Архитекта Алекса Ђурић (25) један је од ретких Срба који се вратио у земљу из САД, јер му се не допада њихов начин живота, који његови вршњаци у Србији прижељкују. Одлучио је да се врати на имање код бабе и деде у селу Корман код Крагујевца, где у свом атељеу пројектује и промовише округле подземне куће, чија је градња јефтина, еколошка и не нарушава пејзаже.

– Најбоље што је могло да ми се деси јесте да се запослим у некој доброј фирми у Њујорку и тек за 30 година да скупим паре за свој свој архитектонски биро. А, овде могу то одмах! Промовишем концепт зелене, еколошке архитектуре. То је посебан начин градње подземених, округлих кућа. Од ископане земље машином конструисаном само за ту намену праве се компресоване цигле, тако да је градња изузетно јефтина, а кућа не нарушава околину – каже Алекса, који је у Њу Џерсију и Фиренци завршио факултет.

Породица остала, он се вратио!

Алексини родитељи и сестре близнакиње остали су у Америци. Сви заједно су отишли преко океана 1997. године, када су добили зелену карту на лутрији. Он је тада имао девет година. Његов рођени стриц са породицом већ се био преселио у САД, и још је тамо. Алекса је једини из фамилије који се вратио на имање свог чукундеде Животе и прадеде Видосава Ђурића.

Алекса би ускоро требало да почне да гради једну такву кућу на имању свог деде Слободана и баке Славке, на чију радост се, од шесторо унучади, вратио после близу 20 година.

– На селу имам доста простора, могу опуштено да експериментишем и бавим се уметношћу. Не волим да проводим време у аутомобилу, а тамо у вожњи до посла понекад проведете сате у вожњи. Толико ми не одговара амерички начин живота да сам одмах из Фиренце, где сам био на мастер студијама, дошао овде. Нисам хтео ни по диплому да одем. Нисам материјалиста. Ја сам архитекта, уметник, а у Америци уметношћу можете да се бавите само у слободно време – каже Алекса.

После годину дана, од како је живот у Њу Џерсију заменио Корманом, Алекса каже да се сусрео и са недостацима система који функционише у Србији. Тврди да му смета спора бирократија, због које још увек није превео своју диплому.

– Чуо сам и да на конкурсима има намештања и корупције. Али наћи ћу начин да од своје уметности живим и да дођем до новца. Ако за пет-десет година баш не буде имало никакавог ефекта, отићи ћу даље. Али, пре ће то бити Фиренца него Америка – додаје Алекса.
„Зелена“ култура

– Пројектовао сам и уметничко насеље. Реч је о кућама које би биле изнајмљиване уметницима. Дакле, није реч о простору за излагање, већ о објектима у којима настаје уметност. Нашао сам и простор у Крагујевцу, у Великом парку на почетку Шумарица. Видећемо ко је и колико заинтересован за самооодрживе културне насеобине, које такође почивају на принципима зелене архитектуре – каже Алекса.

(Ало)

Ознаке: Алекса Ђурић, амерички сан, повратак, Србија