Прочитај ми чланакРат је немогуће избећи, а онај ко направи први корак ипак има мало боље шансе него онај ко одговара на тај потез, каже Константин Асмолов, научни сарадник Института за далекоисточне студије Руске академије наука.
Ситуација на Корејском полуострву из дана у дан се погоршава, а кап која би могла да прелије чашу и приближи нас на корак до рата је изјава републиканског сенатора Линдзија Грејема, који је позвао Пентагон да почне са склањањем породица припадника америчке војске из Јужне Кореје, упозоравајући да се ближи сукоб са Северном.
© REUTERS/ The Defence Ministry/Yonhap via REUTERS
Истовремено, САД и Јужна Кореја су због ракетних тестирања Северне Кореје покренуле војне вежбе које ће, према подацима јужнокорејских медија, бити највеће у историји.
Константин Асмолов, научни сарадник Института за далекоисточне студије Руске академије наука, каже за Спутњик да изјава америчког сенатора није исто што и званичан став САД, као што врло често изјаве руских посланика не одражавају званичан став Кремља.
Међутим, у Сеулу су се већ одржавале полутајне вежбе склањања породица припадника америчке војске из Јужне Кореје, а да је заиста дошло до такве евакуације, то би веома негативно утицало на ситуацију на полуострву.
„Уколико званични Пјонгјанг сазна да се тако нешто одржава у Сеулу, то би одмах било протумачено као неминовност рата и спремност САД да нападну Северну Кореју. Мало ко верује да ће ова земља прва напасти САД, али приче о склањању породица и сличне ствари могле би да охрабре Пјонгјанг да размисли о томе да треба деловати проактивно. Јер је рат немогуће избећи, а онај ко направио први корак ипак има мало боље шансе него онај ко одговара на тај потез“, сматра Асмолов.
С друге стране, војни аналитичар Андреј Млакар оцењује изјаву сенатора као „неки ултиматум“ и додаје да се обично у политичким натезањима „наговештава повлачење породица војних службеника као чин приближавања рата“.
Он подсећа да су се неколико пута америчке породице повлачиле са Корејског полуострва у Сједињене Државе, а последњи пут се то десило 2011, кад је гранатирано острво Јеонпјеонг, где пролази гранична линија, и кад се, према његовим речима, одиграо „артиљеријски дуел између Северне и Јужне Кореје“.
Кад је реч о покретању „највећих заједничких војних вежби САД и Јужне Кореје“, Млакар каже да сваки пут кад Северна Кореја лансира ракету, Америка најављује војне вежбе.
„Не треба претерано много републиканским сенаторима, који то обилато користе за своју пропагандну политику да би оцрнили Северну Кореју. Северна Кореја је последњим лансирањем показала да је способна да угрози Јапан и интересе САД у ширем региону, пре свега мислим на војне базе на јапанским острвима и острву Гвам, чак и на Хаваје, тако да у овом периоду та прича делује више као пропагандна активност и дизање прашине него нешто што би могло реално да угрози некога“, каже Млакар.
Он сматра да је искључиво реч о дизању „маркетиншке тензије“.
„Пре свега, Северна Кореја је, преко Русије, упутила поруку да жели помирење и разговор са Вашингтоном, само је проблем што у Вашингтону нема никога ко је спреман да седне и разговара. Више је то медијски спин и дизање прашине него што је приближавање на корак од нуклеарног рата“, закључио је Млакар.
