерменије.

Са друге стране Баку на то није пристао, он је инсистирао да Нагорни Карабах може да добије федералну позицицију у оквиру Азербејџана, али не и независност. У том правцу се чини да је ово прилично тешко решив спор, мада се чинило у неколико наврата да је договор компромисни ипак потенцијално могућ.

После учесталих сукоба почетком априла, поново је успостављео примирје, али је даља његова судбина неизвесна. Постоје различити мотиви на обе стране да до сукоба не дође, али, посебно у случају Азербејџана и незадовољство статусом кво у односу на прокламоване циљеве и реалност.

Квалитетна и објективна информација захтева новац. Поштујте рад новинара и помозите опстанак слободног новинарства. Купите Сведок на киоску.

РАТ ЗА НАГОРНО КАРАБАХ

Оружане снаге Јерменије су, кршећи режим прекида ватре и захтеве међународног права, напале оружјем великог калибра, минобацачима, гранатама и артиљеријом линију фронта Азербејџана као и ненасељена подручја и цивилне објекте удаљене од линије контакта.

Као резултат недавних провокативних и субверзивних радњи, које су се догодиле 2. априла, покушаја убистава и намерног уништавања великог броја приватне својине, забележена су убиства цивилног становништва са случајевима етничке мржње.

Два цивила су изгубила животе, док је десет цивила задобило ране различитог интензитета.
Грађани су суочени са великим финансијским губицима и озбиљним душевним болом.
Артиљеријом је оштећена једна основна школа, велики број кућа, објекти и производни погони, као и многобројна возила и далеководи високог напона.

Истог дана у 08:00 један од пројектила испаљен у правцу села Карагачи у тартарској покрајини погодио је возило, модел “ВАЗ 2107” који је возио мештанин Рахимов Џалал Садај. Тада је, од последица губитка крви услед откинуте обе ноге и бројних рана од гелера, погинуо Рахимов Орхан Валех, рођен 1993. године, мештанин села Карагачи, који је такође био у возилу. Возач Џалал Рахимов и Ахмадов Рамин Рафиг, рођен 1990. који је био близу возила у тренутку напада, задобили су бројне ране од гелера.

Поред тога, истог дана у 12:00, услед артиљеријског напада јерменске стране, један од пројектила погодио је кућу Ахмадова Исе Али која се налази у истом селу. Иса Ахмадов примљен је у централну регионалну болницу Барда са многобројним ранама од гелера по целом телу.
У 19:20 један од пројектила који је испаљен у правцу села Шикарш погодио је возило, модел “Нива-2121” које је возио мештанин Алијев Садиг Натиг, рођен 1987. године. Услед тога је преминуо путник возила Асадли Фалман Јелчин, рођен 1992. године, од губитка крви услед многобројних рана од гелера.

Возач и још један путник Рахимов Мубариз Вагиф, рођен 1982. задобили су бројне ране од гелера.
У 20:00 у покрајини Ахдам, село Ефетли, мештанин Хусеинов Јумшуд, рођен 1953. године задобио је повреде на леђима, услед експлозије, недалеко од његове куће, коју је проузроковао пуцањ из топа оружаних снага Јерменије. Он је одмах пребачен у болницу.

Око 21:00 услед артиљеријских пуцања противника у правцу села Сејдимли, погођена је кућа мештанина Валијева Вахида Вали, рођеног 1951. године. Он и његов унук Саан Вализаде, рођен 2003. године, озбиљно су повређени. Другог априла Ибрахимов Абдулазим Муршал, рођен 1938. године, мештанин села Гарагучаг у покрајини Горанбој и Алахвердијев Абас Шираслан, рођен 1974. године мештанин села Тапгараојунлу тешко су рањени услед пројектила које је испалила јерменска страна.

Један од пројектила које су испалиле оружане снаге Јерменије потпуно је уништио кућу Круглове Олге Иванове, рођене 1949. године, мештанке града Тертер.Поводом свих горенаведених случајева покренути су кривични поступци у складу са одговарајућим члановима Кривичног закона и спроводе се неопходне истраге.

Задатке које је поставио председник Републике Азербејџан и врховни главнокомандујући оружаним снагама Илхам Алијев на седници Савета безбедности, у циљу заштите јавног реда у борбеним подручјима, како би се осигурала безбедност цивила, врше одговарајући правосудни органи и оперативна ситуација је под контролом.

(Заједничко саопштење за јавност канцеларије за медије Канцеларије државног тужиоца и Министарства унутрашњих послова Републике Азербејџан)

Саопштење Министарства иностраних послова Републике Азербејџан:
Очајнички покушаји Јерменије да окриви Азербејџан за ескалацију ситуације

Дана 2. априла 2016. године, циљајући на густо насељено цивилно становништво на територијама ослоњеним на линију фронта, Јерменија је отворила интензивну ватру из тешке артиљерије на положаје оружаних снага Азербејџана дуж линије контакта. Као резултат артиљеријских напада оружаних снага Јерменије неколицина цивила је убијена и тешко рањена.

Значајне штете су такође нанете на приватним и јавним поседима. Оружане снаге Азербејџана предузеле су неопходне противмере у оквиру својих међународно признатих граница да би осигурале безбедност цивилног становништва, зауставиле јерменске провокације и одвратиле их од даљих агресивних дејстава.

У датом тренутку ситуација остаје напета. Наставља се гранатирање азербејџанских позиција уз линију контакта тешким наоружањем, укључујући артиљерију. У покушају да појача своју тешку артиљерију на окупираним територијама, Јерменија распоређује додатне ракете и оружане снаге и њени хеликоптери спроводе интензивне кружне летове између окупираних територија и Јерменије.
Током претходних година такви прекршаји и оружане провокације Јерменије, нападима и убијањем азербејџанских војних лица, као и цивила употребом минобацача и митраљеза великог калибра и артиљерије, постали су чешћи и агресивнији.

Очајнички покушаји Јерменије да окриви Азербејџан за ескалацију ситуације на линији фронта усмерени су ка обмањивању сопственог народа и шире међународне заједнице.
Азербејџан је у више наврата скренуо пажњу међународне заједнице на то да нелегално присуство оружаних снага Јерменије на окупираним територијама Азербејџана остаје главни узрок за ескалацију ситуације и наставља да буде претња за регионални мир и стабилност.

Доследним провокацијама и ескалацијом ситуације, развојем војне способности на окупираним територијама, илегалном променом демографског, културног и физичког карактера окупираних земаља, учешћем у нелегалној економији и другим активностима, укључујући премештање јерменске популације на ове територије, Јерменија прати очигледан циљ анектирања азербејџанских територија и учвршћивања статус qуо, што је неприхватљиво и неодрживо, као што су навели шефови држава копредседавајућих Минске групе ОЕБС.

Јерменија блокира све иницијативе копредседавајућих Минске групе ОЕБС, укључујући скорашње предлоге руског министра иностраних послова Сергеја Лаврова да се спута процес преговора.
То још једном доказује да званични Јереван није суштински заинтересован за тражење политичког решења оружаног сукоба.

Фундаментална база за решавање сукоба лежи у резолуцијама Савета безбедности Уједињених нација 822(1993), 853(1993), 874(1993) и 884(1993) и резолуцији Генералне скупштине Уједињених нација 62/243 (2008), које осуђују употребу силе против Азербејџана, окупацију његових територија, реафирмисање суверенитета и територијалног интегритета Азербејџана и неповредивост његових међународно признатих граница.

У овим резолуцијама Уједињене нације су поново потврдиле да је област Нагорно-Карабаха неодвојиви део Азербејџана и захтевале хитно, потпуно и безусловно повлачење окупационих снага са свих окупираних територија Азербејџана. Војна окупација територија Азербејџана не представља решење и никад неће створити политички исход који жели Јермења.

Што се пре Јерменија помири са овом реалношћу, пре ће сукоб бити решен и земље и народи ће профитирати због перспектива сарадње и економског развоја. Азербејџан позива међународну заједницу да захтева од Јерменије да заустави незаконите окупације азербејџанских територија, повуче трупе са свих окупираних земаља и да конструктивно учествује у процесу решавања сукоба у складу са захтевима релевантних резолуција СБ УН и нормама и принципима међународног права.

ГАГИК ГАЛАЦЈАН, амбасадор Јерменије у Атини, у писаној изјави за “Сведок”:
Оружани напад уз бефел Турске

Јединице Азербејџанске војске су ушле у Нагорно Карабах из неколико праваца. Користили су веома офанзивна оружја укључујући ракетни систем Град калибра 122мм, веома убојити лансирну платформу Смерцх, бацач пламена ТОС-1, као и хаубице калибра 152мм као и минобацаче различитих калибара.

Први и одлучујући удар за који су се Азербејџанске војсне снаге надале да је успешан почетак њихових војних удара је веома ефективно одбијен од одбрамбене армије Нагорно Карабаха.
Азербејџан је изгубио значајну количину тенкова, наоружаних возила, борбених дронова, 2 јуришна хелихоптера, као и стотине војника.

Војска Нагорно Карабаха је такође претрпела губитке: Убијено је 44 војних лица, рањено је 72. Судбина 26 особа је непозната. Поред тога постоје и одређене цивилне жртва од којих најмлађа има 12 година, а најстарија 92. Нисмо изненађени покушајем Азербејџана да обимне војне акције које изводи на територији Нагорно Карабаха оправда лажним изјавама о прекршају Споразума о прекиду ватре од Нагорно Карабаха.

После свега, да ли постоји иједан агресор који није кривио другу страну за оправдавање своје војне акције? Сасвим је јасно, да ни Јерменија, а ни Нагорно Карабах немају ниједан једини разлог да инсистирају на ескалирању сукоба. Са друге стране постоји низ разлога због чега би Азербејџан желео тако нешто. Набројимо само неке од њих.

Да би избегли јавно незадовољство у Азербејџану због велике инфлације других економских и социјалних проблема због драстичног пада цене нафте, или да би дестабилизовали процес помирења на Нагорно Карабаху тако што желе да преговарају оружјем. Покушај да се освоји територија као и војни положаји Нагарно Карабаха другачији је од других прекида ватре који су се до сада дешавали.

Друга битна чињеница која ову ситуацију сврстава у оне без преседана јесте чињеница да Азербејџан систематски бомбардује и убија цивиле и цувилне објекте са намером да терорише народ Нагорно Карабаха.

Како другачије разумети чињеницу да су Азербејџанске војне снаге бомбардовале школе и убиле недужне ђаке, или зашто су мучиле, терорисале и убиле три старије особе на граници са Нагорно Карабахом у селу Талис, једна од тих особа је била жена стара 92 године. Слике ових ужасних злочина су се појавиле у медијима. Ово нам јасно говори да се у Азербејџану није ништа променило још од великих масакара у Бакуу, Сумгаиту, Кировабаду када је убијен и масакриран велики број Јермена. Ништа се није променило осим чињенице да су Азербејџанске војне снаге обучавале ИСИЛ начину егзекуција као и фотографисању одрубљених глава како би се појачао војни дух.

Офанзивни напади Азербејџана дуж границе са Нагорно Карабахом тешком артиљеријом и разлицитим ракетним системима се чак и не крију од Азербејџана које су запретиле да ће чак бомбардовати и главни град Нагорно Карабаха, Степанакерт. Ове акције не могу бити окарактерисане као војне неопходне, а неке од њих представљају и ратне злочине. Јасно је шта ће се десити са становницима Нагорно Карабаха ако би Азербејџнаске снаге биле у могућности да их се домогну.

Са друге стране неопходност имплементације права на самоодбрану од становника НК не може бити предмет расправе обзиром да се они налазе на удару. Под овим околностима Република Јерменија као део Трилатералног прекида ватре из 1994. године ће преузети неопходне акције.
Народ НК има право на самоодбрану, а Јерменија ће као гарант њихове физичке сигурности стати уз њих.

Јерменија цени осуду прекида ватре коју су протеклих дана напоменули висе званичника међународне заједнице. Али ово свакако неће бити довољно да се обузда трећа страна која обимним војним акцијама угрожава Нагорно Карабах. Неопходно је идентификовати и осудити одговорне у Азербејџану који су претња за регионалну безбедност.

Упркос напорима за очување мира и позивима различитих представника међународне заједнице да се придржава мировне резолуције сукоба, Азербејџан је покушао да придобије на своју страну Турску која је традиционално непријатељски расположена према народу Јерменије. Провокативна реторика Турске на високом државном нивоу и после недавне ескалације сукоба није ништа друго до отворене подршке Азербејџану за даљи наставак офанзивних акција и подстицање на извршење нових злочина против јерменског народа.

Извор: svedok.rs

Ознаке: геополитика, Драган Петровић, Кавказ, Нагорно Карабах, рат