Прочитај ми чланак
Фото: Бета
БЕОГРАД – „Немачка уморна и од српског и од албанског врдања“; „Очекујем да буде повучена потерница за Тачијем“; „Србија не сме дозволити да јој пут у Европу личи на ужичко коло“; „Милошевић је икона још некима у Влади“… Све ово, и још понешто, Вук Драшковић је успео да изговори у само једном кратком интервјуу.
„Владу Србије и њене резултате оцењујем, пре свега, по њеној стратешкој политици. Та политика усмерена је према ЕУ и Западу, и то је најважније. Резултати покренутих реформи, нажалост, нису велики, а последице сносе обични грађани, већ осиромашени и изнурени сталним падом стандарда. Донедавни домаћи евроентузијазам, снажна западна подршка ЕУ реформама и спремност европских и америчких инвеститора да дођу у Србију, топе се убрзано, упркос неспорним напорима и великом труду премијера“, истиче Вук Драшковић, председник Српског покрета обнове у интервјуу за дневни лист Данас, оцењујући годину дана рада Владе Србије.
Упркос најавама досад није отворено ниједно поглавље у преговорима са ЕУ. Зашто се то није десило? Очекујете ли да би прво могло бити отворено у јуну као што очекује премијер?
Нема отварања преговарачких поглавља, нити ће их бити, све док не буду испуњене све обавезе преузете Бриселским споразумом и техничким договорима склопљеним још за мандата Бориса Тадића.
Шта је то што је преостало да на томе уради Приштина, а шта је на Београду? Да ли неко нешто кочи у том процесу?
У Србији су многи још у Милошевићевим ципелама: Потпиши, најави да ћеш потписати, затим врдај, тумачи по своме потписано, тражи договоре о већ договореном. Србија мора да одобри међународни телефонски број за Косово, да уклони барикаде са моста на Ибру и врати га грађанима Косовске Митровице на коришћење. Нецивилизовано је на мосту подизати било какав парк, јер то не постоји нигде у свету, па не може да постоји ни у Митровици. Спор око језера Газиводе треба решити онако како је, рецимо, подељено Скадарско језеро између Црне Горе и Албаније. Потребно је укинути и паралелне институције Србије на Косову, што би, верујем, деблокирало формирање Заједнице српских општина, које сада коче Албанци. Србија јесте уморна од чекања да почну њени преговори о придруживању ЕУ, али је и ЕУ, посебно Немачка, изгледа, уморна и од српског и од албанског врдања у примени Бриселског споразума.
Албански премијер је недавно најавио као могућност уједињење Косова са Албанијом. Колико је то изводљиво уопште у данашњим условима на међународном плану?
Та могућност не постоји. Ахтисаријевим документом, које је Косово усвојило и уградило у свој устав, изричито је забрањено уједињење Косова са Албанијом, као и уједињење Косова са деловима суседних држава. Забрањено је, дакле, и уједињење Косова и са већинским албанским подручјима у Србији, Македонији и Црној Гори. Ахтисаријевим документом, који је Србија одбацила као антисрпски, на исти начин на који је, својевремено, одбацила и „План З-4″ за Српску Крајину, Косову је забрањено и да за своје државне симболе узме заставу, грб и химну Албаније, а обавезано је да прихвати српски језик и ћирилицу као званичне на целој територији Косова. Рама има право да жели то уједињење и да о њему говори, као што и ми имамо право да говоримо о уједињењу Србије и Републике Српске, и многи то и чине. Жеље су једно, а могућности друго. У сваком случају, таквим изјавама не треба давати велики значај и публицитет.
Косовски „шеф дипломатије“ Хашим Тачи и даље не може да дође у Србију јер је на снази потерница за њим. Очекујете ли да би та потерница могла да буде повучена у скоријој будућности због нормализације односа Београда и Приштине?
Очекујем, јер је нормализација односа са Косовом један од кључних услова за европске интеграције Србије. Србија не сме дозволити да јој пут у Европу личи на ужичко коло, један корак напред а два корака назад. Ускоро ће, уосталом, бити основан специјални суд за злочине албанске гериле на Косову, УЧК или ОВК, чији је командант био Хашим Тачи. Биће то прилика за Србију да том суду, под међународним надзором, презентира све доказе против Тачија или против ма кога другог.
Министар рада Александар Вулин недавно је рекао да су „сви непријатељи Слободана Милошевића били и непријатељи Србије“, а актуелна власт данас тврди да има партнере на Западу. Ко су онда ти „непријатељи“ Србије?
Ти непријатељи Србије су, по његовом мишљењу, ЕУ, Америка, скоро цео свет и већина грађана Србије. Милошевић је икона и још некима у Влади, у службама безбедности, у парламенту, у судовима, у медијима, међу свештенством, свуда где се одлучује и где се народ едукује. Министар којег спомињете портпарол је те Србије заветоване антиевропској коалицији комунистичких и православних зилота, а то су, у ствари, највећи непријатељи Србије.
Колико дуго ће Србија моћи да балансира између ЕУ, Русије и НАТО?
Ако Србија примени Бриселски споразум и уклони „косовски балван“ са свог пута на Запад, ако раскине све споне са политиком националног пораза и злочина из деведесетих, у ЕУ и Вашингтону никоме неће сметати њени добри односи са Русијом. У противном, Запад ће нас одбацити, а цена коју бисмо платили била би прескупа.
(Данас)
