Прочитај ми чланак
(Видовдан)
Да је митинговање већ гурнуто у клише и да поприма `стандард дозвољене црте`, црте до које се сме ићи, односно, преко које се прећи не сме. Да оваква окупљања подразумевају утрошак ионако осиромашене народне енергије а није известан нити смер којим се смера, нити циљ који се циља. Да `партијци`, опозициони лидери, овог пута пред бином, никад нису чули за улазак Кромвела у енглески парламент и истеривање посланика (20.04.1653.) Ако су и чули, очигледно да Кромвелов шарм не одговара њиховом салонском стилу. Да оваква врста уходаног бунта не буди елан за адекватно реаговање.
Идеја односи превагу над силом. Али, треба имати идеју! Истрошеним политичарима идеје су истрошене. Зато је појава двојице владика на бини и њихова реч попримила једну свежу димензију. У сваком случају, много храбрију од истрошених партијаца у непотрошеним мајицама или непроћераних песника проћеране земље. Најпре да видимо шта је храброст? Носити пушку? Ратовати? Јесте храбро. Али, да ли је то највећа храброст? Рекла бих да је највећа храброст – супротставити се току свог времена. Исказаном речју на бини то су, на одређен начин, учинила двојица владика, Атанасије и Амфилохије.
Кажу да је Истина та која нас једино може ослободити. Суочавање са личним истинама често води ка каучу или исповедаоници а онда ка искупљењу. Могуће је такође да су на појаву владике Амфилохија на митингу, како је и сам то рекао, утицале снажне и истините речи Игуманије Анастасије: `Сматрамо да не можемо сами да савладамо искушења па дозвољавамо да нас `свако` води`. Снажан учинак на епископа Атанасија, по његовим речима, имала је брутална смрт Стевана Церовића у Белом пољу код Пећи 27 априла 2013.
Било како било, владике изговорише оно што салонски опозиционари не могаше, не смеше, не хтеше или не знаше. Било како било, владике изговорише опела и сличне духотворевине знајући за постојање демонских сила, попут оних које одредише 100-годишњицу српске победе као датум за предају Космета у њихове руке. Владике изговорише своје духотворевине знајући да демонско семе, посејано на свим макро и микро просторима, жестоко реагује на духотворевине анатемског карактера. Догођена реакција у медијима то потврђује.
Говорећи о Европи владика Амфилохије нас је подсетио на оно што су мислећи Срби родољуби кроз историју говорили. Тесла је 1897.писао Ј. Ј.Змају: ` Тешко да постоји народ који је доживео тужнију судбину од српског. Са висине свог сјаја када је царство обухватало цео северни део балканскг полуострва и велики део који припада Аустрији, српски народ је гурнут у безнадежно ропство после боја на Косову 1389. после надмоћнијих азијатских хорди. Европа никада неће моћи да исплати велики дуг који има према Србима, који су жртвујући сопствену слободу зауставили тај варварски поход. За Европу је мој српски народ био грудобран а она му је узвратила ропством.`
Говорећи о нашем сутра владика нас је подсетио на процесе који се одвијају пред нашим очима и чији смо сведоци: ` Како они из Београда постају Београдски пашалук а Црна Гора филџан Авнојевска држава`.
Историјска одговорност за судбину КиМ је дуга и пада на многе. Велика Британија и Аустро-Угарска су 1913 донеле одлуку да српска и црногорска војска напусте Скадар и српску покрајину Поморје (данас Албанија) и да ово подручје које је одувек припадало држави Србији уђе у састав никад постојеће Албаније. Геноцидна држава Хрватска из периода Другог светског рата, њен наследник Република Хрватска и геноцидна велика Албанија резултат су заједничких напора Отоманске Турске, Аустро-Угарске, фашистичких сила у току Другог светског рата и социјалистичке Југославије. Формирање Велике Хрватске и Велике Албаније, геноцидних творевина на српском етничком простору су коначно завршиле САД и њени савезници крајем 20-ог века. Одговорност за судбину КиМ пада на све оне режиме и њихове идеологије, комунистичку, југословенску, демократску, глобалистичку, које су имале за циљ уништење српске државе и српског народа.
Сад је одговорност пала на тренутне властодршце. Али, то су могли знати и онда кад су се бусали у прса на изборима да их добију! И наша и њихова несрећа јесте да су заиста дилетанти, плус уцењени, плус у окупираној земљи, плус сиромашног знања. Свака стопа српске земље заливена крвљу њеног становништва власништво је српског народа и српске државе а камоли Космет.
Одсуство јасне национале политике код Срба у трајању од око једног века, омогућило је нашим непријатељима да разбију српску нацију и од ње створе више вештачких нација. Постоји претња да српска нација буде потпуно уништена. Хрватски писац, Игор Мандић, већ нуди рецепт: `поновно уједињење јужнословенских народа но не на стари начин`. На Богу је да прашта а на Србима да памте све догођене Југославије.
Србија вапи од нужности крупног и брзог преокрета. Извесно је да одговорност за спас и државе и нације није на истрошеним снагама. Ко ће бити носилац националног и државног препорода? Има ли таквог на српској сцени? Ко ће повести српски народ у поновно освајање Србије?
