Прочитај ми чланакВредности које су заживеле одмах након 5. октобра, временом скрајнуте и нападане на разне начине - то за резултат има драстичан пад подршке демократских и грађанских опција на изборима у претходних неколико година.
Лист Данас имао је увид у независну анализу урађену за једну политичку странку о подели бирачког тела на присталице демократских снага и гласаче „старог режима“, односно на поделу за поделу за петооктобарске или за патриотске странке.
Закључак ове анализе оповргава налаз да је капацитет демократских снага до 2,4 милиона бирача, колико и „старог режима“ и сматра да је дупло мањи, те да су стога демократске снаге морале имати једног председничког кандидата.
Део бирачког тела који би се супротставио тренутној власти на изборима износи, према неким аналитичарима, чак око 2,4 милиона. Истраживањем и анализом можемо утврдити да је у свом пуном капацитету био једино 2000. године, када је ДОС на изборима освојио толико гласова. Свесни чињенице броја и идеологија странака које су чиниле тадашњи ДОС, можемо рећи да та широка коалиција, нажалост, није у потпуности осликавала право чињенично стање демократске политичке опције, а и да јесте, она се у годинама после ње, а поготово данас, услед бројних догађања, толико распарчала да је данас – ако ћемо се водити изборном математиком и све изразити у процентима – на издисају.
Немогуће је поделити бирачко тело и рећи да један део има бирачки потенцијал од 2,4 милиона, а други исто толико (бројке су релативне, наравно). Због чега је то немогуће? Зато што је у последњих 10 па и више година дошло до огромног усложњавања политичке сцене, па ју је непотпуно сврстати само у „два коша“. Узмимо пун круг који представља бирачко тело и поделимо га не на две половине, већ на основне четири линије које би у том кругу направиле четири равноправне четвртине. Лево би ишле политичке опције које пут европских интеграција и европске вредности стављају у центар свог деловања. Десно би ишле политичке опције националног опредељења које у Русији виде остварење националних политичких питања.
Горе су наведене политичке опције које су као своје примарно деловање у претходном периоду истицале вредности произашле из 5. октобра – људска и грађанска права, толеранција, медијске слободе и слично. Доле су наведене политичке опције које вредности 5. октобра тумаче на, у најмању руку, супротан начин. На основу ове веродостојније анализе можемо рећи да је бирачко тело подељено на четири дела, где би сваки део узео око 1,2 милиона гласова.
Дакле, грађанска и демократска опција, простом изборном математиком овде остаје на 1,2 милиона гласова или око 25 одсто бирачког тела. Најновији парламентарни избори томе иду у прилог и још више смањују изборни потенцијал тог дела друштва. Политичке опције које су прешле цензус на парламентарним изборима 2016, а које можемо окарактерисати, на овај или онај начин, као грађанске, свакако јесу коалиција око Демократске странке, коалиција Либерално-демократске партије, Социјалдемократске странке и Лиге социјалдемократа Војводине и покрет Доста је било.
Њихови збирни изборни резултат био је око 17 одсто бирачког тела. Тих 17 одсто, по статистици, представљају изборну вољу демократског дела друштва. Ако узмемо у обзир и апстиненцију која се навелико помиње, па хипотетички удвостручимо овај резултат – грађански део бирачког тела опет не би био ни близу половине. Изборна апстиненција се свакако доводи у питање и узима са резервом зато што се гласач који не гласа не може окарактерисати као „овако“ или „онако“ опредељен, јер није своје опредељење изразио у формалном смислу, па самим тим га не можете сврстати ни у један блок, и рећи ону хиљаду пута поновљену: „ЛЈуди који не гласају нису гласачи владајуће коалиције“ – која, чак и да је истинита, није доказана нити проверљива.
Вредности које су заживеле одмах након 5. октобра, временом скрајнуте и нападане на разне начине – то за резултат има драстичан пад подршке демократских и грађанских опција на изборима у претходних неколико година.
Ако сада узмемо премису, до које смо дошли закључком да грађанска опција има не више од 20 одсто у бирачком телу, закључићемо и да ће подела ових процената између два или више кандидата довести до бројки које нису конкурентне у спрези са кандидатом или кандидатима друге стране. Један заједнички кандидат грађанског дела друштва, пак, могао би да освоји одређену залиху подршке довољну за евентуални други круг. У сваком другом случају, ово мало демократског капацитета бирачког тела биће фрагментисано и распршено након пребројавања резултата.
Нема преласка већ ротације
Готово је немогуће прећи директно из једног поља у друго, већ се то дешава благом ротацијом која временом доводи до тога да гласачи мењају своје потенцијално бирачко опредељење. Случај преласка гласача дешава се постепено из једног изборног циклуса у други. Тако да имамо случајеве мењања изборне воље, најчешће, само у правцу стрелица које су приказане. Директни прелази из, примера ради, табора предизборног кандидата Саше Јанковића у табор Српске радикалне странке или покрета Двери тешко је могућ и готово неостварив, док се преклапање политика у неким тачкама може видети код Јеремића и Јанковића, односно партија националне усмерености.
