Прочитај ми чланак
Списак Срба који су, по (не само) Ивану Ивановићу из „Наших“, начинили много штете својој Отаџбини и свом народу је изазвао невиђену буку и патетично-претеране реакције скоро читаве овдашње јавности.
Исто они који су ођутали безбројне непријатељске спискове „политички некоректних“ Срба националиста – на пример онај међународно познати „листинг“ Соње Бисерко (и безброј сличних) – сада су се, ето, нашли позваним да лично мишљење једног човека и групе његових сабораца из Аранђеловца нападну неупоредиво јаче, жешће и искреније него пре само пет дана све НАТО пилоте-бомбардере и западне генерале окрвављених руку (а на годисњицу поцетка садистицког масакрирања Србије и Срба од пре 15 година).
То им је некако мање сметало. Јер није баш најпожељније и најбезбедније бити „јавни радник“ и „критички интелектуалац“ у покореној Србији, а мрштити се на од данашњег режима помиловане и невиђено добродошле бриселске политичаре. Лакше је тренирати „огорћеност“ на аранђеловачком вероучитељу, него на Соланиним и Клинтоновим саборцима и настављачима.
Шта је сигурно – сигурно је.
Није истим тим згроженим ликовима сметало јучерашње цинично ругање српским жртвама и нашој трагедији од стране такозваних „жена у црном“ које су – у сред Београда – јавно обележавале наводни „разлог за НАТО бомбардовање Србије“ (тобозњи „прогон Албанаца од стране југословенских власти 1999. године“).
То код њих може.
То им није страшно.
Није им сметао НАТО списак српских градова за бомбардовање, ни хашки списак српских ратних команданата и политичара који су отети и пребачени у тамошње затворе (често без иједног аргумента и правог сведока), нити карикатуре нашег патријарха Павла у гаћама и са митраљезом у рукама.
Није им сметао ембарго, укидање виза, нити комадање наше земље, нису им сметале километарске колоне протераних крајишких Срба (чему је Милошевићев и Вучелићев други Дневник посветио мање простора него јуче Ивановићевом тексту са фејсбука), није им сметао онолики број српских очева што су погинули у одбрани Отаџбине и од рака изазваног „осиромашеним уранијумом“ који су засули по Србији садашњи „пријатељи“ и „партнери“ актуелне српске власти. Није им сметао план њихових сирочића.
То није ни актуелно, а и не плаћа се. Нема европског тапшања по рамену, политичких похвала и додатних пара за њихове „пројекте међунационалне толеранције“.
Промакло им је из вида безумно уништење највећих војвођанских и новосадских мостова, брже-боље су заборавили лица, имена и смртне ране 89-оро наше деце убијене током НАТО бомбардовања, исто као што су уредно и „како треба“ заборавили српски „град мртвих“ Јасеновац и онолике жртве најмонструознијих убица из редова наших суседа (којима се овдашњи државници већ годинама лудачки извињавају што смо уопште још живи и што је понеко међу нама ипак претекао).
И није им сметало – „морално згроженом“ јавном мњењу у „демократској Србији“ – милион пута поновљено исмевање свега српског у локалним медијима („жућим“ и прљавијим од кафанског WЦ-а са Ибарске магистрале), није им сметало онолико иживљавање и дрипачко пљување на рачун српског свештенства (где су се греси неколико хомосексуалних болесника одмах претворили у наводни разлог за демонско клеветање људи који су под усташама и комунистима страдали као ниједан други српски сталеж).
Ништа од тога није заслужило неколико минута у сред режимског Дневника, нити „морални протест“ НУНС-а, или оне сада највеће српске странке, да не говорим о свим овдашњим паразитским „невладиним организацијама“.
И нико међу њима не говори О СВИМ ОНИМ ЈАВНОСТИ НЕДОСТУПНИМ, АЛИ ЗАТО ОДУВЕК ПОСТОЈЕЋИМ „ЦРНИМ ЛИСТАМА“ У НАШИМ НАЈВЕЋИМ МЕДИЈИМА. Нити о нама са тог мрачног инквизиторског списка, што свакодневно обликује „пожељну свест“ испраних мозгова оног што је остало од српског народа.
Те листе, такође, нимало не интересују јучерашње „протестанте“, све те наводно „морално осетљиве“ принцезе на зрну грашка наше срамне епохе.
У комунизму су благовремено научили како се најјачи онако „јуначки“ бране од најслабијих, како се свемоћни Тито „херојски“ штити од сачице чудом преживелих српских емиграната и како се по државним медијима на крст разапињу и дословно линчују беспомоћни противници режима – а све то, наравно, „из моралних разлога“.
Одлично су и на време научили лекцију овдашње верзије Суперхика (лика из стрипа „Алан Форд“), где овај нововременски Робин Худ – отима сиромасима да би дао богатима.
То су вам све приручни „морални гиганти“, увек спремни да се згрозе (где год се то жгравање награђује и обилато плаћа).
Бедници.
