Прочитај ми чланакПрема подацима објављеним у најновијем броју Кварталног монитора економских трендова, публикације Економског факултета у Београду и ФРЕН-а, цене станова у Србији, а посебно у Београду, незаустављиво расту у 2021. години. Аутор истраживања: Александар Радивојевић, истраживач Фондације за развој економске науке Економског факултета у Београду
Укупан обим новца у Србији на тржишту некретнина за свега 6 месеци 2021 године износио је скоро 3 милијарди евра – исто као у целој 2017 години.
Просечне цене станова у Србији значајно су порасле у последњих годину дана, и мада ниво цена и раст из године у годину свакако представља проблем за грађане Србије, суштински проблем није ниво цена нити стопа раста, већ немогућност грађана да приуште куповину стамбеног простора, јер су зараде у односу на цене станова на веома ниском нивоу.
Према поменутом истраживању број година потребних да се купи стан од 60 м2 по просечној цени за ниво Србије, трошењем целокупног износа просечне плате у Србији, износи 13,3 година, сто је за 33% висе од просечног броја година потребних у земљама региона. Број година у БиХ је 9, Хрватској је 9,5, Северној Македонији 9,9, Црној Гори 11.
Овај индикатор није реалан, јер подразумева трошење целокупне плате на куповину стана, тако да је број година свакако већи, али поента овог индикатора јесте да укаже на положај грађана Србије по основу могућности куповине стана у односу на друге земље. И подаци показују да је положај грађана Србије по питању могућности да купе стан значајно неповољнији од грађана већине других земаља.
Основни проблем јесте однос цена станова и плата у Србији, и с обзиром на велику разлику држава би морала да реагује. Реаговање државе на тржишту некретнина у циљу смањивања цена веома је присутно у развијеним земљама, пре свега земљама ЕУ, док у Србији оно скоро да не постоји. Раст обима новца на тржишту и раст цена у 2021. години доминантно су били под утицајем ниских каматних стопа и повољних стамбених кредита. Маса стамбених кредита у последњих годину дана порасла је за цак 17%, па је и учешће стамбених кредита у укупно утрошеном новцу за куповину станова порасло са 29% на 37%.
Очекује се да ће се утицај овог фактора постепено смањивати у наредним годинама, с обзиром на сигурно заоштравање монетарне политике у циљу обуздавања високих стопа инфлације, што ће довести до раста каматних стопа, тиме и лошијих услова за стамбене кредите.
На цене станова у наредној годину утицаће и раст цена грађевинског материјала као и одређен број других фактора цији се утицај мења из године у годину, али основни фактор који годинама уназад утиче на раст цена јесте знатно већа потражња од понуде станова.
Управо то и јесте суштина целе приче о кретању на тржишту некретнина. Тражња је знатно већа од понуде, али не зато што грађани Србије воле да поседују станове више од грађана других земаља, већ зато што изнајмљивање станова у Србији одузима велики проценат месечне зараде, па грађани као суштинско животно питање постављају куповину стана за себе или своју децу, како би зараду ослободили трошка кирије. И то потврђује да је најважније питање односа цена на тржишту некретнина, односно однос висине цена станова и кирије, и висине зарада у Србији.
Држава мора да реагује на страни понуде, повећавајући понуду станова, никако повећањем тражње као што је најављено неким могућим решењима, којим ће се само утицати на даљи раст цена станова, и створити још тежа позиција за оне грађане који не добију подршку државе.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 28, 2021
